 
|
|
|
|
|
|
|
| Ернест Хемингвеј | Ernest Hemingway |
| Старац и море | The Old Man and the Sea |
| Био је то старац што је сам самцит, у малом чуну, рибарио у Голфској струји а да, ето, за осамдесет и четири дана, није уловио ни једну једину рибу. Првих четрдесет дана уз њега се налазио неки дечак. Али, после четрдесет јалових дана, родитељи су рекли своме сину да је старац сада свакако заувек салао, што је означавало несрећу у најтежем виду, и дечак је на њихово тражење прешао на други чамац који је у току прве три недеље уловио богат плен. | He was an old man who fished alone in a skiff in the Gulf Stream and he had gone eighty-four days now without taking a fish. In the first forty days a boy had been with him. But after forty days without a fish the boy’s parents had told him that the old man was now definitely and finally salao, which is the worst form of unlucky, and the boy had gone at their orders in another boat which caught three good fish the first week. |
| Дечаку је било жао кад би видео старца како се сваког дана враћа својим малим чамцем празних руку. И он је силазио свакодневно да му помогне, да изнесе ужад намотану у клупчад и куке за рибе или харпуне, као и једро омотано око јарбола. Једро беше закрпљено џаковима од брашна, и савијено у балу, па је изгледало као застава после бескрајних пораза | It made the boy sad to see the old man come in each day with his skiff empty and he always went down to help him carry either the coiled lines or the gaff and harpoon and the sail that was furled around the mast. The sail was patched with flour sacks and, furled, it looked like the flag of permanent defeat. |
| Старац је био танак и сув, с дубоким браздама на потиљку. На јагодицама је имао загасите мрље кожног тумора који изазива одсјај сунца са површине тропског мора. Мрље су му покривале добар део лица а на рукама су му се откривали дубоко урезани ожиљци од непрекидног извлачења конопаца са тешким рибама. Али, ниједан од оних ожиљака не бесе свеж. Они су били исто толико стари као и ерозије у каквој пустињи без риба. | The old man was thin and gaunt with deep wrinkles in the back of his neck. The brown blotches of the benevolent skin cancer the sun brings from its reflection on the tropic sea were on his cheeks. The blotches ran well down the sides of his face and his hands had the deep-creased scars from handling heavy fish on the cords. But none of these scars were fresh. They were as old as erosions in a fishless desert. |
| На њему је све, осим очију, изгледало старо, а очи су му биле боје мора и сијале ведро и непобедиво. | Everything about him was old except his eyes and they were the same color as the sea and were cheerful and undefeated. |
| "Сантјаго", рече му дечак кад су се успели уз обалу уз коју је пристао чамац. "Сад могу да ти се вратим. Пуно смо зарадили." | "Santiago," the boy said to him as they climbed the bank from where the skiff was hauled up. "I could go with you again. We’ve made some money." |
| Старац је научио дечка риболову, и дечак га је волео. | The old man had taught the boy to fish and the boy loved him. |
| "Не", рече старац. "Ти си сад на чамцу који доноси срећу. Па, остани на њему." | "No," the old man said. "You’re with a lucky boat. Stay with them." |
| "Али сећаш ли се оних осамдесет седам дана када ниси уловио ниједну рибу, па смо затим свакодневно читаве три недеље ловили велике рибе?" | "Rut remember how you went eighty-seven days without fish and then we caught big ones every day for three weeks." |
| "Сећам се", рече старац. "Знам да ме ниси напустио иако те је нагризала сумња." | "I remember," the old man said. "I know you did not leave me because you doubted." |
| "Тата је то безусловно желео, а ја сам још млад те га морам слушати." | "It was papa made me leave. I am a boy and I must obey him." |
| "Знам", рече старац. "То је сасвим природно." | "I know," the old man said. "It is quite normal." |
| "Он нема много вере." | "He hasn’t much faith." |
| "Нема", рече старац. "Али ми је имамо, је ли?" | "No," the old man said. "But we have. Haven’t we?" |
| "Да", рече дечак. "Да ли те смем позвати на чашу пива на Тераси, а затим да однесемо прибор кући?" | "Yes," the boy said. "Can I offer you a beer on the Terrace and then we’ll take the stuff home." |
| "Зашто да не?" рече старац. "Међу рибарима..." | "Why not?" the old man said. "Between fishermen." |
| Седели су на Тераси и многи рибари су пецкали старца, али он се није љутио. Неколико старијих рибара посматрали су га и били тужни. Али, они то нису показивали и говорили су пристојно о морским струјама и дубинама, и о стално лепом времену, и о томе шта су све видели. Рибари, који су тога дана имали добар лов, већ су се вратили с мора, драли своје туњеве и пребацивали их, у целој дужини преко две даске на чијим су крајевима по два човека посртала под теретом, у рибљи магацин где су чекали на кола-ледењачу која је требало да их превезе на пијацу у Хавани. Они, који су уловили ајкулу, односили би је у фабрику на супротној страни залива, где јој се вади јетра, одстрањују пераја, и кожа гули, а месо се черечи и усољава. | They sat on the Terrace and many of the fishermen made fun of the old man and he was not angry. Others, of the older fishermen, looked at him and were sad. But they did not show it and they spoke politely about the current and the depths they had drifted their lines at and the steady good weather and of what they had seen. The successful fishermen of that day were already in and had butchered their marlin out and carried them laid full length across two planks, with two men staggering at the end of each plank, to the fish house where they waited for the ice truck to carry them to the market in Havana. Those who had caught sharks had taken them to the shark factory on the other side of the cove where they were hoisted on a block and tackle, their livers removed, their fins cut off and their hides skinned out and their flesh cut into strips for salting. |
| Кад се источни ветар смири, шири се пристаништем мирис из фабрике за прераду ајкулиног меса. Али, данас се он једва осећао, јер је ветар дувао према северу а затим се умирио, и на Териси је било пријатно и сунчано. | When the wind was in the east a smell came across the harbour from the shark factory; but today there was only the faint edge of the odour because the wind had backed into the north and then dropped off and it was pleasant and sunny on the Terrace. |
| "Сантјаго", рече дечак. | "Santiago," the boy said. |
| "Да", изусти старац. Држао је чашу у руци и размишљао о давно прохујалим годинама. | "Yes," the old man said. He was holding his glass and thinking of many years ago. |
| "Хоћеш ли да ти за сутра набавим сардине?" | "Can I go out to get sardines for you for tomorrow?" |
| "Не. Иди играј безбол. Још сам у стању да веслам сам, а Роџељо ће избацити мрежу." | "No. Go and play baseball. I can still row and Rogelio will throw the net." |
| "Радо бих ишао. Ако не смем да рибарим с тобом, онда да ти се барем у било чему нађем при руци." | "I would like to go. If I cannot fish with you. I would like to serve in some way." |
| "Па, ето, платио си ми пиво", рече старац. "Већ си човек." | "You bought me a beer," the old man said. "You are already a man." |
| "Колико сам имао година када си ме повео на море?" | "How old was I when you first took me in a boat?" |
| "Пет, и скоро да ниси погинуо када сам се нагнуо, прерано, да извучем рибу, а она замало да размрска чамац. Сећаш ли се тога?" | "Five and you nearly were killed when I brought the fish in too green and he nearly tore the boat to pieces. Can you remember?" |
| "Како да не! Реп јој је ударао тамо-амо. Сећам се како се клупа сломила и како је јечала мотка. Сећам се како си ме бацио на прамац где су лежала савијена мокра ужад и како се цео чамац тресао и оног треска када си насрнуо маљем на њу, а у ушима ми је звонило баш као кад се стабло обара у гори, а сећам се и слатког мириса крви свуда око себе." | "I can remember the tail slapping and banging and the thwart breaking and the noise of the clubbing. I can remember you throwing me into the bow where the wet coiled lines were and feeling the whole boat shiver and the noise of you clubbing him like chopping a tree down and the sweet blood smell all over me." |
| "Сећаш ли се заиста или сам ти ја причао о томе?" | "Can you really remember that or did I just tell it to you?" |
| "Сећам се свега од првог дана кад смо заједнички испловили." | "I remember everything from when we first went together." |
| Старац га погледа својим од сунца потамнелим и искреним очима. | The old man looked at him with his sun-burned, confident loving eyes. |
| "Да си мој син повео бих те собом, па како буде", рече он. "Али, ти си син свога оца и своје мајке, а налазиш се у чамцу који доноси срећу." | "If you were my boy I’d take you out and gamble," he said. "But you are your father’s and your mother’s and you are in a lucky boat." |
| "Смем ли да се побринем за сардине? Знам и где ћу набавити четири мамца." | "May I get the sardines? I know where I can get four baits too." |
| "Имам их још од раног јутра. Усолио сам их и ставио у сандуче." | "I have mine left from today. I put them in salt in the box." |
| "Дај да ти донесем четири нова." | "Let me get four fresh ones." |
| "Једног", рече старац. Наду и сигурност није никада сасвим губио. Али, сада, и нада и сигурност се надимаху у њему као да их је ветар узвитлао. | "One," the old man said. His hope and his confidence had never gone. But now they were freshening as when the breeze rises. |
| "Два", рече дечак. | "Two," the boy said. |
| "Два", старац пристаде. "Ниси их украо?" | "Two," the old man agreed. "You didn’t steal them?" |
| "Не презам од тога", рече младић. "Али ове сам купио." | "I would," the boy said. "But I bought these." |
| "Хвала", рече старац. Био је сувише простодушан да би се упитао откад је постао тако скрушен и покоран. Али, знао је да је такав постао и био је свестан да то није било понижавајуће и да у томе нема губитка правог поноса. | "Thank you," the old man said. He was too simple to wonder when he had attained humility. But he knew he had attained it and he knew it was not disgraceful and it carried no loss of true pride. |
