 
|
|
|
|
|
|
|
| XVII | Поглавље 17 |
| An Upsetting Day | НЕМИРАН ДАН |
| ON Friday morning, that is, the day after the accursed performance, the entire staff of the Variety Theater—the bookkeeper Vasily Stepanovich Lastochkin, two clerks, three typists, both cashiers, the messenger boys, ushers, and cleaning women—in short, everyone at the theater, were not at their posts. Instead, they were all sitting on the sills of the windows above Sadovaya Street, looking down at what was happening outside the theater. Stretched along the wall in a double line that reached as far as Kudrinsky Square were thousands of people. At the front of the line stood twenty or more of the most prominent scalpers in the Moscow theatrical world. | У петак изјутра, то јест сутрадан после проклете представе, сав персонал Варијетеа књиговођа Василиј Степанович Ласточкин, две рачуновође, три дактилографкиње, обе благајнице, курири, разводници и спремачице, једном речју сви присутни — није био на радним местима, већ су сви седели на рагастовима прозора који су гледали на Садову и посматрали шта се дешава испред Варијетеа. Испред њега се, у двоструком низу, тискао дугачак ред од више хиљада људи и протезао се до Кудринског трга. На челу тог реда налазило се двадесетак позоришној Москви добро познатих тапкароша. |
| The people in line were very agitated and kept attracting the attention of passersby with their inflammatory stories of the previous day's extraordinary performance of black magic. These stories had particularly distressed the bookkeeper, Vasily Stepanovich, who had not attended the performance. The ushers were saying all sorts of preposterous things, for example, that after the performance some ladies ran down the street indecently clad and other things of that sort. The modest and quiet Vasily Stepanovich merely blinked his eyes as he listened to all their wondrous tales. He had no idea what he should do, even though something did have to be done, and by him in particular, since he was now first in command at the Variety Theater. | Ред је био врло узрујан, привлачио је пажњу грађана који су пролазили крај њега и бавио се препричавањем узбудљивих догађаја са јучерашње нечувенe представе црне магије. Ове приче су веома збуњивале књиговођу Василија Степановича, који јуче није присуствовао представи. Разводници су причали бог ће га знати шта, па између осталог и то како су по завршетку знамените представе неке грађанке јурцале улицом непристојно одевене и тако даље у том смислу. Скроман и тих, Василиј Степанович је само трептао, слушајући казивања о свим тим чудесима и уопште није знао шта да предузме, а нешто је свакако требало предузети, и то је требало да учини управо он, јер је сада он био најстарији по дужности међу особљем Варијетеа. |
| By ten in the morning the line of ticket seekers had swelled to such proportions that the police had gotten wind of it. Mounted and on foot they descended on the scene with astonishing speed and managed to restore some order. However, even an orderly line a mile long was a source of distraction and amazement for the people on Sadovaya Street. | У десет сати пре подне ред оних који су чекали карте толико се разрастао да је за то сазнала и милиција, и невероватно брзо биле су послате и обичнe и коњичке патроле, које су га колико толико уредиле. Али и тако сређена змија, дуга читав километар, већ је сама по себи представљала велику саблазан и запрепашћивала грађане Садове улице. |
| That was the situation outside the theater, and inside things weren't going very well either. The phones in the offices of Likhodeyev, Rimsky, and Varenukha, as well as those in the ticket office and the bookkeeping department, had been ringing nonstop since early morning. At first Vasily Stepanovich had made some sort of response to callers, as had the cashier and the ushers, who mumbled something into the phone, but after a while they stopped answering altogether because they had absolutely no answer to give to questions about the whereabouts of Likhodeyev, Varenukha, or Rimsky. At first they had tried to get off with lines like, "Likhodeyev is in his apartment," but this only made the callers say that they had called there and been told that he was at the Variety. | То је било напољу, а унутра у Варијетеу такође није било све у најбољем реду. Од раног јутра су почели да зврцкају и непрестано су зврјали телефони у кабинету Лиходејева, у кабинету Римског, у рачуноводству, у благајни и у Варенухином кабинету. Василиј Степанович је у први мах нешто и одговарао, одговарала је и благајница, одговарали су и мрмљали нешто у телефон и разводници, а онда су сасвим престали да одговарају, јер на нитања где се налазе Лиходејев, Варенуха, Римски, нису апсолутно знали шта да одговоре. Прво су покушавали да се извуку одговарајући »Лиходејев је код куће«, а из града су на то одвраћали да су му телефонирали и у стан, и да тамо кажу да је Лиходејев у Варијетеу. |
| An agitated lady had called, demanding to speak with Rimsky. After she had been advised to call his wife, the receiver burst into tears, saying that she was his wife and that Rimsky was nowhere to be found. It was the beginning of a kind of nonsensical farce. The cleaning woman had already told everyone that when she came to clean the financial director's office, she found the door wide open, the lights on, the window overlooking the garden smashed, the chair overturned on the floor, and no one there. | Телефонирала је узбуђена дама и тражила Римског, посаветовали су јој да телефонира његовој жени, на шта је ова јецајући одговорила да је она његова жена и да Римског нигде нема. Настајала је некаква збрка. Спремачица је већ свима испричала како је, ушавши у кабинет финдиректора да спрема, затекла широм отворена врата, упаљене сијалице, прозор у башту разбијен, преврнуту фотељу, а у кабинету није било никога. |
| Just after ten Madame Rimsky charged into the Variety, wringing her hands and sobbing. Vasily Stepanovich was totally at a loss and had no idea what to advise her. Then at ten-thirty the police showed up. Their first, completely reasonable, question was, | После десет у Варијете је дошла мадам Римска. Јецала је и кршила руке. Василиј Степанович се потпуно збунио и није знао шта да јој каже. А у пола једанаест је стигла милиција. Њено прво и потпуно разумно питање било је: |
| "What's going on here, citizens? What's this all about?" | — Шта се ту код вас дешава, грађани? У чему је ствар? |
