 
|
|
|
|
|
|
|
| XII | Поглавље 12 |
| Black Magic and Its Expose | ЦРНА МАГИЈА И ЊЕНО РАСКРИНКАВАЊЕ |
| Alittle man with a pear-shaped, raspberry-colored nose, wearing checked trousers, patent-leather shoes, and a yellow bowler hat full of holes, rode out onto the stage of the Variety Theater on an ordinary two-wheeled bicycle. He made a circle to the accompaniment of a foxtrot, and then let out a triumphant hoot as he made his bicycle stand up on end. While riding on just the back wheel, the man turned upside down and managed, at the same time, to unscrew the front wheel and send it offstage. He then continued his ride on the one wheel, pedalling with his hands. | Мали човек у офуцаном жутом полицилиндру и с крушкастим црвеним носом, у карираним панталонама и лакованим ципелама, изишао је на сцену Варијетеа на обичном бициклу. Уз звуке фокстрота направио је круг, а затим испустио победнички крик, од чега се бицикл наједном пропео на задњи точак. Пошто се провозао само на задњем точку, човек је, дубећи на глави, у пуној брзини вешто одшрафио предњи точак и пустио га да се откотрља иза кулиса, а онда наставио да се вози на једном точку, окрећући педале рукама. |
| Next appeared a buxom blonde in tights and a short skirt speckled with silver stars, who circled around on a unicycle, perched on top of a long metal pole. As they passed each other, the man shouted out greetings and tipped his hat to her with his foot. | На високој металној шипки са седлом на врху и са једним точком изјурила је па сцену плавуша у трикоу и сукњици са сребрним звездицама, и почела да се вози у круг. Кад би се сусрели, човечуљак ју је поздрављао узвицима, а ногом је скидао са главе полуцилиндар. |
| The last to come out was a child of about eight with an old man's face, who darted in between the two adults on a tiny two-wheeler outfitted with a huge automobile horn. | На крају се довезао осмогодишњи дечак старачког лица и почео да се мува међу одраслима, на минијатурном бициклу на који је била прикачена огромна аутомобилска труба. |
| After making several loops, the entire company pedalled up to the very edge of the stage to the accompaniment of an anxious drumroll from the orchestra. The spectators seated in the front rows gasped and pulled back in their seats, for it seemed as if all three performers were about to come crashing down into the orchestra with their cycles. | Направивши неколико осмица, цело друштво је, уз ситно бубњање добоша у оркестру, пришло уза саму ивицу бине, а гледаоци у првим редовима су задржали дах и завалили се у седиштима, јер се публици чинило да ће цела тројка са својим бициклима слетети у оркестар. |
| But the bicycles stopped short, just as their front wheels threatened to skid off into the orchestra pit and onto the musicians' heads. With a loud cry of "Oop," the cyclists jumped off their bikes and bowed, and the blonde threw kisses to the audience, while the child made a funny noise on his horn. | Али, бицикли су се зауставили баш у тренутку када се чинило да ће предњи точкови већ склизнути у понор на главе музичара. Бициклисти су са громким узвиком »оп!« скочили са бицикала и поклонили се, при чему је плавуша слала пољупце публици, а малишан трубио нешто смешно. |
| The theater shook with applause, and the pale-blue curtain drew together from both sides, hiding the cyclists from view. The green lights of the exit signs went out, and in the web of the trapezes under the dome, the white globes of the house lights began to blaze like the sun. It was the intermission before the final part of the program. | Од аплауза се затресла зграда, плава завеса је склизнула са двеју страна и заклонила бициклисте, угасиле су се зелсне светиљке са натписом »Излаз« крај врата, и у паучини трапеза под куполом синуле су као сунце беле кугле. Наступила је пауза пред последњи део представе. |
| The only person to have no interest whatsoever in the wonders of the Giulli family's cycling technique was Grigory Danilovich Rimsky, He was sitting all alone in his office, biting his thin lips, and his face kept twitching convulsively. Likhodeyev's strange disappearance was now compounded by the utterly unforeseen disappearance of the manager Varenukha. | Једини човек кога нимало нису занимала чуда бициклистичке технике породице Џули био је Григориј Данилович Римски. Седeо је потпуно сам у свом кабинегу, грицкао танке уснице, а лице му се стално грчило. Необичном нестанку Лиходејева придружио се потпуно непредвиђени нестанак администратора Варенухe. |
| Rimsky knew where he had gone, but he had gone there and... not come back! Rimsky hunched his shoulders and whispered to himself, | Римски је знао камо је овај пошао, али он је пошао и... није се вратио! Римски је слегао раменима и сам за себе шаптао: |
| "But why?" | — Али зашто?! |
| And what is odd is that it would have been simpler than anything for a man as businesslike as the financial director to call the place where Varenukha had gone and find out what had happened to him. However, ten o'clock was approaching, and he still couldn't bring himself to do it. | И, чудновата ствар: тако предузимљивом човеку као што је финдиректор најједноставније је било, разуме се, да телефонира тамо куд је кренуо Варенуха и да сазна шта га је задесило, а, међутим, он није могао да натера самога себе да то уради ни до десет сати увече, |
| At ten Rimsky took himself firmly in hand and picked up the receiver, only then to discover that his phone was dead. The messenger boy reported that the other phones in the building were also out of order. This admittedly unpleasant but hardly supernatural occurrence completely unnerved the financial director and yet delighted him as well: he wouldn't have to make the call. | А у десет, прописно се усиливши, Римски је подигао телефонску слушалицу и уверио се да му је телефон нем. Курир га је известио да су и остали апарати у згради покварени. Овај — наравно, непријатан, али не и натприродан — догађај из неких разлога коначно је потресао директора, али га је у исти мах и обрадовао: отпала је нужност да телефонира. |
| Just as the red light signalling the start of intermission began to flicker above the financial director's head, the messenger boy came in and announced that the foreign artiste had arrived. For some reason this made the financial director wince with pain. Turning darker than a stormcloud, he headed backstage to receive the guest artiste, there being no one left but him to do so. | У тренутку када се над главом финдиректора почела да пали и гаси црвена лампица, која је означавала почетак паузе, ушао је курир и известио га да је стигао страни уметник. Финдиректор се због нечега стресао и, натуштивши се горе но црни облак, упутио иза кулиса да дочека госта, пошто није било никог другог ко би га дочекао. |
| Those who were curious were using various pretexts to peer into the large dressing room off the corridor where the bells signalling the end of intermission were already ringing. Among them were conjurers in bright robes and turbans, a roller skater in a white knitted jacket, a storyteller whose face was pale with powder, and a make-up man. | У велику гардеробу су под разним изговорима завиривали радозналци из ходника, где је већ одјекивало звоно. Ту су били и опсенари у шареним халатима и чалмама, и клизач у белом штриканом блузону, забављач блед од пудера и шминкер. |