| "Сутрашњи дан биће плодан у овој струји", рече он. | "Tomorrow is going to be a good day with this current," he said. |
| "Где ћеш ловити?" запита дечко. | "Where are you going?" the boy asked. |
| "Далеко на пучини, а када ветар промени правац, вратићу се натраг. Испловићу још пре но што сване." | "Far out to come in when the wind shifts. I want to be out before it is light." |
| "Покушаћу да и онога мога приволим да лови далеко на пучини", рече младић. "Па ако наиђеш на какву велику рибу, тада ћемо моћи да ти притекнемо у помоћ." | "I’ll try to get him to work far out," the boy said. "Then if you hook something truly big we can come to your aid." |
| "Он не рибари радо далеко на пучини." | "He does not like to work too far out." |
| "Не", рече дечак. "Али ја ћу се направити као да сам угледао нешто што он не може видети, рецимо неку рибу грабљивицу и тада ће се он дати у потеру за делфинима." | "No," the boy said. "Rut I will see something that he cannot see such as a bird working and get him to come out after dolphin." |
| "Зар му је вид тако слаб?" | "Are his eyes that bad?" |
| "Скоро је слеп." | "He is almost blind." |
| "Чудновато", рече старац, "није ишао никада у лов на корњаче. У том лову се обично изгубе очи." | "It is strange," the old man said. "He never went turtle-ing. That is what kills the eyes." |
| "Али, и ти си ишао годинама у лов на корњаче крај Москитове обале, а очи су ти ипак добре." | "But you went turtle-ing for years off the Mosquito Coast and your eyes are good." |
| "Ја сам необичан старац." | "I am a strange old main" |
| "Само, да ли си сада заиста довољно снажан да изађеш на крај са великом рибом?" | "Rut are you strong enough now for a truly big fish?" |
| "Мислим да јесам. А поред тога, знам ти ја и пуно мајсторија којима човек све савлада." | "I think so. And there are many tricks." |
| "Хајде да прибор однесемо кући", рече дечак, "па да узмем мрежу и да пођем у лов на сардине." | "Let us take the stuff home," the boy said. "So I can get the cast net and go after the sardines." |
| Узели су алат из чамца. Старац је носио јарбол на леђима, а дечак дрвени сандук са мрким, савијеним, чврсто испреплетаним конопцима, куком и харпуном са ручицама. Сандуци са мамцима су лежали под крмом чамца, поред маља који је служио да се дотуку велике рибе. Нико ништа не би украо старцу, али је ипак било боље да се једро и тешки конопци пренесу кући, јер роса није добра за њих, а и поред тога што је био сасвим сигуран да га нико од мештана неће покрасти, старац је сматрао да људе излаже непотребном искушењу ако остави куку и харпун у чамцу. | They picked up the gear from the boat. The old man carried the mast on his shoulder and the boy carried the wooden bo,4 with the coiled, hard-braided brown lines, the gaff and the harpoon with its shaft. The box with the baits was under the stern of the skiff along with the club that was used to subdue the big fish when they were brought alongside. No one would steal from the old man but it was better to take the sail and the heavy lines home as the dew was bad for them and, though he was quite sure no local people would steal from him, the old man thought that a gaff and a harpoon were needless temptations to leave in a boat. |
| Пошли су заједнички уз улицу која води до старчеве колибе и ушли кроз врата која су била отворена. Старац наслони јарбол са обавијеним једрима о зид, а и младић ту спусти сандук и остали алат. Јарбол беше скоро исто толико дуг колико и ова једина просторија колибе. Колиба је била саграђена од жилаве коре пупољка краљевских палми, зване "гуано", и у њој се налазио кревет, сто, столице као и огњиште на земљаном поду где се могло кувати на дрвеном угљу. На мрком зиду од пресованог, испреплетеног лишћа жилавог гуана висила је слика светог Исусовог срца у боји као и слика Госпе од Кобре. | They walked up the road together to the old man’s shack and went in through its open door. The old man leaned the mast with its wrapped sail against the wall and the boy put the box and the other gear beside it. The mast was nearly as long as the one room of the shack. The shack was made of the tough budshields of the royal palm which are called guano and in it there was a bed, a table, one chair, and a place on the dirt floor to cook with charcoal. On the brown walls of the flattened, overlapping leaves of the sturdy fibered guano there was a picture in color of the Sacred Heart of Jesus and another of the Virgin of Cobre. |
| Ове реликвије су припадале његовој жени. Раније је висила на зиду и фотографија његове жене у боји, али ју је скинуо, јер се под погледом са слике осећао сувише усамљен, и сада је слика његове жене била на полици у углу под његовом чистом кошуљом. | These were relics of his wife. Once there had been a tinted photograph of his wife on the wall but he had taken it down because it made him too lonely to see it and it was on the shelf in the corner under his clean shirt. |
| "Шта имаш за јело?" упита младић. | "What do you have to eat?" the boy asked. |
| "Лонац жутог пиринча са рибом. Хоћеш ли пробати?" | "A pot of yellow rice with fish. Do you want some?" |
| "Не, јешћу код куће. Да наложим ватру?" | "No. I will eat at home. Do you want me to make the fire?" |
| "Немој, наложићу ја касније. А могу појести хладан пиринач." | "No. I will make it later on. Or I may eat the rice cold." |
| "Да узмем мрежу?" | "May I take the cast net?" |
| "Наравно." | "Of course." |
| Мреже нигде није било, и младић се сети часа када су му је продали. Али, ова комедија се одигравала сваког дана. Није постојао никакав лонац жутог пиринча са рибом, а дечко је и за то знао. | There was no cast net and the boy remembered when they had sold it. But they went through this fiction every day. There was no pot of yellow rice and fish and the boy knew this too. |
| "Осамдесет пет је срећан број", рече старац. "Како би ти се допало кад бих донео рибу, тешку хиљаду фунти?" | "Eighty-five is a lucky number," the old man said. "How would you like to see me bring one in that dressed out over a thousand pounds?" |
| "Узећу мрежу и отићи по сардине. Седи ти ту на сунцу поред ватре. Хоћеш ли?" | "I’ll get the cast net and go for sardines. Will you sit in the sun in the doorway?" |
| "Да. Имам јучерашње новине и читаћу вести о безболу." | "Yes. I have yesterday’s paper and I will read the baseball." |
| Дечак није знао да ли су и јучерашње новине његова измишљотина. Али старац их извади испод кревета. | The boy did not know whether yesterday’s paper was a fiction too. But the old man brought it out from under the bed. |
| "Перино ми их је дао у 'бодега' ", објасни он. "Вратићу се чим ухватим сардине. Ставићу на лед и своје и твоје а ујутру ћемо их поделити. А када се вратим, причаћеш ми нешто о безболу." | "Perico gave it to me at the bodega," he explained. "I’ll be back when I have the sardines. I’ll keep yours and mine together on ice and we can share them in the morning. When I come back you can tell me about the baseball." |
| "Јенки не могу изгубити." | "The Yankees cannot lose." |
| "Али, плашим се Индијанаца из Кливленда." | "But I fear the Indians of Cleveland." |
| "Само се поуздај у Јенкије, младићу мој. Сети се Великог Димаџа." | "Have faith in the Yankees my son. Think of the great DiMaggio." |
| "Плашим се оба тима, Тигрова из Детројта као и Индијанаца из Кливленда." | "I fear both the Tigers of Detroit and the Indians of Cleveland." |
| "Чувај се, јер ћеш се иначе плашити и Црвених из Чинчинатија као и Вајт Сокса из Чикага." | "Be careful or you will fear even the Reds of Cincinnati and the White Sax of Chicago." |
| "Проучи то добро и испричај ми све када се вратим." | "You study it and tell me when I come back." |
| "Шта мислиш, како би било да купимо лоз који се завршава са осамдесет пет. Сутра је осамдесет пети дан." | "Do you think we should buy a terminal of the lottery with an eighty-five? Tomorrow is the eighty-fifth day." |
| "Можемо", рече дечак. "Али шта мислиш о осамдесет седам? — због твог великог рекорда." | "We can do that," the boy said. "But what about the eighty-seven of your great record?" |
| ",А, то се не догађа два пута. Него, шта мислиш да ли би могао купити један са бројем осамдесет пет." | "It could not happen twice. Do you think you can find an eighty-five?" |
| "Могу да погледам." | "I can order one. |
| "Лоз, мој брајко. За њега ти треба два и по долара. Ко би нам позајмио?" "Лако је за то. Два и по долара могу добити увек на зајам." | "One sheet. That’s two dollars and a half. Who can we borrow that from?""That’s easy. I can always borrow two dollars and a half." |
| "Па и ја мислим да би их можда могао добити. Него, ја покушавам да се не задужујем. Прво се задужиш. А после си обрао бостан." | "I think perhaps I can too. But I try not to borrow. First you borrow. Then you beg." |
| "Утопли се, стари", рече дечак. "Не заборави да је ово септембар." | "Keep warm old man," the boy said. "Remember we are in September." |
| "То је месец великих риба", рече старац. "У мају свако може бити рибар." | "The month when the great fish come," the old man said. "Anyone can be a fisherman in May." |
| "Сада идем по сардине", рече дечак. | "I go now for the sardines," the boy said. |