| The theater staff pushed a pale and flustered Vasily Stepanovich forward and then stepped back. He had no choice but to call a spade a spade and admit that the administration of the Variety Theater, to wit, the director, financial director, and manager, had vanished and their whereabouts were unknown, that after last night's performance the emcee had been removed to a psychiatric hospital, and that, briefly put, last night's show had been nothing short of scandalous. | Особље се повукло, истуривши напред бледог и узбуђеног Василија Степановича. Требало је назвати ствари правим именима и признати да је администрација Варијетеа, у лицу директора, финдиректора и администратора нестала, и да се не зна где се налази, да је конферансје после јучерашње представе пребачен у психијатрнјску болницу и да је, укратко речено, јучерашња представа била просто скандалозна. |
| After consoling the sobbing Madame Rimsky as much as they could and sending her home, they seemed most interested in the cleaning woman's account of the state of the financial director's office. The staff was asked to get back to work, and a short time later an investigative unit arrived, accompanied by a muscular dog the color of cigarette ash, with highly intelligent eyes and pointed ears. The theater staff was immediately abuzz with the rumor that the dog was none other than the famous Ace of Diamonds. And, it was, in fact, he. His behavior astounded everyone. As soon as Ace of Diamonds ran into the financial director's office, he started to growl and bared his monstrous yellow fangs, then he lay down on his belly, his expression a blend of anguish and fury, and started to crawl over to the broken window. Having overcome his fear, he suddenly jumped up on the windowsill, stuck his pointed muzzle up in the air, and let out a wild and vicious howl. Not wanting to come down from the window, he growled and trembled and tried to jump out. | Уплакану мадам Римску су умирили колико је то било могуће и послали кући, а највише од свега заинтересовали су се за причу спремачице о томе у каквом је стању затечен кабинет финдиректора. Службеници су замољени да оду на своја места и да раде свој посао, а после извесног времена у Варијетеу су се појавини иследници у пратњи дугоухог, мишићавог, пепељастог пса необично паметних очију. Међу службеницима Варијетеа се одмах прочуло да је овај пас — чувени Ас-тамбурин. И одиста, то је био он. Његово понашање је све задивило. Чим је Ас-тамбурин утрчао у кабинет финдиректора, зарежао је искезивши огромне жућкасте очњаке, затим је легао потрбушке и, са неким изразом жалости и у исти мах беса у очима, почео је да пузи ка разлупаном прозору. Обуздавши страх, наједном је скочио на рагастов и, подигавши дугу њушку увис, почео да завија помамно и љутито. Није хтео да напусти прозор, режао је и трзао се и покушавао да искочи кроз њега. |
| The dog was led out of the office and let go in the lobby, and from there he went out the front entrance into the street, leading those who were following him over to the taxi stand. There he lost the scent. After that, Ace of Diamonds was taken away. | Пса су извели из кабинета и пустили га у предворје, одакле је кроз главни улаз изишао на улицу и довео своје пратиоце до такси-станице. Ту је изгубио траг који је дотле пратио. После тога су Ас-тамбурина одвели. |
| The investigative unit settled into Varenukha's office and began summoning, one by one, all members of the Variety staff who had witnessed everything that had gone on at yesterday's performance. It must be said that the investigators encountered unforeseen difficulties every step of the way. The thread kept breaking in their hands. | Иследници су се сместили у Варенухином кабинету, камо су почели редом да позивају службенике Варијетеа који су били сведоци јучерашњих догађаја за време представе. Треба рећи да је истрага била принуђена да на сваком кораку савлађује непредвиђене тешкоће. Нит се стално кидала у њеним рукама. |
| Had there been any posters? Yes, there had. But during the night they had been pasted over with new ones, and now for the life of them, they could not find a single one! And where had the magician come from? Who knows? Wouldn't there have been a contract? | Јесу ли постојале плакате? Јесу. Али преко ноћи су преко њих залепљене нове, и сада нема ниједне, па макар се убили. Одакле се створио сам маг? Ко му га зна. Значи, са њим је закључен уговор? |
| "One would assume so," replied a distraught Vasily Stepanovich. | — Према свему судећи — одговорио је узбуђени Василиј Степанович. |
| "And if there had been a contract, would it have gone through bookkeeping?" | — А ако је закључен, онда је морао да прође кроз рачуноводство? |
| "Absolutely," answered Vasily Stepanovich in distress. "So where is it?" | — Свакако — одговорио је узбуђено Василиј Степанович. — Па где је онда? |
| "It's not here," replied the bookkeeper, growing paler by the minute and spreading his hands helplessly. And indeed, there was no trace of any contract, not in bookkeeping's files, nor in those of the financial director, Likhodeyev, or Varenukha. | — Нема га — одговорио је књиговођа, бледећи све витнe и ширећи руке. И доиста, ни у фасциклама рачуноводства, ни код финдиректора, ни код Лиходејева, ни код Варенухе није било никаквог трага уговору. |
| And what was this magician's name? Vasily Stepanovich didn't know, he hadn't been at the show. The ushers didn't know, the ticket-office cashier crinkled her brow and thought and thought, and finally said, | Како се презива тај маг? Василиј Степанович не зна, није био јуче на представи. Разводници такође не знају, благајница се дуго мрштила, мрштила, размишљала, мислила, мислила и на крају рекла: |
| "Wo...Woland, I think." | — Во... Чини ми се, Воланд. |
| And are you sure it was Woland? Well, maybe not. Maybe it was Faland. | А можда и није Воланд? Можда и није Воланд. Можда је Фаланд. |
| The Bureau of Foreigners had never heard of any magician named Woland or Faland. | Испоставило се да у бироу за странце појма немају ни о каквом Воланду, као ни о Фаланду, магу. |