| The visiting celebrity astounded everyone with his unusually long and splendidly cut tailcoat, and by the fact that he was wearing a black eye mask. But even more amazing were the black magician's two companions: a tall fellow in checks with a broken pince-nez and a fat black cat, who walked into the dressing room on his hind paws and then proceeded to make himself comfortable on the couch, squinting at the naked bulbs on the makeup mirror. | Приспела звезда је запањила све својим невиђено дугачким фраком дивнога кроја и црном полумаском на лицу. Али, најчудноватији су били пратиоци црнога мага: карирани дугајлија са напуклим цвикером и црни дебео мачак, који је, ушавши у гардеробу на задњим шапама, потпуно лежерно сео на отоман, жмиркајући на незаштићене сијалице за шминкање. |
| Trying to put a smile on his face, which only made it look sour and mean, Rimsky bowed to the silent magician, who was sitting on the couch next to the cat. No one shook hands, but the overly familiar fellow in checks introduced himself as "their assistant." This surprised the financial director and unpleasantly so, since there had been absolutely nothing in the contract about any assistant. | Римски је покушао да се осмехне, услед чега му је лице постало још киселије и љуће, и поклонио се ћутљивом магу, који је седео поред мачка на отоману. Руковања није било. Зато се безобзирни карирани сам представио финдиректору као »њихов помоћник«. Ова околност је зачудила финдиректора, и опет непријатно: у уговору није било ни помена о било каквом помоћнику. |
| Dryly and very tensely, Grigory Danilovich asked the fellow in checks, who had fallen on him out of the blue, where the artiste's equipment was. | Усиљено и суво Григориј Данилович је упитао карираног, који се тако изнебуха појавио, где је уметникова опрема. |
| "Why, our most precious Director, our diamond from heaven, how quaint you are, " answered the magician's assistant in a quavering voice. "Our equipment is always with us. Here it is! Eins, zwei, drei!" He then wiggled his gnarled fingers in front of Rimsky's eyes and suddenly pulled out Rimsky's gold watch and chain from behind the cat's ear. Up until now it had been in the financial director's vest pocket, underneath his buttoned jacket, with its chain looped through the buttonhole. | — Небеско благо наше, драги господине директоре — мекетавим гласом одговорио је магов помоћник — наша опрема је увек уз нас. Ево је! Ајн, цвај, драј! — и пошто је неко време вртео квргавим прстима испред очију Римског, изненада је извукао иза мачковог увета златан сат с ланцем, који се дотле налазио у џепу финдиректоровог прслука под закопчаним сакоом, с ланцем провученим кроз рупицу прслука. |
| Rimsky grabbed his stomach involuntarily, the onlookers gasped, and the makeup man, who was peering in through the door, clucked approvingly. | Римски се и нехотице ухватио за трбух, свима присутнима је застао дах, а шминкер, који је провирио кроз врата, с одобравањем се исхракнуо. |
| "Could this be your watch? Please take it, " said the fellow in checks, smiling in an overly familiar way as he handed the flustered Rimsky his property on a grubby palm. | — Ваш сатић? Молим, узмите га — дрско се смешкајући рекао је карирани и на прљавом длану пружио збуњеном Римском његову својину. |
| "You wouldn't want to get on a streetcar with the likes of him, " whispered the storyteller gaily to the makeup man. | — С оваквим нe седај у трамвај — тихо и весело је дошапнуо забављач шминкеру. |
| But then the cat pulled a trick that was even more skillful than the one with Rimsky's watch. Suddenly rising from the couch, he walked on his hind paws to the table under the mirror, pulled the stopper out of the carafe, poured some vodka into a glass, drank it, put the stopper back in place, and then wiped his whiskers off with a makeup rag. | Али мачак је извалио штос још ваљанији од тачке с туђим сатом. Скочивши изненада с отомана, пришао је на задњим шапама тоалету, предњом шапом извукао затварач из боце, налио воду у чашу, попио је, вратио затварач на место и шминкерском крпом обрисао бркове. |
| This time no one even gasped, mouths simply opened wide, and the makeup man whispered ecstatically, | На то су сви занемели и само зинули, а шминкер је усхићено прошаптао: |
| "Now, that's first-class!" | — То је класа! |
| At this point the third bell rang, and everyone, keyed up and anticipating an exciting act, rushed out of the dressing room. | У том тренутку је трећи пут зазвонило и сви су, узбуђени, у очекивању интересантнe тачке, излетели из гардеробе. |
| A minute later the lights dimmed in the auditorium, and the footlights came on, casting a reddish glow on the bottom of the curtain. A stout fellow, clean-shaven and cheerful as a baby, wearing rumpled tails and soiled linen, appeared through the brightly lit opening in the curtain and stood before the audience. This was the master of ceremonies, George Bengalsky, well known to all of Moscow. | Тренутак доцније у гледалишту су се погасиле кугле, букнула је рампа и обасјала црвеном светлошћу крајеве завесе и у осветљеном прорезу завесе пред публику је изишао пуначак, весео као дете, обријан човек, у изгужваном фраку и у нe баш најчистијој кошуљи. То је био у целој Москви добро познати коиферансје Жорж Бенгалски. |
| "And so, citizens, " began Bengalsky, smiling a babylike grin, "now I would like to present... " Here he interrupted himself and began speaking in a different tone, "I see that our audience has increased for the third part of the program. Half the city is here with us today! Just recently I met a friend and said to him, 'Why don't you come and see us? Yesterday half the city was here.' And he says, 'But I live in the other half!' Bengalsky paused, expecting a burst of laughter, but when none came, he continued, "And so, I would like to present the famous foreign artiste, Monsieur Woland, in a performance of black magic! Of course, you and I know, " here Bengalsky smiled a knowing smile, "that there is no such thing in the world as black magic, and it is nothing other than superstition and that Maestro Woland is simply a master of conjuring technique, a fact which will become obvious in the most interesting part of his performance, that is, when he reveals the secrets behind his technical skill. And so, since we all applaud both expertise and its exposé, let us welcome Mr. Woland!" | — Дакле, грађани — почео је Бенгалски, смешкајући се као беба — сада ће пред вама наступити... — ту је Бенгалски прекинуо самога себе и почео да говори потпуно друкчијим тоном: — Видим да се број публике за овај део програма повећао? Код нас је данас пола града! Ових дана сретнем тако пријатеља, па му кажем: »Зашто нам нe дођеш? Јуче је код нас било пола града!« А он ми одговара: »А ја, ето, живим у оној другој половини!« — Бенгалски је направио паузу очекујући експлозију смеха, али како се нико није насмејао, он је наставио: — Дакле, наступа познати страни уметник, мсје Воланд, са тачком црне магије! Али, ви и ја барем схватамо — ту се Бенгалски осмехнуо мудрим осмехом — да она уопште не постоји на свету, и да она није ништа друго до сујеверје, док маестро Воланд једноставно у високој мери влада техником опсене, што ће се и видети у најинтересантнијем делу, то јест у раскринкавању те технике, а пошто смо сви ми као један и за технику и за њено раскринкавање, замолићемо господина Воланда! |