| Када се дечак вратио старац је спавао на столици, а сунце беше већ зашло. Дечак узе са кревета старо војничко ћебе и преко наслона столице огрну њиме старчева широка плећа. Била су то необично лепа плећа, још увек пуна снаге упркос старости, и врат је био још снажан, и боре беху невидљиве кад је старац спавао а глава му падала на груди. Његова кошуља је била толико пута крпљена да је личила на једра, а закрпе беху од сунца избледеле. Старчева глава је изгледала врло стара, а како су му капци били пали на очи, човек би посумњао да нема и трунке живота у његовом лицу. Новине су му лежале на колену, а тежина његове руке држала их је чврсто на вечерњем поветарцу. Био је босоног. | When the boy came back the old man was asleep in the chair and the sun was down. The boy took the old army blanket off the bed and spread it over the back of the chair and over the old man’s shoulders. They were strange shoulders, still powerful although very old, and the neck was still strong too and the creases did not show so much when the old man was asleep and his head fallen forward. His shirt had been patched so many times that it was like the sail and the patches were faded to many different shades by the sun. The old man’s head was very old though and with his eyes closed there was no life in his face. The newspaper lay across his knees and the weight of his arm held it there in the evening breeze. He was barefooted. |
| Дечак га је ту оставио, а када се вратио, старац је још увек спавао. | The boy left him there and when he came back the old man was still asleep. |
| "Пробуди се, стари", рече дечак, и стави своје руке на старчево колено. | "Wake up old man," the boy said and put his hand on one of the old man’s knees. |
| Старац подиже капке и за часак је изгледало као да се враћа из далеких крајева. Затим се насмешио. | The old man opened his eyes and for a moment he was coming back from a long way away. Then he smiled. |
| "Но, шта си то донео?" заусти. | "What have you got?" he asked. |
| "Вечеру", рече дечак. "Вечераћемо." | "Supper," said the boy. "We’re going to have supper." |
| "Нисам, знаш, ни гладан." | "I’m not very hungry." |
| "Хајде, само једи. Не можеш рибарити ако не једеш." | "Come on and eat. You can’t fish and not eat." |
| "Већ сам јео", рече старац па устаде, узе новине и пресави их. Затим поче да пресавија ћебе. | "I have," the old man said getting up and taking the newspaper and folding it. Then he started to fold the blanket. |
| "Ама огрни се тим ћебетом", рече дечак. "Док сам ја жив, нећеш ми, вала, ловити рибу а да претходно што не поједеш." "Онда, живео ми дуго, а води рачуна и о себи", рече старац. "Добро, шта има за јело?" | "Keep the blanket around you," the boy said. "You’ll not fish without eating while I’m alive.""Then live a long time and take care of yourself," the old man said. "What are we eating?" |
| "Црни пасуљ, пиринач, печене банане и кувано поврће." | "Black beans and rice, fried bananas, and some stew. |
| Дечко је све то донео са Терасе у једној двострукој порцији. Два прибора за јело, — ножеви, виљушке и кашике — налазили су му се у џепу и сваки од њих био је омотан папирном сервијетом. | The boy had brought them in a two-decker metal container from the Terrace. The two sets of knives and forks and spoons were in his pocket with a paper napkin wrapped around each set. |
| "Одакле ти то?" | "Who gave this to you?" |
| "Од Мартина. Његови су." | "Martin. The owner. |
| "Морам му се захвалити." | "I must thank him." |
| "Већ сам му изразио захвалност", рече. "Није потребно да му захваљујеш." | "I thanked him already," the boy said. "You don’t need to thank him." |
| "Даћу му месо са трбуха неке велике рибе", рече старац. "Да ли је то чинио за нас више него једанпут?" | "I’ll give him the belly meat of a big fish," the old man said. "Has he done this for us more than once?" |
| "Да, чини ми се." | "I think so." |
| "Онда му морам дати нешто вредније од меса са трбуха. То је велика пажња са његове стране." | "I must give him something more than the belly meat then. He is very thoughtful for us." |
| "Послао је и пиво." | "He sent two beers." |
| "Пиво из конзерви ми је најдраже." | "I like the beer in cans best." |
| "Да, знам. Али, ово је из боце. Хетијево пиво, и морам му вратити боцу." | "I know. But this is in bottles, Hatuey beer, and I take back the bottles." |
| "Врло си љубазан", рече старац. "Да једемо?" | "That’s very kind of you," the old man said. "Should we eat?" |
| "Већ сам те позвао", рече му дечак срдачно. "Не бих хтео отварати кутију док не седнеш за сто." | "I’ve been asking you to," the boy told him gently. "I have not wished to open the container until you were ready." |
| "Спреман сам", рече старац. Требало би још само да се умијем." | "I’m ready now," the old man said. "I only needed time to wash." |
| Где да се умије? размишљао је дечко. Сеоска чесма се налазила још две попречне улице ниже. Морам му донети воде, мислио је дечак, и сапун, и убрус. Зашто сам тако небрижљив? Треба да му набавим још једну кошуљу и један капут за зиму и било какве ципеле и још једно ћебе. | Where did you wash? the boy thought. The village water supply was two streets down the road. I must have water here for him, the boy thought, and soap and a good towel. Why am I so thoughtless? I must get him another shirt and a jacket for the winter and some sort of shoes and another blanket. |
| "Јело ти је изврсно", рече старац. | "Your stew is excellent," the old man said. |
| "Причај ми о безболу", замоли га дечак. | "Tell me about the baseball," the boy asked him. |
| "У америчкој лиги Јенки су као што рекох", поче старац сав озарен. | "In the American League it is the Yankees as I said," the old man said happily." |
| "Данас су изгубили", рече му дечак. | "They lost today," the boy told him. |
| "То је ситница. Велики Димаџо је опет онај стари." | "That means nothing. The great DiMaggio is himself again." |
| "Али у тиму сада играју други." | "They have other men on the team." |
| "Наравно. Али он их све превазилази. У другој лиги, у мечу између Бруклина и Филаделфије, навијам за Бруклин. И, тада, мислим увек на Дик Сислера и његове дуге ударце преко старог игралишта." | "Naturally. But he makes the difference. In the other league, between Brooklyn and Philadelphia I must take Brooklyn. But then I think of Dick Sisler and those great drives In the old park." |
| "Били су јединствени. Тукао је најдуже лопте које сам икада видео." | "There was nothing ever like them. He hits the longest ball I have ever seen." |
| "Сећаш ли се кад је долазио на Терасу? | "Do you remember when he used to come to the Terrace?" |
| Хтео сам га повести у риболов, али сам се сувише устручавао да му то предложим. Тада сам замолио тебе да га ти позовеш, али ни ти ниси имао смелости." | I wanted to take him fishing but I was too timid to ask him. Then I asked you to ask him and you were too timid." |
| "Знам. Била је то велика грешка. Можда би пристао. И тога бисмо се сећали целог живота." | "I know. It was a great mistake. He might have gone with us. Then we would have that for all of our lives." |
| "Повео бих радо у риболов великог Димаџа", рече старац. "Кажу да је његов отац био рибар. Можда је био сиромашан као и ми и можда би нас разумео." | "I would like to take the great DiMaggio fishing," the old man said. "They say his father was a fisherman. Maybe he was as poor as we are and would understand." |
| "Отац великог Сислера није био никада сиромашан, већ је и он, отац, играо у мојим годинама, у великим лигама." | "The great Sisler’s father was never poor and he, the father, was playing in the Big Leagues when he was my age. |
| "У твојим годинама путовао сам на неком једрењаку у Африку и увече сам гледао лавове на обали." | "When I was your age I was before the mast on a square rigged ship that ran to Africa and I have seen lions on the beaches in the evening." |
| "Познато ми је, већ си ми причао о томе." | "I know. You told me." |
| "Да говоримо о Африци или о безболу?" | "Should we talk about Africa or about baseball?" |
| "Радије о безболу. Причај ми о великом Јон Мек Гроу." Изговорио је Ј место Џ. | "Baseball I think," the boy said. "Tell me about the great John J. McGraw." He said Jota for J. |
| "И тај је имао каткад обичај да долази на Терасу. Али, био је неотесан и груб, и несносан кад би попио коју више. У глави су му се стално вртели поред безбола и коњи. У сваком случају носио је увек у џепу листу са именима коња и често их је помињао на телефону." | "He used to come to the Terrace sometimes too in the older days. But he was rough and harsh-spoken and difficult when he was drinking. His mind was on horses as well as baseball. At least he carried lists of horses at all times in his pocket and frequently spoke the names of horses on the telephone." |
| "Беше то велики менеџер", рече дечак. "Мој отац га сматра највећим." | "He was a great manager," the boy said. "My father thinks he was the greatest." |
| "Зато, што је овде боравио најчешће", рече старац. "Да је Дерочер продужио да и даље сваке године долази овамо, твој отац би га сматрао за највећег." | "Because he came here the most times," the old man said. "If Durocher had continued to come here each year your father would think him the greatest manager. |
| "Па ко је заправо највећи менаџер? Лик или Мајк Гонзалес?" | "Who is the greatest manager, really, Luque or Mike Gonzalez?" |
| "Мислим да су једнаки." | "I think they are equal." |
| "А најбољи рибар си ти." | "And the best fisherman is you." |
| "Не, познајем друге боље." | "No. I know others better." |
| " Que Va ", рече дечак. "Има много добрих, рибара а неких и сасвим великих. Али, ниједног као што си ти." | "Que Va," the boy said. "There are many good fishermen and some great ones. But there is only you." |
| "Хвала. То ме чини поносним и срећним. Надам се да нећу наићи на баш тако велику рибу па да све наше пређашње причање испадне лаж." | "Thank you. You make me happy. I hope no fish will come along so great that he will prove us wrong." |
| "Такве рибе нема, само ако си још увек јак као што тврдиш." | "There is no such fish if you are still strong as you say." |
| "Можда више и нисам тако јак као што ми се чини", рече старац. "Али ја знам разне мајсторије а поред тога сам још вичан и упоран." | "I may not be as strong as I think," the old man said. "But I know many tricks and I have resolution." |
| "Сада треба да легнеш да би ујутру био свеж. Ја ћу вратити ствари на Терасу." | "You ought to go to bed now so that you will be fresh in the morning. I will take the things back to the Terrace." |
| "Онда, лаку ноћ. Доћи ћу ујутру по тебе." | "Good night then. I will wake you in the morning." |