| Karpov, the messenger boy, reported that he thought that the magician had been staying at Likhodeyev's apartment. Naturally they went there right away. And no magician was to be found. Nor was Likhodeyev. Grunya the maid wasn't there either, and no one knew where she had gone. Missing too was the chairman of the house committee, Nikanor Ivanovich, and Prolezhnyov! | Курир Карпов је саопштио да је тај маг тобоже одсео у стану Лиходејева. У стан су, разуме се, одмах пошли. Никаквог мага тамо није било. Нема ни самог Лиходејева. Кућне помоћнице Груње нема и нико нe зна где је. Председника управе зграде Никанора Ивановича нема. Пролежњева нема! |
| Something utterly unimaginable had occurred: the entire administrative staff of the theater had disappeared. A strange and scandalous performance had taken place yesterday, but who had staged it and at whose instigation was not known. | Испало је нешто баш будибокснама: нестала је читава управа администрације, синоћ је одржана скандалозна представа, а ко ју је организовао и по чијем наговору — није познато. |
| And meanwhile, it was getting on toward noon, the time when the box office was supposed to open. Under the circumstances, however, that was out of the question! A huge piece of cardboard was hung on the doors of the theater, saying, "Today's performance cancelled." There was a commotion, starting at the head of the line, but once it was over, the line nevertheless began to break up, and in an hour there was no trace of it left on Sadovaya Street. The team of investigators left to continue their work elsewhere, the theater staff was dismissed, except for the watchmen, and the doors of the Variety were locked. | У међувремену се приближавало подне, када је требало да се отвори благајна. Али о томе, наравно, није могло бити ни говора. На вратима Варијетеа одмах се појавио огроман комад картона на коме је писало: »Данашња представа се отказује«. Ред се, с чела, ускомешао, али после краћег комешања, почео је да се распада и за један сат више му на Садовој није било ни трага. Иследници су отишли да би поставили свој рад на другом месту, службеници су пуштени кућама, остављени су само дежурни, и врата Варијетеа су закључана. |
| The bookkeeper Vasily Stepanovich still had two things to do right away: first, go to the Entertainment Commission to report on yesterday's events, and second, visit the commission's finance office to turn over the proceeds from yesterday's performance—21,711 rubles. | Књиговођа Василиј Степанович је хитно морао да обави два задатка. Прво — да оде у Комисију за приредбе и забаве лакога жанра с извештајем о јучерашњим догађајима, а друго, да оде у финансијски сектор да би предао јучерашњи пазар — 21.711 рубаља. |
| The meticulous and efficient Vasily Stepanovich wrapped the money in a newspaper, tied it with twine, put it in his briefcase, and, knowing the procedure well, set off for the taxi stand, rather than the bus or trolley stop. | Уредни и савесни Василиј Степанович је упаковао новац у новине, увезао га канапом унакрст, ставио у ташну и, одлично познајући инструкције, није, наравно, кренуо према аутобусу или трамвају, већ према такси-станици. |
| As soon as the drivers of three separate cabs spotted the prospective passenger heading toward them with a bulging briefcase, they all took off from under his nose, looking back at him, for some reason, with loathing. | Чим су шофери три аутомобила угледали путника са набијеном ташном како хита према станици, сва тројица су му испред носа умакла празних кола, и при томе се, из неких разлога, срдито освртала. |
| Dumbfounded, the bookkeeper stood stock-still for some time, trying to figure out what it all meant. | Запањен овим, књиговођа је дуго стајао као скамењен, размишљајући шта би то требало да значи. |
| A few minutes passed and an empty cab pulled up, but as soon as the driver took a look at the passenger, he made a face. | После једно три минута стигао је празан такси, и шоферово лице се скиселило чим је угледао путника. |
| "Are you free?" asked Vasily Stepanovich, coughing with surprise. | — Да ли сте слободни? — зачуђено кашљуцнувши упитао је Василиј Степанович. |
| "Show me your money," the cabbie replied angrily, without looking at him. | — Покажите паре — љутито је одговорио шофер, не гледајући путника. |
| Becoming more and more dumbfounded, the bookkeeper pressed the precious briefcase under his arm, removed a ten-ruble bill from his wallet, and showed it to the driver. | Све запрепашћенији, књиговођа је, стегнувши драгоцену ташну под мишком, извукао из новчаника червонац и показао га шоферу. |
| "I won't take you," was his curt reply. | — Нe возим! — кратко је рекао овај. |
| "I beg your pardon..." began the bookkeeper, but the cabbie interrupted him, | — Извините... — почео је шеф рачуноводетва, али га је шофер прекинуо: |
| "Do you have any threes?" | — Имате ли ситнине? |
| The completely baffled bookkeeper took two threes out of his wallet and showed them to the driver. | Потпуно пометен, шеф рачуноводетва је извукао из новчаника две новчанице од по три рубље и показао их шоферу. |
| "Get in," he shouted, banging the meter so hard that he almost broke it. And off they went. | — Седите — повикао је овај и лупио по заставици таксиметра, тако да је умало није поломио. — Идемо. |
| "Are you short on change?" the bookkeeper asked timidly. | — Немате кусур, шта ли? — бојажљиво је упитао шеф рачуноводства. |
| "I've got loads of change!" roared the driver, his eyes, bloodshot with rage, blazing in the rearview mirror. "This is the third time today. And others are having the same problem. Some son of a bitch gives me a ten-ruble bill, I give him change—four-fifty... He's gone, the bastard! Five minutes later I look and what have I got: a label from a bottle of mineral water instead of a ten-ruble bill!" Here the cabbie let loose some unprintable words. "The next guy I pick up beyond Zubovskaya Street. Another ten. I give him three rubles change. He walks off! I rummage in the change purse, and out flies a bee and stings me on the finger! The bastard!" the cabbie again let go a stream of unprintable words. "But the ten is gone. Yesterday at the Variety (unprintable words) some sort of slimy magician did an act with ten-ruble bills (unprintable words)..." | — Пун ми је џеп ситнине! — развикао се возач, а у ретровизору су му се огледале закрвављсне очи. — Ово ми је трећи случај данас. А и другима се дешавало. Даде ми неки кучкин син червонац и ја му кусур вратим — четири и педесет... изиђе гад! После пет минута погледам уместо червонца - етикета од киселе воде! — Ту је шофер изговорио неколико непристојних речи. — Други на Зубовској. Червонац. Вратим му кусур три рубље. Оде! Ја да отворим новчаник, а из њега — пчела и уједе ме за прст! Јао!... — шофер је поново убацио неколико непристојних речи — а червонца нема. Јуче је у овом Варијетеу (непристојне речи) некаква битанга-опсенар приредила представу са тим червонцима (непристојне речи). |