| After delivering this whole spiel, Bengalsky pressed his palms together and waved them in welcoming fashion at the opening in the curtain, whereupon it drew apart with a soft rustle. | Изговоривши све те којештарије, Бенгалски је стегао дланове обе руке, махнуо њима у знак поздрава кроз полуотворену завесу, услед чега се ова, тихо шуштећи, размакла. |
| The entrance of the magician with his tall assistant and his cat, who came out on stage on his hind paws, made a big hit with the audience. | Појава мага са његовим дугајлијом-помоћником и мачком који је на сцену изашао на задњим шапама врло се допала публици. |
| "An armchair, if you will," Woland commanded softly, and that very second an armchair appeared on stage out of nowhere, and the magician sat down. "Tell me, dear Fagot," inquired Woland of the buffoon in checks, who obviously had another name besides Korovyov, "have the Muscovites changed, in your opinion, in any significant way?" | — Дајте ми фотељу — тихо је наредио Воланд, и тог часа се, незнано како и одакле, на сцени појавила фотеља у коју је сео маг. — Реци ми, љубезни мој Фаготе — обратио се Воланд карираном лакрдијашу, који је, очигледно, имао и друго име, а не само »Коровјев« — шта мислиш, рекао бих да се становништво Москве доста изменило? |
| The magician looked out over the hushed audience, which was still stunned by the chair's sudden appearance out of thin air. | Маг је бацио поглед на публику, која се смирила, запањена што се фотеља појавила из ваздуха. |
| "Indeed they have, Messire," was Fagot-Korovyov's soft reply. | — Управо тако, месире — тихо је одговорио Фагот-Коровјев. |
| "You are right. They have changed a great deal... on the outside, I mean, as has the city, by the way. Apart from the obvious changes in dress, there are now these... what are they called... streetcars, automobiles..." | — У праву си. Грађани су се много променили, споља гледано, кажем, као и сам град, уосталом. О оделима да и не говоримо, али појавили су се они... како беше.. трамваји, аутомобили... |
| "Buses," Fagot chimed in, respectfully. | — Аутобуси — с поштовањем је дошапнуо Фагот. |
| The audience listened attentively to this conversation, thinking it was the prelude to the magic tricks. In the crowd of performers and stage hands backstage, Rimsky's pale, tense face could be seen. | Публика је пажљиво слушала овај разговор, претпостављајући да је он увод у мађијске опсене. Кулисе су биле испуњене артистима и сценским радницима, а међу њиховим лицима провирило је напето, бледо лице Римског. |
| Bengalsky, who had moved to the side of the stage, began to look bewildered. He raised his eyebrows slightly and, taking advantage of the pause, said, | Лице Бенгалског, који се сместио постранце на сцени, почело је да изражава недоумицу. Он је мало подигао обрву и, искориставши паузу, проговорио: |
| "The foreign artiste is expressing his delight with Moscow, which has advanced technologically, and with its inhabitants as well." Here Bengalsky smiled twice, first at the orchestra, and then at the gallery. | — Страни артиста изражава своје одушевљење Москвом, која се разрасла што се тиче техничке стране, а исто тако и Московљанима — ту се Бенгалски два пута осмехнуо, прво партеру, а онда галерији. |
| Woland, Fagot, and the cat turned their heads toward the master of ceremonies. | Воланд, Фагот и мачак су окренули главе према конферансјеу. |
| "Did I really express delight?" the magician asked Fagot. | — Зар сам изражавао одушевљење? — упитао је маг Фагота. |
| "No, indeed, Messire, you expressed no delight whatsoever," was Fagot's reply. | — Ни у ком случају, месире, ви уопште нисте изражавали одушевљење одговорио је овај. |
| "So what is this man talking about?" | — Па шта то онда говори овај човек? |
| "He simply lied!" pronounced the assistant in checks, booming out his words to the entire theater, and turning to Bengalsky, he added, "My compliments, citizen, on your lies." | — Он је једноставно слагао! — гласно, да га цело позориште чује, изјавио је карирани помоћник и, обративши се Бенгалском, додао: — Честитам вам, грађанине, на лажи! |
| Laughter broke out in the gallery, and Bengalsky shuddered, his eyes bulging, | Са галерије је допро пригушен смех, а Бенгалски се тргао и избечио очи. |
| "But I, of course, am not so much interested in buses, telephones, and such..." | — Али мене, разуме се, не интересују толико аутобуси, телефони и остала ... |
| "Apparatus!" prompted the fellow in checks. | — Апаратура! — додао је карирани. |
| "Exactly so, thank you," said the magician slowly, in a deep bass. "A much more important question is: have the Muscovites changed on the inside?" | — Потпуно тачно, захваљујем — лагано је говорио маг дубоким басом — колико једно много важније питање: да ли су се грађани променили у својој суштини? |
| "Indeed, sir, that is a most important question." | — Да, то је најважније питање, господине. |
| Backstage, people began exchanging looks and shrugging their shoulders; Bengalsky stood red-faced, and Rimsky was pale, But at this point the magician seemed to sense the growing alarm and said, | Иза кулиса су сви почели да се згледају и слежу раменима. Бенгалски је стајао сав црвен, а Римски био блед. Тада је маг рекао као да погађа да немир расте: |
| "However, we've gotten carried away, dear Fagot, and the audience is beginning to get bored. Show us something simple for starters." | — Али, ми смо се запричали, драги мој Фаготе, а публика почиње да се досађује. Покажи нам за почетак нешто једноставно... |
| The audience stirred with relief. Fagot and the cat walked along the footlights to opposite ends of the stage. Fagot snapped his fingers and shouted cavalierly, "Three, four!" He then pulled a deck of cards out of thin air, shuffled it, and tossed it like a ribbon to the cat. The latter caught the ribbon of cards and threw it back. The satin snake gave a snort, Fagot opened his mouth wide, like a fledgling, and swallowed all of it, card after card. | Сала се с олакшањем пренула. Фагот и мачак су се разишли на разне стране рампе. Фагот је пукао прстом о прст, викнуо шеретски: — Три, четири! — ухватио из ваздуха шпил карата, промешао га и у виду траке добацио мачку, Мачак је траку ухватио и вратио је натраг. Атласна змија је сикнула, Фагот је отворио уста као кљун и прогутао је целу, карту по карту. |
| After that the cat made a bow, shuffled his right hind paw, and received thunderous applause. | После тога се мачак поклонио, повукавши уназад десну задњу шапу, и добио невиђен аплауз. |
| "First-class! First-class!" people cried rapturously from backstage. | — Класа! Класа! — усхићено су викали иза кулиса. |
| Fagot pointed his finger at the orchestra section and announced, | А Фагот је показао прстом према партеру и изјавио: |
| "The deck of cards is now, my esteemed citizens, in row seven in citizen Parchevsky's possession, that is, lodged just in between a three-ruble note and a summons to appear in court for non-payment of alimony to citizeness Zelkova." | — Шпил се сада, поштовани грађани, налази у седмом реду код грађанина Парчевског, тачно између новчанице од три рубље и судског позива због неплаћања алиментације грађанки Зељковој. |