| "Ти си мој будилник", рече дечак. | "You’re my alarm clock," the boy said. |
| "Старост је мој будилник", рече старац. "Зашто се стари људи буде тако рано? Да ли зато да продуже свој дан?" | "Age is my alarm clock," the old man said. "Why do old men wake so early? Is it to have one longer day?" |
| "Не знам", рече дечко. "Знам само да младићи као што сам ја спавају чврсто и дуго." | "I don’t know," the boy said. "All I know is that young boys sleep late and hard." |
| "Сећам се тога", рече старац. "Пробудићу те на време." | "I can remember it," the old man said. "I’ll waken you in time. |
| "Не волим да ме онај мој буди. Чини ми се онда као да сам тада далеко испод њега." | "I do not like for him to waken me. It is as though I were inferior." |
| "Знам." | "I know." |
| "Спавај добро, стари." | "Sleep well old man." |
| Дечак изађе. Док су јели, светлост није горела на столу, и старац свуче панталоне и у помрчини приђе кревету. Он сави панталоне и од њих направи јастук. Затим се уви ћебетом и леже преко старих новина које су покривале федере кревета. | The boy went out. They had eaten with no light on the table and the old man took off his trousers and went to bed in the dark. He rolled his trousers up to make a pillow, putting the newspaper inside them. He rolled himself in the blanket and slept on the other old newspapers that covered the springs of the bed. |
| Заспао је за тили час и сањао о Африци, када је био још млад, и о дугим златножутим обалама, као и о белим обалама које беху тако светле да их је болно било гледати, и о високим гребенима и великим тамним брдима. Сада је већ сваке ноћи живео на тој обали и у својим сновима слушао је хујање мора и гледао како чамци урођеника плове по њему. Док је спавао осећао је мирис катрана и кучине са палубе, и удисао мирис Африке који је јутром доносио ветар с копна. | He was asleep in a short time and he dreamed of Africa when he was a boy and the long golden beaches and the white beaches, so white they hurt your eyes, and the high capes and the great brown mountains. He lived along that coast now every night and in his dreams he heard the surf roar and saw the native boats come riding through it. He smelled the tar and oakum of the deck as he slept and he smelled the smell of Africa that the land breeze brought at morning. |
| Будио се обично када би осетио ветар са копна и онда се облачио и одлазио да пробуди дечака. Али те ноћи ветар са копна је дунуо сувише рано, и он је у сну знао да је сувише рано, и зато настави са својим сновима и виде како се бели врхови острва уздижу из мора, а затим је сањао о разним лукама и пловидбама по Канарским острвима. | Usually when he smelled the land breeze he woke up and dressed to go and wake the boy. But tonight the smell of the land breeze came very early and he knew it was too early in his dream and went on dreaming to see the white peaks of the Islands rising from the sea and then he dreamed of the different harbours and roadsteads of the Canary Islands. |
| Више није сањао о бурама, ни женама, ни великим догађајима, ни грдним рибама, ни бојевима, ни о такмичењима ко ће бити јачи, ни о својој жени. Сада је сањао само о насељима, о пределима и лавовима на обали. Они су се играли као младе мачке на сунцу, и он их је волео као што је волео и дечака. Никада није сањао дечака. Једноставно би се пробудио, погледао кроз отворена врата према месецу, развио панталоне и навукао их. Помокрио би се напољу испред колибе и онда би стао да се пење уз друм да пробуди дечка. Дрхтао је од јутарње хладноће. Али је знао да ће се од дрхтања и ходања угрејати и да ће ускоро завеслати. | He no longer dreamed of storms, nor of women, nor of great occurrences, nor of great fish, nor fights, nor contests of strength, nor of his wife. He only dreamed of places now and of the lions on the beach. They played like young cats in the dusk and he loved them as he loved the boy. He never dreamed about the boy. He simply woke, looked out the open door at the moon and unrolled his trousers and put them on. He urinated outside the shack and then went up the road to wake the boy. He was shivering with the morning cold. But he knew he would shiver himself warm and that soon he would be rowing. |
| Врата куће у којој је дечак становао не беху закључана, и он их отвори и уђе тихо, босих ногу. Дечак је спавао у првој соби на неком лежају и старац га је лепо могао видети при месечини која је све више бледела. Пажљиво је узео његову ногу и држао је све дотле док се дечак није пробудио, окренуо се и погледао га. Старац му климну главом, и дечак узе панталоне са столице крај кревета и обуче их, седећи на кревету. | The door of the house where the boy lived was unlocked and he opened it and walked in quietly with his bare feet. The boy was asleep on a cot in the first room and the old man could see him clearly with the light that came in from the dying moon. He took hold of one foot gently and held it until the boy woke and turned and looked at him. The old man nodded and the boy took his trousers from the chair by the bed and, sitting on the bed, pulled them on. |
| Старац изађе кроз врата а дечак пође за њим. Био је сањив и старац га загрли и рече: "Жао ми је." | The old man went out the door and the boy came after him. He was sleepy and the old man put his arm across his shoulders and said, "I am sorry." |
| "Que Va", на то ће дечак. "Такав је наш живот." | "Qua Va," the boy said. "It is what a man must do." |
| Спуштали су се низ обронак све до старчеве колибе и за све време, док су ишли низ улицу, пролазили су босоноги људи носећи јарболе својих чамаца. | They walked down the road to the old man’s shack and all along the road, in the dark, barefoot men were moving, carrying the masts of their boats. |
| Када су доспели до старчеве колибе, дечак узе клупчад конопца и харпун и удице, а старац је носио на леђима јарбол са омотаним једрима. | When they reached the old man’s shack the boy took the rolls of line in the basket and the harpoon and gaff and the old man carried the mast with the furled sail on his shoulder. |
| "Да ли би пио кафу?" упита дечак. | "Do you want coffee?" the boy asked. |
| "Оставићемо ствари у чамац и затим ћемо је попити." | "We’ll put the gear in the boat and then get some. |
| Кафу су пили из неке кутије кондензованог млека у крчми где су рибари јутром навраћали. | They had coffee from condensed milk cans at an early morning place that served fishermen. |
| "Како си спавао?" запита дечак. Сада је чило корачао, мада му је још било тешко да се сасвим расани. | "How did you sleep old man?" the boy asked. He was waking up now although it was still hard for him to leave his sleep. |
| "Врло добро, Манолине", рече старац. "Данас сам тако сигуран у себе." | "Very well, Manolin," the old man said. "I feel confident today." |
| "И ја сам", одговори дечак. "Сада треба да донесем твоје и своје сардине, па и твој свези мамац. Онај мој носи сам наш прибор. Он не жели да му га било ко носи." | "So do I," the boy said. "Now I must get your sardines and mine and your fresh baits. He brings our gear himself. He never wants anyone to carry anything." |
| "Ја сам другачији", рече старац. "Дозволио сам ти да носиш ствари кад си имао пет година." | "We’re different," the old man said. "I let you carry things when you were five years old." |
| "Да, знам", рече дечак. "Враћам се одмах. Попиј још једну кафу. Овде уживамо кредит." | "I know it," the boy said. "I’ll be right back. Have another coffee. We have credit here." |
| Он оде босоног преко коралног стења до лединице где су чувани мамци. | He walked off, bare-footed on the coral rocks, to the ice house where the baits were stored. |
| Старац је пио кафу полако. То је било све што ће окусити целога тог дана и био је свестан да је мора попити. Одавно већ није марио за јело и никада није ништа носио са собом. Имао је боцу воде у прамцу малог чамца, и то бесе све што му је требало за цео дан. | The old man drank his coffee slowly. It was all he would have all day and he knew that he should take it. For a long time now eating had bored him and he never carried a lunch. He had a bottle of water in the bow of the skiff and that was all he needed for the day. |
| Младић се вратио са сардинама и са оба мамца замотана у новине и они пођоше низ стазу према чамцу; осећали су шљунак под ногама, а онда подигоше чамац и отиснуше га у воду. | The boy was back now with the sardines and the two baits wrapped in a newspaper and they went down the trail to the skiff, feeling the pebbled sand under their feet, and lifted the skiff and slid her into the water. |
| "Срећно стари." | "Good luck old man." |
| "Срећно", рече старац. | "Good luck," the old man said. |
| Он намести весла обложена конопцем у карике, одупре се и поче да се извлачи кроз помрчину из луке. И други чамци су се отискивали на море, и сада су се чула њихова весла како пљускају по води мада их он сада, када се месец налазио иза брежуљка, није могао видети. | He fitted the rope lashings of the oars onto the thole pins and, leaning forward against the thrust of the blades in the water, he began to row out of the harbour in the dark. There were other boats from the other beaches going out to sea and the old man heard the dip and push of their oars even though he could not see them now the moon was below the hills. |