| The bookkeeper was stunned. He shrunk back in his seat and acted as if he were hearing the word "Variety" for the first time, hut meanwhile he thought, "Boy, oh boy!" | Књиговођа је претрнуо, скупио се и направио као да и саму реч »Варијете« чује први пут у животу, а у себи је помислио: »Гле, гле!...« |
| Having reached his destination, the bookkeeper paid the driver without any problem. He entered the building, and as he headed down the corridor to the director's office, he saw that he had come too late. The office of the Entertainment Commission was in chaos, A messenger girl ran past the bookkeeper with her eyes bulging and her kerchief askew. | Стигавши камо треба и исплативши срећно таксисту, књиговођа је ушао у зграду и упутио се ходником према шефовом кабинету, и већ је успут схватио да није стигао баш у најзгодније доба, Некакав метеж је владао у Комисији за приредбе. Поред књиговође је протрчала курирка са смакнутом марамом и избуљеним очима. |
| "He's not there, not there, not there, my dears!" she was screaming, to no one knows whom. "His jacket and trousers are there, but there's nothing in the jacket!" | — Нема, нема, нема, драги моји! — викала је, обраћајући се не зна се коме — сако и панталоне су ту, али у сакоу ничега нема! |
| She disappeared behind a door and immediately afterwards, sounds of breaking dishes were heard. The head of the first section, whom the bookkeeper knew, ran out of the secretaries' room, but he was in such a state that he didn't recognize the bookkeeper and disappeared somewhere without a trace. | Нестала је у некаквим вратима, и сместа се зачуло како се разбија посуђе. Из секретаријата је излетео шеф првог сектора комисије, кога је књиговођа познавао, али је био у таквом стању да књиговођу није познао, и нестао је без трага. |
| Shaken by all this, the bookkeeper reached the secretaries' room, which served as an anteroom to the chairman's office, and here he was utterly thunderstruck. | Узрујан због свега овога, књиговођа је дошао до секретаријата, који се налазио испред кабинета председника комисије, и ту се коначно запањио. |
| A menacing voice could be heard coming through the closed door of the office, a voice that unmistakably belonged to Prokhor Petrovich, the chairman of the commission. "Who is he raking over the coals now, I wonder?" thought the flustered bookkeeper, and as he looked around, he saw something else that was unnerving: there in a leather armchair, sobbing uncontrollably and clutching a wet handkerchief, her head thrown back and her legs stretched out into the middle of the room was Prokhor Petrovich's personal secretary, the beautiful Anna Richardovna. | Кроз затворена врата допирао је страшан глас, који је несумљиво припадао Прохору Петровичу, председнику комисије. »Чита вакелу некоме, шта ли?« — помислио је потпуно сметени књиговођа, па је, осврнувши се, угледао нешто друго; у кожној фотељи, забацивши главу на наслон, незадрживо плачући, са мокром марамицом у руци, лежала је, испружених ногу скоро до пола секретаријата - лична секретарица Прохора Петровича — лепотица Ана Ричардовна. |
| She had lipstick all over her chin, and black streams of mascara ran down her eyelashes, and over her peachlike cheeks. | Читава брада Ане Ричардовне била је умазана кармином, а по образима боје кајсије текли су са трепавица црни потоци расквашеног крејона. |
| When she saw who had come in, Anna Richardovna jumped up and threw herself at the bookkeeper. Grabbing his lapels, she shook him and screamed, | Угледавши да је неко ушао, Ана Ричардовна је скочила, полетела ка књиговођи, зграбила га за ревере сакоа, почела да дрмуса књиговођу и виче: |
| "Thank God! At least there's one brave soul! They all ran off, they all betrayed him! Come with me and see him, I don't know what to do!" And still sobbing, she dragged the bookkeeper into the office. | — Хвала богу! Нашао се барем један јунак! Сви су побегли, сви су издали! Хајдемо, хајдемо к њему, не знам шта да радим! — И настављајући и даље да јеца, повукла је књиговођу у кабинет. |
| Once there, the first thing the bookkeeper did was drop his briefcase. Everything in his head went topsy-turvy. And, it must be said, with good reason. | Када је доспео у кабинет, књиговођа је пре свега испустио ташну, и све мисли у његовој глави су стале наглавце. А треба признати да је и имало зашто. |
| Behind the huge desk with its massive inkwell sat an empty suit, moving a pen with no ink in it over a sheet of paper. The suit was wearing a tie, and had a fountain pen sticking out of its breastpocket, but there was no neck and no head above the collar, nor were there any wrists poking out of the sleeves. The suit was hard at work and completely oblivious to the confusion raging all around. Hearing someone come in, the suit leaned back in its chair, and from above its collar came the voice of Prokhor Petrovich, so familiar to the bookkeeper, | За огромним писаћим столом са масивном мастионицом седело је празно одело и неумоченим у мастило, сувим пером превлачило преко хартије. Одело је било са краватом, из малог џепа сакоа вирило је стило, али над оковратником није било ни врата ни главе, као што ни из манжета нису вириле шаке. Одело се удубило у посао, и уопште није запажало гужву око себе. Када је зачуло да је неко ушао, одело се завалило у фотељу и над оковратником се зачуо књиговођи добро познат глас Прохора Петровича: |
| "What is it? | — У чему је ствар? |
| The sign on the door says that I'm not seeing anyone!" | На вратима пише да никога не примам! |
| The beautiful secretary let out a shriek, wrung her hands, and screamed, | Лепотица-секретарица је вриснула и, кршећи руке, повикала: |
| "See? Do you see?! He isn't there! He's not! Bring him back, bring him back!" | — Видите ли? Видите? Нема га! Нема! Вратите га, вратите! |