| People in the orchestra began to stir and rise from their seats, and finally a man, whose name was, in fact, Parchevsky, and who had turned red with astonishment, retrieved the deck of cards from his wallet and, not knowing what else to do with it, began poking it in the air. | У партеру су гледаоци почели да се мешкоље, да устају, и на крају је некакав грађанин, који се одиста и звао Парчевски, сав модар од запрепашћења, извукао из буђелара шпил карата и почео да га врти по ваздуху не знајући шта са њим да ради. |
| "Keep it as a souvenir!" yelled Fagot. "You weren't kidding yesterday when you said at supper that if it weren't for poker, your life in Moscow would be totally unbearable." | — Задржите за успомену! — викнуо је Фагот. — Нисте ви синоћ бадава за време вечере рекли да би вам живот у Москви био несносан да није покера. |
| "That's an old trick," shouted someone from the balcony. "The guy in the orchestra is part of the act." | — Стари трик — зачуло се са галерије — тај из партера је из исте дружине. |
| "You think so?" bellowed Fagot, narrowing his eyes at the balcony. "In that case, you're part of the act too, because now the deck is in your pocket!" | — Мислите? — повикао је Фагот, зачкиљивши према галерији — у том случају сте и ви у нашој банди, јер је шпил у вашем џепу! |
| There was a stir in the balcony, and a joyous voice rang out, | На галерији се зачуо жамор, а потом обрадован глас: |
| "It's true! He does have it! Here, here... but wait! They're ten-ruble notes!" | — Тачно! Код њега је! Овде је, овде .. . Стој! Па то су червонци! |
| The spectators in the orchestra turned their heads. In the balcony a perplexed citizen had found a packet of bills in his pocket, wrapped the way they are at the bank, with the words "One Thousand Rubles" written on top. | Они из партера су окренули главе. На галерији је неки потпуно сметен грађанин открио у свом џепу свежањ, упакован онако како се то ради у банци, са натписом на омоту: »Једна хиљада рубаља«. |
| His neighbors descended upon him, while he, flabbergasted, picked at the wrapper with his nail, trying to ascertain whether the notes were real or make-believe. | Суседи су навалили на њега, а он је запрепашћено ноктом гребао омот, трудећи се да докучи јесу ли то прави, или некакви зачарани червонци. |
| "By God, they're real! Ten-ruble notes!" came joyous shouts from the balcony. | — Богами су прави! Червонци! — викали су радосно са галерије. |
| "Play me a game with a pack like that," said a fat man merrily, who was seated in the center of the orchestra. | — Нашалите се таквим шпилом и са мном! — весело је замолио неки дебељко у средини партера. |
| "Avec plaisir!" replied Fagot, "but why just you? Everyone will take part!" And he gave a command, "Everybody look up please!" "One!" A pistol appeared in his hand. "Two," he shouted. The pistol jerked upwards. "Three!" he shouted. There was a flash, a bang, and suddenly white pieces of paper began to rain down onto the hall, falling from the dome ceiling, and diving in between the trapezes. | — Авек плезир! — одговорио је Фагот. — Али зашто само са вама? Сви ће живо учествовати! — и наредио је: — Молим, гледајте горе! ... Један! — у руци му се нашао пиштољ, викнуо је: — Два! — Пиштољ се окренуо нагоре, викнуо је: — Три! — блеснуло је, пукло и у тај мах су испод куполе, промичући између трапеза, почели да падају у салу бели папирићи. |
| They whirled all around, scattered off to the sides, pelted the balcony, piled into the orchestra pit and onto the stage. Within seconds, growing thicker as it fell, the rain of bills had reached the seats, and the audience began catching them. | Они су кружили, заносили се у страну, подизали према галерији, падали у оркестар и на сцену. Кроз неколико трекутака је киша новца, све гушћа и гушћа, досегла до фотеља, и гледаоци су почели да лове папириће. |
| Hundreds of hands went up, people held the bills up to the light from the stage and found watermarks that were perfectly genuine and authentic. The smell of the bills also left no room for doubt: it was the incomparably delectable smell of newly minted money. First merriment and then astonishment swept the theater. It was all abuzz with the words "ten-ruble notes," "ten-ruble notes," and happy laughter was heard and shouts of "ah, ah!" Some people were already crawling in the aisles, looking under the seats, and many were standing on top of their seats, trying to catch the capriciously twirling bills. | Дизале су се у вис стотине руку, гледаоци су кроз папириће гледали према осветљеној сцени и видели праве и истинске водене жигове. И мирис је разбијао сваку сумњу: био је то неупоредиво диван мирис тек одштампаног новца. Најпре је весеље, а онда запрепашћење обузело цело позориште. Свуда је одјекивала реч »червонци«, чули су се узвици »ах, ах!« и весео смех. Понеко је већ пузао у пролазу између редова, пипајући руком испод фотеља. Многи су стајали на седиштима, ловећи несташне, ћудљиве папириће. |
| The faces of the policemen began to look more and more bewildered, and performers piled out from backstage. | На лицима милиционара се помало јављао израз чуђења, а артисти су почели без снебивања да се помаљају иза кулиса. |
| In the dress circle a voice was heard saying, "What's that you're grabbing? That's mine! It was coming toward me!" Another voice yelled, "Don't push me or I'll push you back!" And suddenly a slap was heard, whereupon a policeman's helmet appeared in the dress circle and someone was taken away. | Са балкона се зачуо глас: »Не дирај! Моја је! Ка мени је летела!« и други глас: »Ма не гурај се, јер ако те ја гурнем!« И наједном је одјекнула шамарчина. Тог истог часа се на балкону појавио милиционарски шлем, са балкона су неког одвели. |
| The general excitement grew in intensity, and no one knows how it all would have ended if Fagot had not put a stop to the shower of rubles by suddenly blowing into the air. | Све у свему, узбуђење је расло, и нико не зна у шта 6и се оно претворило да Фагот није прекинуо кишу новца, изненада дунувши у ваздух. |
| Two young men exchanged a happy and meaningful glance, got up from their seats and headed straight for the buffet. The theater was abuzz, and all eyes gleamed with excitement. Yes, yes, who knows how it all would have ended if Bengalsky had not summoned up the strength to do something. Making an effort to regain his composure, he rubbed his hands together in his customary way, and his voice resonated loudly, | Два младића, погледавши се значајно и раздрагано, устала су са места и кренула право у бифе. У позоришту је владао жамор, свим гледаоцима су узбуђено блистале очи. Да, да, не зна се у шта би се све то претворило да Бенгалски није нашао у себи снаге и покренуо се. Трудећи се да овлада собом, он је по навици протрљао руке и најјаче што је могао проговорио овако: |
| "Citizens, we have just witnessed an example of so-called mass hypnosis. A purely scientific experiment, designed to prove beyond a doubt that there are no miracles and that magic does not exist. Let's ask Maestro Woland to show us how the experiment was done. Now, citizens, you shall see how these paper bills that seem to be money will disappear as suddenly as they appeared." | — Ето, грађани, сада смо видели случај такозване масовне хипнозе. Чисто научан експеримент, који на најбољи начин доказује да нема чуда ни магије. Замолимо сада маестра Воланда да раскринка овај експеримент. Сада ћете, грађани, видети како ће сви папирићи, тобожњи новац, нестати исто тако изненада као што су се и појавили. |