| Кадикад би неко проговорио у чамцу. Али, најчешће је на њима владао мук и чуло се само ударање весала. Када су изашли из луке, сваки се упућивао према оном месту где се надао да ће наћи рибу. Старцу је било јасно да је требало ићи далеко на пучину, и он је остављао мирис копна за собом и веслао је у чистом, јутарњем даху мора. Видео је светлуцање морске траве у води кад је веслао преко оног дела мора који су рибари назвали дубоким понором јер је ту настајала нагла дубина од седам стотина аршина. Овде су се налазиле све могуће рибе, јер се ударањем струје о стрме зидове морског дна стварао вртлог. Ту су се окупљале огромне количине сардела и ситне рибе, неки пут на најдубљим местима, и јато мастиљавих риба и ове су се ноћу пеле до саме површине где су се све рибе-путнице храниле њима. | Sometimes someone would speak in a boat. But most of the boats were silent except for the dip of the oars. They spread apart after they were out of the mouth of the harbour and each one headed for the part of the ocean where he hoped to find fish. The old man knew he was going far out and he left the smell of the land behind and rowed out into the clean early morning smell of the ocean. He saw the phosphorescence of the Gulf weed in the water as he rowed over the part of the ocean that the fishermen called the great well be-cause there was a sudden deep of seven hundred fathoms where all sorts of fish congregated because of the swirl the current made against the steep walls of the floor of the ocean. Here there were concentrations of shrimp and bait fish and sometimes schools of squid in the deepest holes and these rose close to the surface at night where all the wandering fish fed on them. |
| У помрчини је старац осећао како се приближује јутро и, док је веслао, распознавао је трептави звук летећих риба које су излазиле из воде и сиктање које је долазило од њихових укочених крила док су летеле поред њега. Нарочито је волео летеће рибе; оне су биле његови најбољи пријатељи на океану. Било му је жао птица, нарочито малих, нежних морских ласта, које су непрестано летеле и тражиле а скоро никада ништа нису налазиле, и он је мислио да је птичји живот тежи од нашега изузев птица грабљивица. Зашто се рађају тако нежне и фине птице, као оне морске ласте, када је море у стању да буде тако грозно. | In the dark the old man could feel the morning coming and as he rowed he heard the trembling sound as flying fish left the water and the hissing that their stiff set wings made as they soared away in the darkness. He was very fond of flying fish as they were his principal friends on the ocean. He was sorry for the birds, especially the small delicate dark terns that were always flying and looking and almost never finding, and he thought, the birds have a harder life than we do except for the robber birds and the heavy strong ones. Why did they make birds so delicate and fine as those sea swallows when the ocean can be so cruel? |
| Оно је доброћудно и чаробно лепо. Али оно може бити тако страшно и то изненада, и те птице, које су летеле и лепршале и ловиле, са оним њиховим сетним гласовима, сувише су крхке за море. | She is kind and very beautiful. But she can be so cruel and it comes so suddenly and such birds that fly, dipping and hunting, with their small sad voices are made too delicately for the sea. |
| Мислио је о мору као о ла мар, како га људи зову на шпанском, кад га воле. Каткад, они што га јако воле, говоре рђаво о њему, али се ипак увек изражавају о њему као о жени. Неки опет од млађих рибара, који су располагали моторним чамцима купљеним онда када је ајкулина јетра доносила велики приход, говорили су о њему ел мар, дакле у мушком роду. Говорили су о њему као такмацу или каквој тврђави, па чак и као о непријатељу. Али, старац је увек мислио о њему у женском роду, као о нечему што може да ускрати или пружи велику милост, и када је било дивље и рђаво, оно ипак није било криво. Месец утиче на њега као на жену, ето, тако је он мислио. | He always thought of the sea as la mar which is what people call her in Spanish when they love her. Sometimes those who love her say bad things of her but they are always said as though she were a woman. Some of the younger fishermen, those who used buoys as floats for their lines and had motorboats, bought when the shark livers had brought much money, spoke of her as el mar which is masculine. They spoke of her as a contestant or a place or even an enemy. But the old man always thought of her as feminine and as something that gave or withheld great favours, and if she did wild or wicked things it was because she could not help them. The moon affects her as it does a woman, he thought. |
| Веслао је сада равномерно, и то за њега није представљало никакав напор, јер се држао свога темпа а површина океана је била равна, изузев појединих вртлога у струји. Трећину свога рада препустио је струји а када поче да свиће, он виде да се налази даље него што је веровао да ће се у то доба налазити. | He was rowing steadily and it was no effort for him since he kept well within his speed and the surface of the ocean was flat except for the occasional swirls of the current. He was letting the current do a third of the work and as it started to be light he saw he was already further out than he had hoped to be at this hour. |
| "Читаву сам недељу претраживао дубине овог понора и нисам ништа урадио, размишљао је он. Данас ћу радити на отвореном мору, размишљао је он, где се налазе јато бонита и албакора а можда ће се међу њима наћи и каква велика риба." | I worked the deep wells for a week and did nothing, he thought. Today I’ll work out where the schools of bonito and albacore are and maybe there will be a big one with them. |
| Пре него што је сасвим свануло, поставио је мамце и препустио се струји. Један мамац се налазио на дубини од 40 аршина, други на 75 а трећи и четврти дубоко доле у плавом мору, у дубини од 100 до 125 аршина. Сви су мамци висили главом окренути надоле; врх удице био је забоден чврсто у рибу-мамац а цео остали слободан део, лук и дршка, беху покривени сардинама. Свака сардина је била прободена кроз очи тако да су оне чиниле полувенац око челика који је кроз њих пролазио. Није било места на удици које својим добрим укусом и пријатним мирисом не би привукло какву велику рибу. | Before it was really light he had his baits out and was drifting with the current. One bait was down forty fathoms. The second was at seventy-five and the third and fourth were down in the blue water at one hundred and one hundred and twenty-five fathoms. Each bait hung head down with the shank of the hook inside the bait fish, tied and sewed solid and all the projecting part of the hook, the curve and the point, was covered with fresh sardines. Each sardine was hooked through both eyes so that they made a half-garland on the projecting steel. There was no part of the hook that a great fish could feel which was not sweet smelling and good tasting. |
| Дечак му је дао два ситна свеза туња или албакоре који су висили на најдоњим конопцима као оловни тегови, а на другим је имао велику, плаву скушу као и једну сарделу коју је једном већ употребио. Али, оне су се налазиле још увек у добром стању и биле су окружене укусним сардинама које су их чиниле још мириснијим и примамљивијим. Сваки конопац, дебео као каква већа оловка, бесе везан за свези, сочни штап, који је при најмањем тразају или додиру мамца морао задрхтати, а сваки канап је имао још по два клупчета од 40 аршина која су могла бити привезана за друге резервне смотуљке, тако да је у случају потребе риба могла да одвије и преко три стотине метара конопца. | The boy had given him two fresh small tunas, or albacores, which hung on the two deepest lines like plummets and, on the others, he had a big blue runner and a yellow jack that had been used before; but they were in good condition still and had the excellent sardines to give them scent and attractiveness. Each line, as thick around as a big pencil, was looped onto a green-sapped stick so that any pull or touch on the bait would make the stick dip and each line had two forty-fathom coils which could be made fast to the other spare coils so that, if it were necessary, a fish could take out over three hundred fathoms of line. |
| Сада је старац посматрао положај три штапа и веслао пажљиво да би одржавао конопце у одређеним дужинама. Било је сасвим светио и сунце тек што није грануло. | Now the man watched the dip of the three sticks over the side of the skiff and rowed gently to keep the lines straight up and down and at their proper depths. It was quite light and any moment now the sun would rise. |
| Бледо сунце се појави из мора, и старац је видео друге чамце расуте по струји доста близу обале. Затим сунце сину сјајније и треперење се осу изнад воде, и онда, када се потпуно дигло, бљескало је на глаткој пучини, тако да га очи заболеше, а он је веслао не гледајући га. Он је гледао у воду и посматрао је конопце који су се спуштали право у тамно море. Држао их је усправније него ико други, тако да се у сваком слоју мрачних дубина струје налазио по један мамац за сваку врсту рибе која би пливала ту у близини. Међутим, удице других рибара носила је струја и дешавало се да су оне биле у дубини од сто аршина док су рибари мислили да се налазе на шездесет аршина. | The sun rose thinly from the sea and the old man could see the other boats, low on the water and well in toward the shore, spread out across the current. Then the sun was brighter and the glare came on the water and then, as it rose clear, the flat sea sent it back at his eyes so that it hurt sharply and he rowed without looking into it. He looked down into the water and watched the lines that went straight down into the dark of the water. He kept them straighter than anyone did, so that at each level in the darkness of the stream there would be a bait waiting exactly where he wished it to be for any fish that swam there. Others let them drift with the current and sometimes they were at sixty fathoms when the fishermen thought they were at a hundred. |
| Али, мислио је, држим их баш како треба. Само, више немам среће. Ко зна? Можда данас? Сваки дан је нов дан. Добро је кад човек има срећу. Тачност ми је ипак дража. И онда, када срећа дође, спреман си. | But, he thought, I keep them with precision. Only I have no luck any more. But who knows? Maybe today. Every day is a new day. It is better to be lucky. But I would rather be exact. Then when luck comes you are ready. |
| Сунце се пело небом већ пуна два сата и очи га више нису болеле кад је гледао према истоку. На видику су била још свега три чамца, и чинило се да су врло мали и сасвим близу копна. | The sun was two hours higher now and it did not hurt his eyes so much to look into the east. There were only three boats in sight now and they showed very low and far inshore. |