| Just then someone poked his head in the door, groaned, and then left. The bookkeeper felt his legs start to tremble and sat down on the edge of a chair, but he didn't forget to pick up his briefcase. Anna Richardovna kept jumping around him, grabbing at his suit, and yelling, | Тада је неко провирио на вратима кабинета, хукнуо и излетео напоље. Књиговођа је осетио да му ноге клецају па је сео на ивицу столице, али при том није заборавио да подигнe ташну. Ана Ричардовна је скакутала око књиговође, вукла га за сако и узвикивала: |
| "I always tried to stop him when he used devil oaths! And now he's bedeviled himself!" At this point she ran over to the desk and in a soft musical voice that was slightly nasal-sounding from so much crying, she exclaimed, | — Увек сам га, увек заустављала, када је све терао до ђавола! Ето, сада је нашао ђавола — ту је лепотица притрчала писаћем столу и мелодичним нежним гласом, мало уњкавим од плача, узвикнула: |
| "Prosha! Where are you?" | — Проша! Где сте? |
| "Who are you calling 'Prosha?'" the suit asked haughtily, sinking deeper in the chair. | — Ко вам је овде »Проша«? — надмено је упитало одело, још дубље се заваљујући у фотељу. |
| "He doesn't recognize me! He doesn't! Don't you see?" sobbed the secretary. | — Не познаје! Не познаје ме! Схватате ли? — зајецала је секретарица. |
| "Please don't sob in the office!" said the irascible striped suit, already angry, extending its sleeve for a fresh stack of papers, obviously intending to attach memos to them. | — Молим да се не плаче у кабинету! — рекло је, срдећи се већ, напрасито пругасто одело и рукавом привукло нову хрпу папира, с очигледном намером да на њих стави своје одлуке. |
| "No, I can't look at this, no, I can't!" cried Anna Richardovna and ran out into the anteroom, followed like a shot by the bookkeeper. | — Не, не могу то да гледам, не, не могу! — узвикнула је Ана Ричардовна и истрчала у секретаријат, а за њом је, као из топа, излетео и књиговођа. |
| "Just imagine, I was sitting here," began Anna Richardovna, trembling with agitation, and once again grabbing the bookkeeper by his sleeve, "and in walks a cat. Black, big as a hippopotamus. I, naturally, screamed 'Scat!' He takes off, and a fat man with a kind of catlike mug comes in instead. He says to me, 'Are you the one who screams "Scat" to visitors?' And he goes right in to Prokhor Petrovich. Naturally, I follow him and yell, 'Have you gone crazy?' But the brazen fellow goes right up to Prokhor Petrovich and sits down in the chair opposite! Well, Prokhor Petrovich, he's the nicest man you'll ever meet, but he's high-strung. He just blew up. I don't deny it. He's irritable, works like a horse—and he blew up. 'How dare you,' he says, 'burst in unannounced?' And, just imagine, that smart aleck sank back in his chair and said, smiling, 'But I've come,' he says, 'on a little matter of business.' Prokhor Petrovich blew up again, 'I'm busy!' And the other one, can you believe it, says back, 'You're not busy with anything at all...' How do you like that? Well, naturally, at that point Prokhor Petrovich's patience ran out, and he shouted, 'What the hell is this? Get him out of here, the devil take me!' And then, just imagine, the other one flashes a grin and says, 'You want the devil to take you? That can be arranged!' And, bang, before I can let out a scream, I see that the guy with the catlike mug is gone, and sit... sitting there is the suit... Oooh!" howled Anna Richardovna, her mouth stretched so wide that it lost its shape. | — Замислите само, ја седим — причала је дрхтећи од узбуђења Ана Ричардовна, поново дограбивши књиговођин рукав — кад улази мачак. Црн, крупан, као нилски коњ. Ја му, разуме се, викнем »Шиц!«. Он — напоље, а уместо њега улази дебељко, и он с некаквом мачјом њушком и каже; »Зашто ви то, грађанко, вичете посетиоцима шиц?« И изнебуха право Прохору Петровичу. Ја, разуме се, идем за њим, вичем. »Јесте ли полудели?« А он, безобразник, право Прохору Петровичу и сеца преко нута њега у фотељу. А он... предобар човек али нервозан. Плануо је! Не спорим. Нервозан човек, ради као во — плануо је. »Зашто« каже »ненајављени улазите?« А онај дрипац, замислите, завалио се у фотељу и каже, смешкајући се: »А ја сам« каже »дошао да са вама о једном послићу поразговарам«. Прохор Петрович је поново плануо: »Заузет сам!« А онај, замислите само, одговара: »Уопште ви нисте заузети.. .« А? Е, ту је, разуме се, стрпљеље издало Прохора Петровича и он је дрекнуо: »Па шта је сад ово! Избацити га напоље, враг да ме носи!« А онај се, замислите, осмехнуо и каже: »Враг да те носи? Зашто да не, може и то!« И паф, нисам стигла ни да викнем, видим: нема онога са мачијом њушком, а се... седи.. одело! еее!... рашчепивши уста која су изгубила сваки облик, почела је да лелече Ана Ричардовна. |
| She choked back her sobs and took a deep breath, but then she said something completely nonsensical, | Загрцнувши се од ридања, дошла је мало себи, али је почела да меље нешто потнуно будаласто: |
| "And it writes, writes, writes! Drives you crazy! Talks on the phone! A suit! Everyone's run off like scared rabbits!" | »И пише, пише, пише! Да човек полуди! И телефонира! Одело! Сви су побегли, као зечеви. |
| The bookkeeper merely stood there, shaking. But at that point fate came to his rescue. Striding into the anteroom in a calm and businesslike way came the militia, that is, two policemen. When she saw them, the beautiful secretary began sobbing even harder and pointed to the office door. | Књиговођа је само стајао и дрхтао. Али тада га је спасла судбина. У секретаријат је мирно, пословним кораком ушла милицијска патрола од два човека. Угледавши их, лепотица је почела да рида још јаче, показујући руком према кабинету. |
| "Come now, citizeness, let's not have any crying," said the first policeman calmly. The bookkeeper, feeling his presence to be completely superfluous, left the anteroom, and a minute later, was out in the fresh air. There seemed to be a draft blowing inside his head, like wind ringing in a pipe, and in this ringing he could hear bits and pieces of the ushers' tales about the cat that took part in yesterday's performance. "Aha! Could our cat-friend be making a return appearance?" | — Хајде, престаните да плачете, грађанко — мирно је рекао први, а књиговођа је, осетивши да је овде сувишан, излетео из секретаријата и за један минут је већ био на свежем ваздуху. У глави као да му је дувала некаква промаја, брујало је као у димњаку, и у том брујању су се чули одломци прича разводника о јучерашњем мачку који је учествовао у представи. »Ехехе! Да то којим случајем није онај наш мачак?« |