| Here he began to clap, but no one joined in. As he clapped, a confident smile played on his face, but that same confidence was not reflected in his eyes. They, on the contrary, were full of entreaty. | Тада је почео да аплаудира, али потпуно сам, и на лицу му је при томе био самопоуздан осмејак, али у очима таквог поуздања није било, пре би се могло рећи да се у њима видела молба. |
| The audience did not like Bengalsky's speech. A total silence ensued which was then broken by the checked Fagot. | Публици се речи Бенгалског нису допале. Завладала је потпуна тишина, коју је прекинуо карирани Фагот. |
| "Yet another example of what we call balderdash," he announced in a loud braying tenor. "The paper bills, citizens, are real money!" | — А ово је, па опет, случај такозваних лагарија — објавио је он гласно јарећим тенором — папирићи су, грађани, прави! |
| "Bravo!" a bass bellowed out from somewhere on high. | — Браво! — одрешито је грмнуо бас негде у висини. |
| "And by the way," said Fagot, pointing at Bengalsky, "this fellow is getting to be a bore. He keeps butting in when nobody asks him to and spoiling the performance with his bogus comments! What should we do with him?" | — Уосталом, овај овде — ту је Фагот показао прстом на Бенгалског — већ ми је дојадио. Стално се утрпава тамо где му није место, лажним опаскама квари представу! Шта да му урадимо? |
| "Tear off his head!" came a stern voice from the balcony. | — Откини му главу! — сурово је рекао неко са галерије. |
| "What did you say? What was that?" said Fagot, responding to the ugly suggestion. "Tear off his head? Now that's an idea! Behemoth!" he screamed to the cat, "Do it! Eins, zwei, drei!!" | — Шта сте рекли? А? — сместа се одазвао Фагот овом гнусном предлогу. — Да му откинемо главу? То је идеја! Бехемоте! — повикао је мачку — на посао! Ајн, цвај, драј! |
| Then an incredible thing happened. The cat's black fur stood on end, and he let out a spine-tingling "meow." Then he shrunk into a ball, and like a panther, lunged straight at Bengalsky's chest, and from there leapt onto his head. With a low growl, the cat stuck his chubby paws into the emcee's greasy hair, and with a savage howl, tore the head off its thick neck in two twists. | И десило се нешто нечувено. Црни мачак се накострешио и продорно мјаукнуо. Затим се склупчао и као пантер скочио право на груди Бенгалском, а одатле на главу. Фркћући, мачак је дебелим шапама дограбио ретку косу конферансјеа и, страшно заурлавши, у два потеза откинуо ту главу са гојазног врата. |
| The two and a half thousand people in the theater screamed in unison. Fountains of blood spurted from the severed arteries in the neck and poured down the emcee's shirt front and tailcoat. The headless body's legs buckled absurdly, and it plopped onto the floor. The hysterical screams of women were heard. The cat handed the head to Fagot, who lifted it up by the hair and showed it to the audience, and the head cried out desperately to the whole theater, | Две и по хиљаде људи у позоришту је вриснуло углас. Из искиданих артерија на врату крв је шикнула увис као водоскок и натопила и фрак и пластрон. Безглаво тело је почело некако бесмислено да трупка ногама и сручило се на под. У сали се зачула хистерична цика жена. Мачак је предао главу Фаготу, овај ју је подигао за косу и показао публици, а глава је очајнички повикала, да се заорило позориште: |
| "Get a doctor!" | — Доктора! |
| "Are you going to keep on talking rubbish?" Fagot inquired of the weeping head in threatening tones. | — Хоћеш ли и убудуће да мељеш глупости? — грубо је упитао Фагот главу која је плакала. |
| "I won't anymore!" rasped the head. | — Нећу више никада! — закркљала је глава. |
| "Stop torturing him, for God's sake!" shouted a woman in the loge. The magician turned in her direction. | — Ако бога знате, нe мучите га! — наједном је, надјачавши ларму, одјекнуо из ложе женски глас и маг се окренуо према том гласу. |
| "So, ladies and gentlemen, should we forgive him?" asked Fagot, addressing the audience. | — Па шта, грађани, да му опростимо, шта мислите? — упитао је Фагот, обраћајући се сали. |
| "Yes, forgive him, forgive him!" shouted individual and, for the most part, female voices which then joined with male voices to form a single chorus. | — Опростите! Опростите! — одјекнули су прво усамљени и углавном женски гласови, који су се после слили у хор са мушким гласовима. |
| "What is your command, Messire?" asked Fagot of the man in the mask. | — Шта кажете, месире? — упитао је Фагот маскираног. |
| "Well," the latter replied pensively, "they are like people anywhere. They love money, but that has always been true... People love money, no matter what it is made of, leather, paper, bronze, or gold. And they are thoughtless... but, then again, sometimes mercy enters their hearts... they are ordinary people... On the whole, they remind me of their predecessors... only the housing shortage has had a bad effect on them..." And in a loud voice he commanded, "Put his head back on." | — Шта се може — замишљено је одговорио овај — они су — људи као људи. Воле новац, али то је увек тако било... Човечанство воли новац, ма од чега да је он начињен, од коже, папира, бронзе или злата. Па, лакомислени су... шта се може... обични људи... све у свему, личе на онe пређашње... стамбено питање их је само покварило... — и гласно је наредио: — Набијте му главу. |
| Taking care to make sure it was on right, the cat plopped the head back in place, and it sat on the neck as if it had never left. And, most important, not even a scar was left on the neck. | Мачак је, нанишанивши што је могао прецизније, набио главу на врат, и она се нашла тачно на своме месту, као да га никада није ни напуштала. |
| The cat swept his paws over Bengalsky's shirtfront and tailcoat, and the bloodstains vanished. Fagot lifted the seated Bengalsky to his feet, stuck a packet of ten-ruble bills into his coat pocket and directed him off stage with the words, | И, што је најважније, чак ни ожиљка није било на врату. Мачак је шапама опрашио Бенгалском фрак и пластрон, и са њих су нестали трагови крви. Фагот је Бенгалског подигао из седећег положаја, стрпао му у џеп од фрака свежањ червонаца и испратио са сцене речима: |
| "Get lost! It's more fun without you." | — Губите се одавде! Без вас је веселије! |
| Swaying and looking around in a daze, the emcee made it only as far as- the fire extinguisher, and there he got sick. He cried in woe, | Тупо се осврћући и посрћући, конферансје се довукао само до ватрогасаца, а тамо му је позлило. Жалостиво је повикао: |
| "My head, my head!" | — Глава, моја глава! |
| Rimsky was among those who rushed over to him. The emcee cried, grabbed at the air with his hands, and mumbled, | Са осталима му је притрчао и Римски. Конферансје је плакао, хватао рукама нешто по ваздуху и мрмљао: |
| "Give me back my head! Give me back my head! Take my apartment, take my pictures, only give me back my head!" | — Вратите ми моју главу! Главу ми вратите! Узмите ми стан, узмите слике, само ми главу вратите! |