| Целога живота јутарње сунце ми је пекло очи. Па ипак, оне су још добре. Свечери могу слободно гледати право у њега, очи ми не засени. А оно је свечери јаче. Али, јутром ми задаје бол. | All my life the early sun has hurt my eyes, be thought. Yet they are still good. In the evening I can look straight into it without getting the blackness. It has more force in the evening too. But in the morning it is painful. |
| Тог тренутка спазио је птицу — фрегату, дугих црних крила како кружи на хоризонту испред њега. Брзо је падала: обрушавала се окомито, крила повијених уназад, и затим је поново кружила. | Just then he saw a man-of-war bird with his long black wings circling in the sky ahead of him. He made a quick drop, slanting down on his back-swept wings, and then circled again. |
| "Нешто има", рече старац. "Не вреба она само тек тако." | "He’s got something," the old man said aloud. "He’s not just looking." |
| Веслао је полако и равномерно према месту где је птица кружила. Није се журио и своје конопце је и даље затезао и попуштао. У струји је пловио нешто брже, али је затезао конопце још увек беспрекорно, мада нешто нервозније него пре но што је пошао за птицом. | He rowed slowly and steadily toward where the bird was circling. He did not hurry and he kept his lines straight up and down. But he crowded the current a little so that he was still fishing correctly though faster than he would have fished if he was not trying to use the bird. |
| Птица се диже у ваздух и кружила је опет непокретних крила. Затим се изненада устреми, и старац виде како се, над површином, летеће рибе очајно распршташе. | The bird went higher in the air and circled again, his wings motionless. Then he dove suddenly and the old man saw flying fish spurt out of the water and sail desperately over the surface. |
| "Делфин", гласно заусти старац. "Огроман делфин." | "Dolphin," the old man said aloud. "Big dolphin." |
| Остави весла и извуче из прамца неки кратак канап. Канап је имао удицу од жице и удицу средње величине, и он прикачи као мамац, једну од сардина. Пребаци га преко ограде и причврсти за један прстен на прамцу. Затим стави мамац и на други конопац и остави га склупчаног под прамцем у сенци. Онда опет завесла и посматраше црну птицу дугих крила, која је сада шестарила над самим морем. | He shipped his oars and brought a small line from under the bow. It had a wire leader and a medium-sized hook and he baited it with one of the sardines. He let it go over the side and then made it fast to a ring bolt in the stern. Then he baited another line and left it coiled in the shade of the bow. He went back to rowing and to watching the long-winged black bird who was working, now, low over the water. |
| Док ју је посматрао, птица се поново устреми забачених крила, а када се даде у потеру за летећим рибама, замахну снажно и узалудно крилима. Старац је видео лако надимање воде које проузрокују велики делфини кад иду у потеру за гоњеним рибама. Делфини су секли воду под летећим рибама а затим би, када би се птице суновратиле у дубину, муњевито нестајали под водом. То је велико јато делфина, мислио је он. Развили су се широко и летеће рибе имају мало изгледа да се извуку. А птица нема никаквог изгледа. Летеће рибе су исувише велике за њу, а уз то и пливају страшно брзо. | As he watched the bird dipped again slanting his wings for the dive and then swinging them wildly and ineffectually as he followed the flying fish. The old man could see the slight bulge in the water that the big dolphin raised as they followed the escaping fish. The dolphin were cutting through the water below the flight of the fish and would be in the water, driving at speed, when the fish dropped. It is a big school of dolphin, he thought. They are widespread and the flying fish have little chance. The bird has no chance. The flying fish are too big for him and they go too fast. |
| Посматрао је летеће рибе, које су се непрестано губиле и појављивале, као и безуспешно настојање птица. Ово јато ми је умакло, мислио је он. Лете ти оне и брзо и далеко. Али, можда ће ми поћи за руком да сусретнем коју закаснелу од њих, а можда их сада опкољава моја велика риба. Моја велика риба мора да је негде у близини. | He watched the flying fish burst out again and again and the ineffectual movements of the bird. That school has gotten away from me, he thought. They are moving out too fast and too far. But perhaps I will pick up a stray and perhaps my big fish is around them. My big fish must be somewhere. |
| Облаци изнад копна нарастоше сада попут брда, а обала је била још само дуга, зелена линија са сиво-плавим брежуљцима иза себе. Вода постаде тамноплава, тако тамна да је изгледала скоро гримизна. Кад би погледао у дубину, видео би црвене алге планктона у тамној води и необичну светлост коју је сада расипало сунце. | The clouds over the land now rose like mountains and the coast was only a long green line with the gray blue hills behind it. The water was a dark blue now, so dark that it was almost purple. As he looked down into it he saw the red sifting of the plankton in the dark water and the strange light the sun made now. |
| Посматрао је своје удице и видео како се губе вертикално у води, и радовао се што је било много планктона, јер је то значило да ту риба мора бити обилато. Необична светлост којом је сунце, сада када је одскочило, бојило воду, као и облици облака над копном, предсказивали су добро време. | He watched his lines to see them go straight down out of sight into the water and he was happy to see so much plankton because it meant fish. The strange light the sun made in the water, now that the sun was higher, meant good weather and so did the shape of the clouds over the land. |
| Птица је, пак, била сада скоро изван видика и ништа се није показивало на површини воде сем нешто жутог, од сунца избледелог, саргасо-морског корова и љубичастих, чврстих облика, светлуцавог пиктијастог клобука отровне медузе, која се кретала поред самог чамца. Нагињала се на страну, па се опет усправљала. Вртела се весело као мехур са својини дугим смртоносним црвеним концима што су се скоро један метар вукли по води. | But the bird was almost out of sight now and nothing showed on the surface of the water but some patches of yellow, sun-bleached Sargasso weed and the purple, formalized, iridescent, gelatinous bladder of a Portuguese man-of-war floating dose beside the boat. It turned on its side and then righted itself. It floated cheerfully as a bubble with its long deadly purple filaments trailing a yard behind it in the water. |
| " Agua mala ", рече старац, "ти курво." | "Agua mala," the man said. "You whore." |
| Стојећи на месту најзгоднијем за веслање, погледа у воду и опази ситне рибе, исте боје као и отровни конци како пливају између њих, и танану сенку коју су бацале медузе. Рибице су биле имуне против тога отрова. Но људи нису, па би се када би, док се старац бори с рибом, конци обавили ужад и остали тако да висе, слузави и љубичасти, добијали пликови и ране по рукама и шакама. Отров агна мола деловао је брзо и пекао као после ударца бичем. | From where he swung lightly against his oars he looked down into the water and saw the tiny fish that were coloured like the trailing filaments and swam between them and under the small shade the bubble made as it drifted. They were immune to its poison. But men were not and when same of the filaments would catch on a line and rest there slimy and purple while the old man was working a fish, he would have welts and sores on his arms and hands of the sort that poison ivy or poison oak can give. But these poisonings from the agua mala came quickly and struck like a whiplash. |
| Светлуцави клобуци беху чаробно лепи. Али су били најподмуклији од свега што се крило у мору, а старац је гледао са задовољством када би их морске корњаче прождирале. Када их корњаче спазе, приближе им се спреда, затворе очи, тако да буду савршено заштићене оклопом, и прождиру их — отровне конце, и све остало. Старац је посматрао радо када их корњаче зграбе, али он их је и сам, са уживањем, газио на обали после буре, и слушао како прште када би их својим тврдим ципелама размрскавао. | The iridescent bubbles were beautiful. But they were the falsest thing in the sea and the old man loved to see the big sea turtles eating them. The turtles saw them, approached them from the front, then shut their eyes so they were completely carapaced and ate them filaments and all. The old man loved to see the turtles eat them and he loved to walk on them on the beach after a storm and hear them pop when he stepped on them with the horny soles of his feet. |
| Волео је зелене корњаче као и оне што су им главе сличне јастребу, због њихове елеганције и брзине и вредности, а гајио је пријатељски презир према оним огромним, глупим, у жутом оклопу, необичним у својој љубавној игри, које су гутале тако задовољне, затворених очију, отровне медузе. | He loved green turtles and hawk-bills with their elegance and speed and their great value and he had a friendly contempt for the huge, stupid loggerheads, yellow in their armour-plating, strange in their love-making, and happily eating the Portuguese men-of-war with their eyes shut. |
| Корњаче нису имале за њега ничег мистичног, мада се дуго година возио у чамцима сачињеним од корњачиног оклопа. Жалио их је све, чак и велике корњаче, које су биле дуге као и његов чамац и тежиле једну тону. Највећи број људи нема срца према корњачама, јер срце корњаче куца још много часова пошто буде убијена и раскомадана. Али, размишљао је старац, и ја имам исто такво срце, а моје ноге и руке су исте као њихове. Јео је њихова бела јаја, да би ојачао. Јео их је током целога маја да би се у септембру и октобру могао понети с великим рибама. | He had no mysticism about turtles although he had gone in turtle boats for many years. He was sorry for them all, even the great trunk backs that were as long as the skiff and weighed a ton. Most people are heartless about turtles because a turtle’s heart will beat for hours after he has been cut up and butchered. But the old man thought, I have such a heart too and my feet and hands are like theirs. He ate the white eggs to give himself strength. He ate them all through May to be strong in September and October for the truly big fish. |