| Having made no progress at all at the Commission, the conscientious Vasily Stepanovich decided to visit the branch office located on Vagankovsky Lane. To calm himself down a bit, he made the trip on foot. | Нe свршивши ништа у комисији савесни Василиј Степанович је одлучио да оде у њену филијалу, која се налазила у Ваганковској уличици. А да би се мало смирио, тај пут је прешао пешице. |
| The Moscow branch office of the Entertainment Commission was located, in an old house, peeling from age, set far back in a courtyard, and was famous for the porphyry columns in its vestibule. | Градска филијала за приредбе била је смештена у огуљеној, некадашњој приватној вили у дну дворишта и била је позната по својим стубовима од порфира у предворју. |
| On that particular day, however, visitors were less struck by the columns than they were by what was going on beneath them. | Али, тога дана посетиоци се нису дивили стубовима, већ ономе што се под њима дешавало. |
| Several visitors stood frozen to the spot, staring at the young lady who was sitting and weeping at the table where all the entertainment literature was displayed and sold. At the moment in question she was not engaged in salesmanship of any kind and was instead waving off all sympathetic questions with a flick of her wrist. Meanwhile, from upstairs and downstairs, from every side and every department of the building came the clanging of at least twenty phones. | Неколико посетилаца је запањено стајало и посматрало госпођицу како седи и плаче за сточићем на коме се налазила стручна позоришна литература, коју је продавала. У том тренутку госпођица ннје никоме нудила нпшта од те литературе, а на саосећајна питања само је одмахивала главом, док су истовремено одозго, одоздо, са леве и десне стране, из свих одељења филијале зврјали телефони, у најмању руку двадесетак помахниталих телефона. |
| After crying for a bit, the young lady suddenly shuddered and shouted out hysterically, | Исплакавши се, госпођица је уздрхтала и хистерично викнула: |
| "Here we go again!" and then broke out in a quavering soprano: | — Ево опет! — и изненада је запевала дрхтавим сопраном: |
| A glorious sea, our sacred Baikal... | Славно је море пресвети Бајкал... |
| A messenger who appeared on the staircase threatened someone with his fist and then joined the young woman, singing in a dull, toneless baritone: | Курир, који се појавио на степеништу, припретио је некоме песницом и запевао заједно са госпођицом тмулим, безбојним баритоном: |
| Glorious the ship, the barrel of salmon!... | Славан је брод, буре младица!... |
| The messenger's voice was joined by others coming from farther, away, the chorus swelled, and soon the song echoed from every corner of the branch office. In Room No. 6, the closest by, where the accounting department was, a powerful, slightly hoarse, deep bass rang out above the other voices. Accompanying the choir, was the intensified clanging of the telephones. | Курировом гласу придружили су се удаљени гласови, хор је почео да се повећава, и на крају је песма одјекнула у сваком ћошку филијале. У оближњој соби број 6, где се налазила књиговодствена контрола, истицала се нечија јака, мало прозукла октава. Хор је пратила све јача звоњава телефона. |
| Hey, northeast wind... roll out the breakers!... roared the messenger on the staircase. | Хеј, Баргузине... подигни таласе!... — драо се курир на степеништу. |
| Tears streamed down the young woman's face, she tried to clench her teeth, but her mouth opened of its own accord, and at an octave higher than the messenger, she sang: | Сузе су лиле низ девојчино лице, она је покушавала да стисне зубе, али су јој се уста отварала сама од себе, и она је певала за октаву више од курира: |
| The fine fellow hasn't far to go! | Јуначина мора да је близу! |
| The speechless visitors were struck by the fact that although the choristers were scattered throughout different rooms, they sang very harmoniously, as if the whole chorus were standing in one place with its eyes glued to an invisible conductor. | Онемеле посетиоце филијале задивило је то што су чланави хора, иако су се налазили на разним местима, певали веома складно, као да је цео хор стајао не скидајући поглед са невидљивог диригента. |
| Pedestrians on Vagankovsky Lane stopped by the courtyard gates and marveled at the gaiety that reigned in the branch office. | Пролазници у Ваганковском сокаку су се заустављали крај гвоздене дворишне ограде, чудећи се весељу које је владало у филијали. |
| As soon as the first verse came to an end, the singing stopped abruptly, as if it were again obeying a conductor's baton. The messenger swore under his breath and ran off somewhere. Here the front doors opened, and a man appeared in a summer overcoat, a white robe showing below the hem. He was in the company of a policeman. | Чим се први куплет завршио, певање је изненада умукнуло, опет као на знак диригентске палице. Курир је тихо опсовао и изгубио се. Тада су се отворила главна врата и у њима се појавио грађанин у летњем капуту, испод кога су вирили пешеви белог мантила, а за њим милиционер. |
| "Do something, Doctor, I beg you!" The young woman cried hysterically. | — Предузмите нешто, докторе, молим вас! — хистерично је повикала девојка. |
| The secretary of the branch office ran out onto the staircase, obviously ashamed and embarrassed. He started stammering, | На степениште је истрчао секретар филијале и, очигледно умирући од срамоте и сметености, почео да говори замуцкујући: |
| "Don't you see, Doctor, we have a case here of mass hypnosis of some kind... So, it's essential that..." He didn't finish his sentence, began to choke on his words, and suddenly sang out in a tenor: | — Видите, докторе, код нас се појавила некаква масовна хипноза. .. Дакле, неопходно је... Није довршио реченицу, почео је да се дави речима и наједном је заневао тенором: |
| Shilka and Nerchinsk... | Шилка и Нерчинск... |
| "Fool," the young woman managed to yell, but rather than explain whom she was calling a fool, she broke into a forced roulade and started singing about Shilka and Nerchinsk herself. | — Будало! — викнула је девојка, али није објаснила кога то грди, и уместо тога је извела присилну колоратуру и почела и сама да пева о Шилки и Нерчинску. |
| "Get a hold of yourself! Stop singing!" said the doctor to the secretary. | — Обуздајте се! Престаните да певате! — обратио се доктор секретару. |