| A messenger ran for a doctor. People urged Bengalsky to lie down on a couch in the dressing room, but he fought them off and got rowdy. An ambulance had to be called. When the unfortunate emcee had been carted off, Rimsky ran back to the stage, only to find new miracles in progress. And, by the way, it was either then, or a short time before that, that the magician and his faded armchair disappeared from the stage—something which the audience failed to notice, totally absorbed as it was in the extraordinary things Fagot was doing on stage. | Курир је потрчао по лекара. Покушали су да ставе Бенгалског на отоман у гардероби, али је он почео да се отима, постао је горопадан. Морали су да позову кола хитне помоћи. Када су несрећног конферансјеа одвезли, Римски се трком вратио на сцену и видео да се на њој дешавају нова чудеса. Да, узгред буди речено, да ли тада или нешто мало раније, тек маг је заједно са својом офуцаном фотељом нестао са сцене, а при том ваља приметити да то публика уопште није ни запазила, одушевљена оним необичним стварима које је Фагот почео да изводи на сцени. |
| After dispatching the ailing emcee, Fagot made the following announcement, "Now that we've gotten rid of that bore, let's open a store for the ladies!" | А Фагот је, пошто је испратио настрадалог конферансјеа, саопштио публици: — А сада, када смо се отарасили тог гњаватора, хајде да отворимо дућан за даме. |
| Suddenly the stage floor was covered with Persian rugs, huge mirrors appeared, illuminated along the sides by elongated green bulbs, and between the mirrors were glass display cases where the audience, in a state of happy bedazzlement, beheld Parisian frocks in various colors and styles. These were in some of the cases, and in others were hundreds of hats, with feathers and without, and hundreds of shoes, with buckles and without—black, white, yellow, leather, satin, suede, shoes with straps and shoes with gems. Containers of perfume appeared among the shoes, as well as mountains of chamois, satin, and silk handbags with piles of elongated, embossed gold lipstick cases scattered in between them. | И тог часа је под сценe застро персијским теписима, појавила су се велика огледала, осветљена са стране зеленкастим цевима, а између огледала витрине, и раздрагано забезекнути гледаоци угледали су у њима париске женске хаљине најразличитијих боја и фазона. Њнх је било у неким витринама, а у другима су се појавиле стотине женских шешира и с перјем и без њега, и са копчама и без њих, стотине ципела — црних, белих, жутих, кожних, атласних, и с каишићима, и са штрасом. Међу ципелама су се појавиле кутије у којима су се преливале у свим бојама блиставе фацете кристалних флакона. Гомиле ташница од антилопа, јеленске коже, свиле, а међу њима — читаве хрпе дугуљастих златних футрола с ружом за усне. |
| The devil only knows where the red-haired girl in the black evening dress came from, who was standing by the display cases with a proprietary smile, her beauty marred only by a strange scar on her neck. | Ђаво ће га знати одакле се појавила риђокоса цура у црној тоалети, одиста згодна цура, да је само није кварио чудан ожиљак на врату, и осмехивала се крај витрина осмехом домаћице. |
| With a saccharine smile, Fagot announced to the women in the audience that the store would exchange their old clothes and shoes for Parisian styles and Parisian shoes. He added that the same sort of exchange would apply to handbags and the like. | Фагот се с уживањем подмукло смешкао и саопштио да фирма потпуно бесплатно замењује старе женске хаљине и ципеле за париске моделе и париску обућу. Додао је да то исто важи и за ташне, парфем и остале ствари. |
| The cat scraped his hind paw and, simultaneously, gestured with his front paw, the way doormen do upon opening the door. | Мачак је почео да се клања повлачећи унатраг задњу шапу, а предњом да прави у исти мах некакве покрете, карактеристичне за портире када отварају врата. |
| Sweetly, albeit with a touch of throatiness, the redhead began to recite words which were baffling but seductive, judging by the women's faces in the orchestra, | Цура је мало промукло, али пријатно запевала, рачлајући нешто не баш сасвим разумљиво, али, судећи по женским лицима у партеру, врло саблажњиво: |
| "Guerlain, Chanel No. 5, Mitsouko, Narcisse Noir, evening gowns, cocktail dresses. | — Герлен, Шанел пет, Мицуко, Нарсис ноар, вечерње хаљине, коктел-хаљине ... |
| Fagot twisted and squirmed, the cat bowed, and the girl opened the glass cases. | Фагот се превијао, мачак се клањао, цура је отварала стаклене витрине. |
| "Be our guests!" bellowed Fagot. "No need to be shy or stand on ceremony!" | — Изволите само! — драо се Фагот — без икаквог снебивања и пренемагања! |
| The audience was excited, but no one, as yet, made any move to go up on stage. Finally, a brunette stepped out of the tenth row of the orchestra and, smiling as if to say she had nothing better to do, came down the aisle and walked up the side stairs to the stage. | Публика је била узбуђена, али се још увек нико није усуђивао да изађе на сцену. На крају је некаква црнка изашла из десетог реда партера и, смешкајући се као да јој је, ето, савршено свеједно и баш је брига, бочним степеницама попела се на позорницу. |
| "Bravo!" cried Fagot. "Greetings to our first customer! Behemoth, bring the lady a chair! Shall we begin with shoes, Madame!" | — Браво! — повикао је Фагот — поздрављам првог посетиоца! Бехемоте, фотељу! Почећемо од ципела, мадам. |
| The brunette sat down in the chair, whereupon Fagot laid out a whole pile of shoes on the carpet in front of her. She took off her right shoe, tried on a lilac one, tapped her foot on the carpet, and examined the heel. | Црнка је села у фотељу, и Фагот је сместа изручио на ћилим испред ње читаву хрпу ципела. Црнка је скицула своју десну ципелу, обула љубичасту, лупила ногом о ћилим, погледала штиклу. |
| "Won't they pinch?" she asked thoughtfully. | — Да ме не жуље? — замишљено је упитала. |
| "Madame, Madame!" exclaimed Fagot in offended tones, and the cat gave an insulted meow. | На то је Фагот увређено узвикнуо: — Шта вам пада на памет! — и мачак је увређено мјаукнуо. |
| "I'll take this pair, Monsieur," said the brunette with dignity as she put on the other shoe. | — Узећу ове, месје — рекла је црнка достојанствено и навукла и другу ципелу. |
| The brunette's old shoes were thrown behind the curtain, and she herself headed in that direction, accompanied by the redhead and Fagot, who was carrying hangers draped with an assortment of dresses in different styles. The cat fussed about, offered assistance, and hung a tape measure around his neck in order to look more important. | Старе црнкине ципеле биле су бачене иза застора, а тамо се упутила и она лично у пратњи риђе цуре и Фагота, који је пребацио преко рамена неколико модела хаљина. Мачак је трчкарао, помагао и, да би изгледао што важнији, о врат је обесио сантиметар. |
| A minute later the brunette came out from behind the curtain wearing a dress that made the entire orchestra section gasp. The brave woman, whose appearance had improved amazingly, stopped in front of the mirror, straightened her bare shoulders, touched the hair at the back of her neck, and twisted around, trying to get a look at herself from the rear. | За који минут иза застора се појавила црнка у таквој хаљини да је цео партер просто јекнуо. Храбра жена, која се чудесно пролепшала, зауставила се пред огледалом, слегнула обнаженим раменима, поправила косу на потиљку и извила се, трудећи се да се види у огледалу и с леђа. |