| Пио је, такође, свакога дана, по шољу рибљег уља из суда који је личио на бубањ, и то у колиби где су многи рибари остављали свој алат. Стављао га је свима рибарима — кад би га желели — на располагање. Укус тога уља био је скоро свима одвратан. Али, он ипак није био одвратнији него устајати у доба када су се обично дизали, а поред тога био је добар и против свих назеба и грипа, а користио такође и очима. | He also drank a cup of shark liver oil each day from the big drum in the shack where many of the fishermen kept their gear. It was there for all fishermen who wanted it. Most fishermen hated the taste. But it was no worse than getting up at the hours that they rose and it was very good against all colds and grippes and it was good for the eyes. |
| Старац погледа увис и виде како птица опет кружи. | Now the old man looked up and saw that the bird was circling again. |
| "Нашла је рибу", рече старац. Ни једна летећа риба није секла површину а нису се виделе ни мале, усамљене рибице. И док је старац тако посматрао, један мали туњ скочи у ваздух, преврте се и зари се главачке у воду. Туњ засија попут сребра на сунцу и када се поново нађе у води, појави се још један, затим други, и они су скакали у свим правцима и ударали као бичем по води која се прели пеном и онда се дадоше у потеру, дугим скоковима, за рибицама. Опколише их и почеше да им се примичу. | "He’s found fish," he said aloud. No flying fish broke the surface and there was no scattering of bait fish. But as the old man watched, a small tuna rose in the air, turned and dropped head first into the water. The tuna shone silver in the sun and after he had dropped back into the water another and another rose and they were jumping in all directions, churning the water and leaping in long jumps after the bait. They were circling it and driving it. |
| Ухватио би их да не пливају сувише брзо, мислио је старац, и гледао како се јато пробија кроз воду и како се птица спушта и гњура за рибицама које су, обузете паником, јуриле тамо-амо по површини. | If they don’t travel too fast I will get into them, the old man thought, and he watched the school working the water white and the bird now dropping and dipping into the bait fish that were forced to the surface in their panic. |
| "Птица је од велике помоћи", рече старац. Баш у том тренутку затеже се уже под његовим ногама и он остави весло и осети тежину малог туња који се копрцао док је затезао уже и почео да га извлачи. Трзање је постајало све јаче док је извлачио, и он виде у води плава леђа рибе и златну боју њених бокова пре него што ју је бацио у чамац. Она је лежала ћела целцата и обла на сунцу и буљила својим неинтелигентним очима док је брзим трзајима и ударцима свога глатког и покретног репа о бок чамца себи уништавала живот. Старац је удари из доброћудности по глави и баци је, док јој је тело још дрхтало, у сенку испод чамца. | "The bird is a great help," the old man said. Just then the stern line came taut under his foot, where he had kept a loop of the line, and he dropped his oars and felt tile weight of the small tuna’s shivering pull as he held the line firm and commenced to haul it in. The shivering increased as he pulled in and he could see the blue back of the fish in the water and the gold of his sides before he swung him over the side and into the boat. He lay in the stern in the sun, compact and bullet shaped, his big, unintelligent eyes staring as he thumped his life out against the planking of the boat with the quick shivering strokes of his neat, fast-moving tail. The old man hit him on the head for kindness and kicked him, his body still shuddering, under the shade of the stern. |
| "Албакора", рече гласно. "То ће бити изврстан мамац. Биће да има десет фунти." | "Albacore," be said aloud. "He’ll make a beautiful bait. He’ll weigh ten pounds." |
| Није се сећао када је први пут, почео сам са собом говорити наглас. У старо доба, када би бивао сам, певао је, а некад је певао ноћу, у шмаку или чамцу од корњачиног оклопа, док би сам на стражи стајао са веслом. Вероватно је почео да говори сам са собом, када би остао сасвим сам, онда када га је дечак напустио. Но више се не сећа. Кад би он и дечак заједно рибарили, говорили су обично тек када би било потребно. Причали су само ноћу или када нису могли због невремена да исплове из луке. На мору се сматрало врлином не говорити сувишно и старац се тога увек држао и поштовао. Сада је, међутим, своје мисли гласно изражавао, јер тиме ником није досађивао. | He did not remember when he had first started to talk aloud when he was by himself. He had sung when he was by himself in the old days and he had sung at night sometimes when he was alone steering on his watch in the smacks or in the turtle boats. He had probably started to talk aloud, when alone, when the boy had left. But he did not remember. When he and the boy fished together they usually spoke only when it was necessary. They talked at night or when they were storm-bound by bad weather. It was considered a virtue not to talk unnecessarily at sea and the old man had always considered it so and respected it. But now he said his thoughts aloud many times since there was no one that they could annoy. |
| "Да ме други чују како говорим гласно, мислили би да сам пошашавио", рече он. "Али, пошто ја то нисам, сасвим ми је свеједно. Богати имају радио у чамцу па им он прича. И слушају вести о безболу." | "If the others heard me talking out loud they would think that I am crazy," he said aloud. "But since I am not crazy, I do not care. And the rich have radios to talk to them in their boats and to bring them the baseball." |
| Није сада време да се мисли на безбол, размишљао је. Време је сад да се мисли само на једну једину ствар. На ону за коју сам рођен. Можда је, ето, нека велика риба у близини овог јата, размишљао је. Ухватио сам само једну злехуду албакору, али, оне су се дале — далеко на пучини — на посао, а иначе су врло брзе. Све што данас излази на површину креће се брзо и у правцу северо-истока. Да ли због дневне светлости? Или је то временски предзнак, мени непознат? | Now is no time to think of baseball, he thought. Now is the time to think of only one thing. That which I was born for. There might be a big one around that school, he thought. I picked up only a straggler from the albacore that were feeding. But they are working far Out and fast. Everything that shows on the surface today travels very fast and to the north-east. Can that be the time of day? Or is it some sign of weather that I do not know? |
| Више није видео зеленило обале, већ само врхове плавих брежуљака, који су се белели као да су били покривени снегом, и облаке који су се, као снежна брда, надносили над њима. Море је било сасвим тамно а светлост је стварала призме у води. Безбојни делићи планктона били су сада од сунца, које се високо дигло, као разједени, и старац је видео још само високе призме у модрој води дубокој једну миљу, где су његови конопци нестајали под правим углом. | He could not see the green of the shore now but only the tops of the blue hills that showed white as though they were snow-capped and the clouds that looked like high snow mountains above them. The sea was very dark and the light made prisms in the water. The myriad flecks of the plankton were annulled now by the high sun and it was only the great deep prisms in the blue water that the old man saw now with his lines going straight down into the water that was a mile deep. |
| Туњеви — рибари су звали све такве рибе туњевима и разликовали их по имену само онда када су их носили на пијацу или их намеравали дати у замену за мамце — опет су ишчезли у дубини. Сунце беше сада врло јако и старац га је осећао на свом потиљку приликом веслања а осећао је како му зној цури низ леђа. | The tuna, the fishermen called all the fish of that species tuna and only distinguished among them by their proper names when they came to sell them or to trade them for baits, were down again. The sun was hot now and the old man felt it on the back of his neck and felt the sweat trickle down his back as he rowed. |
| Могао бих сасвим просто да препустим чамац струји, мислио је он, да спавам и да вежем конопац неколико пута око прстију на ногама, како би се у случају потребе пробудио. Али, данас је осамдесет пети дан, па би данас требало да улови нешто вредно. | I could just drift, he thought, and sleep and put a bight of line around my toe to wake me. But today is eighty-five days and I should fish the day well. |
| Док је посматрао удице, виде како један од свежих прутева јако задрхта. | Just then, watching his lines, he saw one of the projecting green sticks dip sharply. |
| "Да", рече он, "да", и остави весла и не удари њима о чамац. Он потеже конопац, ухвати га између палца и кажипрста десне руке. Није осећао ни притисак ни тежину; конопац је висио лабаво. Ово се затим понови. То беше сада као неки пробни трзај, краткотрајан и лак, а он је тачно знао шта то значи. У дубини од стотине аршина, марлин је прождирао сардине, које су покривале врх и колено удице, где је шиљак, искован руком, вирио из главе малог туња. | "Yes," he said. "Yes," and shipped his oars without bumping the boat. He reached out for the line and held it softly between the thumb and forefinger of his right hand. He felt no strain nor weight and he held the line lightly. Then it came again. This time it was a tentative pull, not solid nor heavy, and he knew exactly what it was. One hundred fathoms down a marlin was eating the sardines that covered the point and the shank of the hook where the hand-forged hook projected from the head of the small tuna. |