| It was obvious that the secretary would have given anything in the world to be able to stop singing, but he could not. And together with the chorus, his voice rang out with the news, heard by pedestrians out on the street, that in the wilds he was untouched by voracious beasts and unscathed by marksmen's bullets! | По свему се видело да би секретар дао све на свету само да престане да пева, али престати није могао, и заједно са хором обавестио је пролазнике уличице о томе да га у дивљини није дотакла прождрљива зверка и да га ни метак стрелца није стигао. |
| At the end of the verse the young woman was the first to receive a dose of valerian from the doctor, who then ran after the secretary and the others so that he could do the same for them, | Чим се куплет завршио, девојка је прва добила од лекара порцију валеријане, а затим је он потрчао за секретаром да напоји и остале. |
| "Excuse me, my young citizeness," said Vasily Stepanovich suddenly, addressing the young woman, "but has a black cat been here by any chance?" | — Извините, грађанко — наједном се обратио Василиј Степанович девојци — да вам није навратио црни мачак? |
| "What cat?" she screamed angrily. "It's an ass we've got in this office, a real ass!" and then she added, "Let him hear! I'll tell the whole story," and she did, in fact, go on to relate what had happened. | — Какав мачак? — бесно је повикала девојка — магарца имамо у финијали, магарца! — и додала: — Нека ме чује! Све ћу испричати — и одиста је и испричала све што се збило. |
| It turned out that the director of the Moscow branch office, "who had made a complete mess of the leisure activities program" (the young woman's words exactly), had a mania for organizing all kinds of clubs and circles. | Испоставило се да је шеф градске филијале, »уништивши коначно лаку разоноду« (по речима девојке), патио од маније организовања кружока. |
| "He was trying to butter up his superiors!" yelled the young woman. | — Замазивао је очи претпостављенима — драла се девојка. |
| In just a year's time the director had managed to organize a Lermontov study group, a chess-and-checkers club, a ping-pong club, and a horseback-riding club. And he threatened to have two additional clubs in place by summer: one for fresh-water rowing and the other for mountain climbing. And then today, during the lunch break, the director walks in and... | За годину дана шеф је успео да организује кружок за проучавање Љермонтова, за шах, за пинг-понг и кружок за јахање. Претио је на лето организацијом кружока за веслање на слатким водама и кружока за алпинисте. А данас, у паузи за ручак, излази он, шеф... |
| "And he's leading some son-of-a-bitch by the hand," related the young woman, "who comes from nobody knows where, and who's wearing tight checked trousers and a cracked pince-nez... with an unbelievable mug on him!" | — И води под руку некаквог кучкиног сина — причала је девојка — који се појавио не зна се одакле, у карираним панталонама, с напрслим цвикером и... њушка апсолутно немогућа! |
| And then, according to the young woman, he introduced him to everyone in the cafeteria as a noted specialist in the organization of choral groups. | И одмах га је, по девојчиним речима, представио свима који су ручали у мензи филијале као истакнутог стручњака за организацију хорских кружока. |
| The faces of the would-be mountain climbers clouded over, but the director encouraged everyone to be enthusiastic, and the specialist cracked jokes and showed off his wit, and gave his solemn word that the singing would take up hardly any time and would, incidentally, be extremely advantageous for everyone. | Лица будућих алпиниста су се смрачила, али је шеф одмах почео све да бодри, а стручњак се и шалио, и шегачио и заклетвом уверио да певање одузима врло мало времена, а да су пуна кола користи од тог певања. |
| Well, naturally, as the young woman reported, the first to jump up were Fanov and Kosarchuk, notorious office toadies, who announced that they were going to join the chorus. The rest of the staff then realized that there was no way to escape it; so they said they would join too. It was decided that the singing would take place during the lunch break since the rest of the time was taken up with Lermontov and checkers. The director, in order to set a good example, announced that he was a tenor, and that was the beginning of the nightmare. The choirmaster-specialist in checks intoned, | И, наравно, како је испричала девојка, први су излетели Фанов и Косарчук, познате улизице у филијали, и изјавили да се уписују у хор. Тада су се остали службеници увредили да неће моћи да се извуку од певања, морали су и они да се упишу у кружок. Одлучили су да певају у паузи за ручак, пошто је остало време било испуњено Љермонтовом и шахом. Шеф је, да би дао пример, саопштио да је он тенор, и даље је све кренуло као у неком рђавом сну. Карирани стручљак-хоровођа је повикао: |
| "Do-mi-sol-do!" He dragged the shy ones out of the closets where they were hiding to avoid singing, and told Kosarchuk that he had absolute pitch. Then he started to whine and bare his teeth, asked everyone to humor an old choirmaster, struck a tuning fork, and begged them to strike up a chorus of "Glorious Sea." | — До-ми-сол-до! — и извукао оне најстидљивије иза ормана, где су покушали да се сакрију од певања. Косарчуку је рекао да има апсолутан слух, почео је да кука. да цвили, да мољака да поштују старог хоровођу-певача, лупкао је камертоном по прстима, молећи да запевају »Славно море«. |
| They did. And gloriously. The fellow in checks really did know his business. When they had finished the first verse, the choirmaster excused himself and said, "I'll be back in a minute!"—and... disappeared. They thought he really would return in a minute. But then ten minutes passed, and he still wasn't back. They were overcome with joy—he'd run away. | И запевали су. И дивно су запевали. Карирани се одиста разумео у посао. Отпевали су први куплет. Тада се хоровођа извинио и рекао: »Враћам се за минут!« и... нестао је. Мислили су да ће се одиста за минут вратити, али, прошло је и десет минута, а њега није било. Радост је обузела службенике филијале — умакао је! |