| "The firm asks you to accept this as a memento," said Fagot, handing her an open box with a bottle of perfume inside. | — Фирма вас моли да узмете ово за успомену — рекао је Фагог и пружио црнки отворену кутију с флаконом. |
| "Merci," the brunette answered haughtily, and she went back down to her seat. As she walked up the aisle, people jumped up, trying to touch the box. | — Мерси — гордо је одговорила црнка и кренула низ степенице у партер. Док је она пролазила, гледаоци су скакали с места, дотицали кутију. |
| And at this point all hell broke loose, women came onto the stage from all directions. Above the general din of excited chatter, laughter and sighs, a man's voice was heard saying, "I won't let you!" and a woman's voice reposting, "Tyrant, philistine! Don't break my arm!" Women disappeared behind the curtain, left their dresses there and came out wearing new ones. An entire row of ladies sat on gilt-legged stools, energetically tapping the carpet with their newly shod feet. Fagot was down on his knees, assisting with a metal shoehorn; the cat was wearing himself out, trudging back and forth between the display cases and the stools, weighted down with piles of handbags and shoes; the redhead with the disfigured neck would appear and disappear, and it got to the point where she was chattering away exclusively in French, and amazingly, the women understood everything she said, even those who did not know a word of French. | И тада је дошло до праве провале, и са свију страна су на сцену кренуле жене. У општем узбуђеном жагору, смеху и уздасима зачуо се мушки глас: »То ти нећу допустити!« — и женски: »Деспоте један и малограђанине, сломићете ми руку!« Жене су нестајале иза застора, остављале тамо своје хаљине и излазиле у новим. На табуретима са позлаћеним ногама седео је читав низ дама, које су енергично трупкале о ћилим ногама обувеним у нове ципеле. Фагот се спуштао на колена и баратао рожнатом кашиком за ципеле, мачак је изнемогло вукао хрпе ташница и ципела, тумарао од витрине ка табуретима и натраг, цура с унакаженим вратом се час појављивала, час нестајала, па је дотерала дотле да је брбљала само француски, и зачудо - све су је жене разумеле, па чак и оне које нису знале ни речи француског. |
| There was general astonishment when a man made his way onto the stage and announced that his wife had influenza, and that he was there to ask for something on her behalf. To prove that he was married, the man was ready to show his passport. The declaration of the concerned husband provoked laughter, Fagot yelled that he believed him completely, even without a passport, and handed him two pairs of silk stockings. The cat, for his part, threw in a lipstick case. | Опште запрепашћење је изазвао један мушкарац који је крадом изишао на сцену. Изјавио је како му супруга има грип и да стога моли да јој се преко њега нешто испоручи. Као доказ да је одиста ожењен, грађанин је био спреман да покаже чак и поправе. Изјава брижног супруга дочекана је смехом. Фагот је дрекнуо да му и без леглтимације верује као самоме себи и уручио је грађанину два пара свилених чарапа, а мачак је са своје стране додао још и кутијицу с помадом. |
| The women who were latecomers rushed onto the stage, while the lucky ones poured off it dressed in ball gowns, lounging pajamas with dragons, severely cut suits, and hats tilted over the eyebrow. | Одоцнеле жене гурале су се на сцену, са сцене су силазиле срећнице у балским тоалетама, у пижамама са змајевима, у поподнсвиим костимима, са шеширићима накривљеним на једно око. |
| Then Fagot announced that due to the late hour, in exactly one minute the store would be closing until tomorrow evening. There was an incredible uproar on stage. Women snatched up shoes in haste, without even trying them on. One woman swept behind the curtain like a tempest, tore off her clothes and grabbed the first thing in sight—a silk robe with a huge floral design, and for good measure, she grabbed two bottles of perfume too. | Тада је Фагот објавио да се дућан, пошто је већ касно, затвара до сутра увече, и то тачно кроз један минут, и на сцени је завладала невероватна гужва. Женe су на брзу руку, без икаквог пробања, грабиле ципеле. Једна је као олуја улетела иза застора, свукла тамо своју одећу и дограбила прво што јој је пало под руку — свилени халат са крупним цветовима а поред тога је смотала и две кутије парфема. |
| Exactly a minute later a shot rang out, the mirrors disappeared, the display cases and stools vanished, and the carpet melted into thin air along with the curtain. The last thing to disappear was the mountain of old dresses and shoes, and the stage again became stark, empty and bare. | Тачно после једног минута одјекнуо је пуцањ из пиштоља, огледала су нестала, изгубиле су се витрине и табурет, ћилим је ишчезао у ваздуху, као и застор. Последња је нестала гомила старих хаљина и обуће, и сцена је опет била строга, празна и огољена. |
| And then a new character got involved in the act. A pleasant, resonant, and very persistent baritone was heard coming from Box No. 2. | А тада се у ствар умешало ново лице. Из ложе број 2 зачуо се пријатан, звучан и енергичан баритон: |
| "Just the same, citizen artiste, it would be much appreciated if you would reveal to the audience the techniques you use in your magic, especially the trick with the paper bills. The return of the emcee to the stage would also be appreciated. The audience is worried about his fate." | — Било би ипак пожељно, грађанине уметниче, да без одлагања раскринкате пред гледаоцима технику ваших трикова, нарочито трик са новчаницама. Пожељан је такође и повратак конферансјеа на сцену. Његова судбина узнемирава гледаоце. |
| The baritone belonged to none other than Arkady Apollonovich Sempleyarov, a guest of honor at that evening's performance, and the chairman of the Acoustics Commission for Moscow Theaters. | Баритон је био ни мање ни више нето почаснога госта вечери, Аркадија Аполоновича Семплејарова, председника Акустичке комисије московских позоришта. |
| Arkady Apollonovich was seated in a box with two ladies: one older, expensively and stylishly dressed, and the other young, pretty, and dressed more simply. The former was Arkady Apollonovich's wife, as the official report of the proceedings would later reveal, and the latter was a distant relative of his, an aspiring young actress, who had arrived from Saratov, and was staying with Arkady Apollonovich and his wife in their apartment. | Аркадиј Аполоноиич је седeо у ложи са две даме: старијом, богато и помодно одевеном, и другом — младом и лепушкастом, одевеном нешто једноставније. Прва је била, како се убрзо испоставило приликом састављања записника, супруга Аркадија Аполоновича, а друга његова даља рођака, глумица-почетница која је много обећавала, и била је допутовала из Саратова и живела у стану Аркадија Аполоновича и његове супруге. |
| "Pardon!" retorted Fagot. "I beg your pardon, but there is nothing to reveal here. Everything is clear." | — Пардон! — одговорио је Фагот — извињавам се, али овде нема шта да се раскринкава, све је јасно. |
| "No, I'm sorry! An expose is absolutely imperative. Otherwise your brilliant act will leave a painful impression. The audience demands an explanation." | — Не, опростите! Раскринкавање је преко потребно! Без тога све ове ваше сјајне тачке остављају мучан утисак! Гледалачка маса захтева објашњење! |