| And suddenly they started singing the second verse as if of their own accord, following the lead of Kosarchuk, whose pitch may not have been perfect, but who did have quite a pleasant high tenor. They finished the second verse. Still no choirmaster! They went back to their places, but before they could manage to sit down, they started singing against their will. It was beyond their power to stop. They would be quiet for three minutes or so, and then start up again. At this point they realized that something bad had happened. Mortified, the director locked himself in his office. | И наједном су некако сами од себе почели да певају други куплет, повео их је све Косарчук, који можда и није имао апсолутан слух, али је зато имао доста пријатан високи тенор. Отпевали су. Хоровође ни од корова! Отишли су на своја радна места, али нису стигли ни да седну, када су против своје воље запевали. Да се зауставе — нису могли. Заћуте једно три минута и поново запевају. Заћуте мало, па — запевају! Тада су схватили да се десила несрећа. Шеф се закључао у свој кабинет од стида! |
| It was here that the young woman's story broke off. The valerian had been no help at all. | Тада се девојчина прича прекинула. Валеријан јој није ништа помогао. |
| Fifteen minutes later three trucks drove up to the gates on Vagankovsky Lane and the director of the branch office and the rest of his staff got in. | После четврт сата пред гвозденом оградом у Ваганковекој зауставила су се три камиона, и у њих се утоварило све особље филијале са шефом на челу. |
| Just as the first truck came to a pitching halt at the gates, and then pulled out into the lane, the office staff, who were standing in the back, their arms around each other, opened their mouths and filled the street with song. The second truck followed suit, and then the third. And they all drove off. Pedestrians going about their business cast only a fleeting glance at the trucks, manifesting no curiosity whatsoever and assuming that they were going on an excursion outside the city. And they were, in fact, going outside the city, only not on an excursion. They were going to Professor Stravinsky's clinic. | Чим је први камион, заљуљавши се у капији, кренуо улицом, службеници који су стајали на њему и држали се за рамена отворили су уста и улицом се разлегла популарна песмица. Други камион је прихватио, а за њим и трећи. Тако су и кренули. Пролазници, који су хитали својим послом, бацали су на камионе само површан поглед, не чудећи се нимало и сматрајући да је то некаква екскурзија кренула ван града. Кренули су доиста ван града, али не на екскурзију, већ у клинику професора Стравинског. |
| Half an hour later the bookkeeper arrived at the finance office in a completely befuddled state, with hopes of finally divesting himself of yesterday's receipts. Having learned from experience, he peered cautiously into the oblong office where the clerks sat behind frosted glass windows with gold lettering. The bookkeeper could see no signs of upset or disarray. Everything was quiet, just as one would expect in a proper establishment. | После пола сата је књиговођа, који је већ сасвим био изгубио главу, стигао до финансијског сектора, надајући се да ће се коначно отарасити државног новца. Већ поучен искуством, он је пре свега опрезно завирио у дугачку салу, где су иза непрозирних стакала са златним натписима седели службеници. Овде књиговођа није открио никакве знакове узбунe или изгреда. Било је тихо, како и доликује пристојној установи. |
| Vasily Stepanovich stuck his head in the window which had a sign above it saying, "Deposits," said hello to the clerk, whom he did not know, and politely asked for a deposit slip. | Василиј Степанович је гурнуо главу кроз прозорче над којим је стајало: »Пријем новца«, поздравио неког њему непознатог службеника и учтиво затражио формулар за предају новца. |
| "Why do you need one?" asked the clerk behind the window. | — А шта ће вам? — упитао је службеник у прозорчету. |
| The bookkeeper was perplexed. | Књиговођа се пренеразио. |
| "I want to hand over my cash receipts. I'm from the Variety." | — Хоћу да предам новац. Ја сам из Варијетеа. |
| "Just a minute," replied the clerk and then proceeded to put a screen over the hole in his window. | — Један тренутак — одговорио је службеник и брзо решетком затворио отвор у стаклу. |
| "That's odd," thought the bookkeeper. His perplexity was natural under the circumstances. It was the first time he had ever encountered such a thing. Everyone knows how hard it is to acquire money; obstacles to that can always be found. But not once in his thirty years of experience had the bookkeeper ever found anyone, whether an official or a private citizen, who had difficulty accepting money. | — »Чуднонато« помиспио је књиговођа. Његова пренераженост је била сасвим природна. Први пут у животу је наишао на такво што. Сви знају како је тешко добити новац; ту увек може да се пронађе некаква препрека. Али, у тридесетогодишњој књиговођиној пракси није било случаја да се неко, било то правно или приватно лице, устручава да прими новац. |
| But at last the screen was moved aside, and the bookkeeper again leaned up to the window, | На крају се решетка отворила, и књиговођа се поново приближио прозорчету. |
| "Do you have a lot?" asked the clerk, | — А имате ли много? — упитао је службеник. |
| "21,711 rubles." | — Двадесет једну хиљаду седам стотина и једанаест рубаља. |
| "Wow!" replied the clerk with inexplicable irony and handed him a green slip of paper. | — Охо! — због нечега је иронично одговорио службеник и пружио шефу рачуноводства зелени листић. |
| Having seen the form a hundred times, the bookkeeper filled it out instantly and began untying his package. When he removed the wrapping, his eyes glazed over, and he let out an agonizing groan. | Добро познајући формулар, књиговођа га је за трен ока попунио и почео да одвезује канап на пакету. Када је отпаковао свој пакет, пред очима му је заиграло и он је патнички промрмљао нешто. |
| Foreign currency flashed before his eyes. Packets of Canadian dollars, English pounds, Dutch guilders, Latvian lats, and Estonian crowns... | Пред очима му је затитрао стран новац. То су били свежњеви канадских долара, енглеских фунти, холандских гулдена, латвијских лата, естонских круна... |
| "Here he is, one of those tricksters from the Variety," boomed an intimidating voice at the stunned bookkeeper's back. And Vasily Stepanovich was then taken into custody. | — Ево још једног препредењака из Варијетеа — зачуо се претећи глас над занемелим књиговођом. И Василиј Степанович је истог часа био ухапшен. |