| "The audience," said the impudent buffoon, interrupting Sempleyarov, "seems to have said nothing, right? But in deference to your wishes, I shall begin the expose in a moment. However, for that purpose will you allow me to present one final little number?" | — Гледалачка маса — прекинуо је Семплејарова безочни лакрдијаш — чини се да ништа није рекла, ако се не варам? Али узимајући у обзир вашу многопоштовану жељу, Аркадије Аполоновичу, ја ћу, нека вам буде, извршити раскринкавање. Али, онда дозволите да изведем још једну кратку тачку? |
| "Why not," replied Arkady Apollonovich in a condescending tone, "but make sure it comes with an expose!" | — Како да не — покровитељски је одговорио Аркадиј Аполонович — али обавезно са раскринкавањем. |
| "Of course, of course. Well then, Arkady Apollonovich, may I ask you where you were yesterday evening?" | — Разумем, разумем. Дакле, допустите ми да вас упитам, где сте ви били синоћ, Аркадије Аполоновичу? |
| Upon hearing, this inappropriate and, possibly, even rude question, Arkady Apollonovich's face changed dramatically. | На то неумесно, па чак и простачко питање, лице Аркадија Аполоновнча се променило, и то се врло много променило. |
| "Yesterday evening Arkady Apollonovich was at a meeting of the Acoustics Commission," declared Arkady Apollonovich's wife very haughtily, "but I don't understand what this has to do with magic." | — Аркадиј Аполонович је синоћ био на састанку Акустичке комисије — одговорила је супруга Аркадија Аполоновича врло охоло — али ја не разумем какве то везе има са магијом. |
| "Qui madame!" confirmed Fagot. "Naturally, you don't! As for the meeting, you're completely mistaken. Arkady Apollonovich left for the alleged meeting, which, to set the record straight, was not scheduled for yesterday, and then when he got to Chistye Prudy, where' the Acoustics Commission meets, he let his driver go (the whole audience grew hushed) and went by bus to Yelokhovsky Street to pay a visit to Militsa Andreyevna Pokobatko, an actress in a touring regional company, and he stayed there for about four hours." | — Уи, мадам — потврдио је Фагот. — Дабоме да не разумете. А што се тиче тог састанка, ви сте у потпуној заблуди! Кад је кренуо на поменути састанак, који јуче, узгред буди речено, није ни био заказан, Аркадиј Аполонович је отпустио свог шофера испред зграде Акустичке комисије код Чистих Рибњака (цело позориште је замрло) а онда је аутобусом отишао у Јелоховску улицу у госте глумици путујућег рејонског позоришта Милици Андрејевној Покобатков и провео код ње у гостима око четири часа. |
| "Oh!" came an anguished cry in the hushed silence. | — Јој! — повикао је неко паћенички у потнуној тишини. |
| Arkady Apollonovich's young relative suddenly let out a low-pitched, terrifying laugh. | Млада рођака Аркадија Аполоновича наједном је почела да се смеје дубоким и страшним смехом. |
| "That explains everything!" she exclaimed. "And I've had my suspicions for a long time. Now I know why that third-rater got the part of Luisa!" | — Разуме се! — узвикнула је — одавно сам то сумњала. Сада ми је јасно зашто је та нула добила улогу Лујзе! |
| And then she suddenly waved her short, stubby, lilac umbrella and hit Arkady Apollonovich over the head. | И изненада замахнувши кратким и здепастим љубичастим сунцобраном, лупила је Аркадија Аполоновича по глави. |
| The vile Fagot, alias Korovyov, cried out, | А подлац Фагот, алиас Коровјев, повикао је: |
| "Here you have, respected citizens, the kind of expose which Arkady Apollonovich so persistently asked for!" | — Ето вам, поштовани грађани, један случај раскринкавања, који је тако упорно тражио Аркадиј Алолонович! |
| "You wretched woman, how dare you lay a hand on Arkady Apollonovich!" threatened his spouse, rising up to her full height in the box. | — Како си се усудила, неваљалице, да такнеш Аркадија Аполоновича? — претећи је упитала супруга Аркадија Аполоновича, устајући у ложи у свој својој горостасној величини. |
| The young relative was seized with another fit of satanic laughter. | Други кратак напад сатанског смеха обузео је младу рођаку. |
| "If anyone can lay a hand on him, I certainly can," she answered through her laughter, and again her umbrella was heard, cracking Arkady Apollonovich over the head. | — Не знам за друге — одговорила је смејући се — али барем ја смем да га такнем! — и по други пут је одјекнуо прасак кад је сунцобран одскочио од главе Аркадија Аполоновича. |
| "Police! Arrest her!" shrieked Madame Sempleyarov in such a terrifying voice that it made many people's blood run cold. | — У помоћ! Ухапсите је! — тако је страшно повикала супруга Семплејарова да се многима следило срце. |
| And at this point the cat leapt up to the footlights and roared out to the theater in a human voice, | А тада је и мачак прискочио рампи, и наједном дрекнуо људским гласом да се цело позориште заорило: |
| "The show is over! Maestro! Hack out a march!!" | — Представа је завршена! Маестро! Скреши марш! |
| The half-crazed conductor, only dimly aware of what he was doing, waved his baton, and the orchestra did not so much start to play, burst out in, or even strike up, but rather, to use the cat's repulsive expression, it hacked out an improbable march, so sloppily played that it did not resemble a march at all. | Ошамућени диригент, не знајући ни сам шта чини, замахнуо је палицом, и оркестар не да је засвирао, није чак ни загрмео, чак ни прекардашио, већ је управо, како се огавно изразио мачак, скресао некакав невероватан марш, који ни на шта није личио по својој неумерености. |
| For a moment it seemed as if the half-clear, semi-distinct, yet provocative words of the march had been heard, once upon a time, in a café-chantant somewhere under southern skies: | У тренутку се причинило као да су се некада, под јужним звездама, у кафешантану, већ биле чуле некакве мало разумљиве, неразговетне али зато дрске речи тог марша: |
| His Excellency | Његово је превасходство |
| Had a taste for domestic fowl | Обожавало птичице |
| And was always on the prowl | И бринуло се зато |
| For good-looking chicks!!! | За лепе девојчице! |
| Or maybe those were not the words, and there were other ones to the same music which were also highly indecent. That's not important, what is important is that after this, something like the fall of the Tower of Babel broke out in the Variety Theater. The police rushed to the Sempleyarovs' box, curiosity-seekers climbed onto the railing, hellish bursts of laughter and mad shrieks were heard, which were drowned out by the golden crash of cymbals coming from the orchestra pit. | А можда речи уопште нису биле овакве, већ неке друге на ову исту музику, неке крајње непристојне. Није то важно, али је зато важно то, што је у Варијетеу после свега овога почело нешто налик на зидање вавилонске куле. Према Семплејаровљевој ложи је трчала милиција, преко преграде су се верали радозналци, чуо се паклен грохот смеха, помамна вика, а све их је заглушивао златан звекет тасова у оркестру. |
| And the stage was suddenly empty, and both the trickster Fagot and the huge brazen cat Behemoth had melted into thin air and vanished, just as the magician and his faded armchair had vanished before them. | И видело се да је позорница наједном опустела, и да су лупеж Фагот, као и дрска мачорчина Бехемот изненада ишчезли у ваздуху, исто онако као што је пре тога нестао маг у фотељи с избледелом пресвлаком. |