| Старац је држао пажљиво и лабаво конопац и левом руком га брижљиво скину са штапа. Сад је могао пустити да му клизи преко руке а да риба не осети ни најмањи трзај. | The old man held the line delicately, and softly, with his left hand, unleashed it from the stick. Now he could let it run through his fingers without the fish feeling any tension. |
| Овог месеца, па још кад се узме у обзир колико се далеко отиснуо од обале, риба мора да је огромно велика, размишљао је. Једи, рибо! Једи! Изволи само! | This far out, he must be huge in this month, he thought. Eat them, fish. Eat them. Please eat them. |
| Како су свеже, као и ти, рибо, у дубини од шест стотина стопа у мраку ове хладне воде. Окрени се још једном у тмини и врати се и поједи их. | How fresh they are and you down there six hundred feet in that cold water in the dark. Make another turn in the dark and come back and eat them. |
| Он осети лако, фино трзање, затим још јачи трзај, јер се глава сардине са удице теже скидала. После тога не догоди се ништа. | He felt the light delicate pulling and then a harder pull when a sardine’s head must have been more difficult to break from the hook. Then there was nothing. |
| "Дођи", рече старац гласно. "Начини још један круг. Само их помириши. Зар нису укусне. Поједи их људски а после њих на реду је туњ. Чврст и хладан и укусан. Не устручавај се, рибо. Поједи их!" | "Come on," the old man said aloud. "Make another turn. Just smell them. Aren’t they lovely? Eat them good now and then there is the tuna. Hard and cold and lovely. Don’t be shy, fish. Eat them." |
| Ишчекивао је са конопцем између палца и кажипрста, гледајући истовремено и у остале конопце, јер је риба могла испливати навише или се пустити наниже. Затим се осети опет лак трзај. | He waited with the line between his thumb and his finger, watching it and the other lines at the same time for the fish might have swum up or down. Then came the same delicate pulling touch again. |
| "Загришће", рече старац гласно. "Дај Боже, да загризе." | "He’ll take it," the old man said aloud. "God help him to take it." |
| Ипак није загризла. Изгуби се а старац и не опази. | He did not take it though. He was gone and the old man felt nothing. |
| "Није могла да оде", рече он. "За име Христа, није се могла изгубити. Само се окренула. Можда се претходно мало закачила за удицу и сада се присетила." | "He can’t have gone," he said. "Christ knows he can’t have gone. He’s making a turn. Maybe he has been hooked before and he remembers something of it. |
| Тада он осети како нешто лагано додирну конопац и он би срећан. | Then he felt the gentle touch on the line and he was happy. |
| "Само се окренула", рече он. "Загришће." | "It was only his turn," he said. "He’ll take it." |
| Био је срећан што осећа лагано трзање, а онда осети нешто чврсто и невероватно тешко. То беше тежина рибе и он олабави конопац, и пушташе га све ниже, ниже, ниже, одмотавајући први од два резервна клупчета. И док је конопац лагано клизио преко старчевих прстију могао је још увек осетити велику тежину, мада је притисак његовог палца и кажипрста био скоро неприметан. | He was happy feeling the gentle pulling and then he felt something hard and unbelievably heavy. It was the weight of the fish and he let the line slip down, down, down, unrolling off the first of the two reserve coils. As it went down, slipping lightly through the old man’s fingers, he still could feel the great weight, though the pressure of his thumb and finger were almost imperceptible. |
| "Каква риба", рече он. "Сада ју је ухватила устима попреко и сада је вуче собом." | "What a fish," he said. "He has it sideways in his mouth now and he is moving off with it." |
| Затим ће се окренути и прогутати је, мислио је. То није изговорио, јер је знао, када се говори унапред о нечему добром, може оно и да се изјалови. Знао је каква је то морала бити огромна риба и он је већ видео у мислима како се са туњем кога је држала попреко у устима удаљује. У том тренутку он осети како се она више не креће, али осећај тежине још није изгубио. Затим, она поста тежа и он одви још више конопца. Једног тренутка он га притисну јаче палцем и кажипрстом и тежина се повећа и повуче право у дубину. | Then he will turn and swallow it, he thought. He did not say that because he knew that if you said a good thing it might not happen. He knew what a huge fish this was and be thought of him moving away in the darkness with the tuna held crosswise in his mouth. At that moment he felt him stop moving but the weight was still there. Then the weight increased and he gave more line. He tightened the pressure of his thumb and finger for a moment and the weight increased and was going straight down. |
| "Загризла је", рече он. "Сада ћу је пустити да поједе натенане." | "He’s taken it," he said. "Now I’ll let him eat it well." |
| Дозволио је да му канап клизи низ прсте док је леву, слободну руку пустио и покушао да веже слободне крајеве оба резервна клупчета за ушицу два резервна смотуљка следећег канапа. Сада је био спреман. Имао је у резерви три канапа од по четрдесет аршина, осим клупчета којим се сада служио. | He let the line slip through his fingers while he reached down with his left hand and made fast the free end of the two reserve coils to the loop of the two reserve coils of the next line. Now he was ready. He had three forty-fathom coils of line in reserve now, as well as the coil he was using. |
| "Једи још мало", рече он, "добро прогутај." | "Eat it a little more," he said. "Eat it well." |
| Гутај тако да ти се шиљак забије право у срце и да те убије, мислио је. Затим изађи на површину и допусти да те убодем харпуном. Лепо. Јеси ли спремна? Да ли си се дуго гостила? | Eat it so that the point of the hook goes into your heart and kills you, he thought. Come up easy and let me put the harpoon into you. All right. Are you ready? Have you been long enough at table? |
| "Сада", рече гласно и са обе руке извуче конопац у дужини од готово једног метра и онда запе још једном, и затим повуче конопац из петних жила. | "Now!" he said aloud and struck hard with both hands, gained a yard of line and then struck again and again, swinging with each arm alternately on the cord with all the strength of his arms and the pivoted weight of his body. |
| Ништа се не зби. Риба се само даље полако кретала и старац је није могао подићи ни за један палац. Његов конопац беше јак и намењен тешким рибама, и он га је тако затезао преко леђа да капљице воде почеше прскати из њега. Тада конопац поче да прави у води тихи, шиштећи шум и он га је још увек држао и одупирао се у трзању. Чамац стаде да се креће лагано према северу. | Nothing happened. The fish just moved away slowly and the old man could not raise him an inch. His line was strong and made for heavy fish and he held it against his hack until it was so taut that beads of water were jumping from it. Then it began to make a slow hissing sound in the water and he still held it, bracing himself against the thwart and leaning back against the pull. The boat began to move slowly off toward the north-west. |
| Риба је пливала мирно и они су пловили тихом водом. Остали мамци беху још увек у води, али другог излаза није било. | The fish moved steadily and they travelled slowly on the calm water. The other baits were still in the water but there was nothing to be done. |
| "Желео бих да се дечак налази крај мене", рече старац гласно. "Једна ме риба вуче и ја сам у ствари сад залогај који вуку. Могао бих затегнути конопац, али би тада она била у стању да га прекине. Морам га држати што боље могу и по потреби га продужавати. Дај, Боже, да само путује и да не оде дубље. | "I wish I had the boy" the old man said aloud. "I’m being towed by a fish and I’m the towing bitt. I could make the line fast. But then he could break it. I must hold him all I can and give him line when he must have it. Thank God he is travelling and not going down." |
| Не знам шта ћу урадити ако одлучи да оде дубље. Ни ако се укрути и угине. Али урадићу нешто. Има много ствари које могу да урадим. | What I will do if he decides to go down, I don’t know. What I’ll do if he sounds and dies I don’t know. But I’ll do something. There are plenty of things I can do. |
| Држао је канап, затегнут преко леђа и гледао је у његов коси положај у води, као и у чамац који се кретао равномерно према западу. | He held the line against his back and watched its slant in the water and the skiff moving steadily to the north-west. |
| То ће је стати главе, размишљао је старац. Није у стању да издржи дуго. Али после четири сата риба је још увек пливала према отвореном мору, вукући за собом чамац, а он је још увек држао затегнут конопац преко леђа. | This will kill him, the old man thought. He can’t do this forever. But four hours later the fish was still swimming steadily out to sea, towing the skiff, and the old man was still braced solidly with the line across his back. |
| "Било је подне кад је загризла удицу", рече он. "А још је нисам ни видео." | "It was noon when I hooked him," he said. "And I have never seen him." |
| Пре него што је уловио рибу, ставио је на главу велики сламни шешир и он га је сада гребао по челу. Био је жедан, те клече и пажљиво, да не би померио конопац, истеже се, што је више могао, према боци са водом. Отвори је и узе један гутљај. Затим се наслони на прамац да би се одморио. Седео је на неразапетом јарболу и једру и није се трудио да размишља, већ је само желео да то све издржи. | He had pushed his straw hat hard down on his head before he hooked the fish and it was cutting his forehead. I-Ic was thirsty too and he got down on his knees and, being careful not to jerk on the line, moved as far into the bow as he could get and reached the water bottle with one hand. He opened it and drank a little. Then he rested against the bow. He rested sitting on the un-stepped mast and sail and tried not to think but only to endure. |
| Онда се окрену и виде да се копно више није ни назирало. Сасвим је свеједно, помисли он. Могу се вратити натраг, оријентишући се помоћу одблеска светлости изнад Хаване. Још има два сата до заласка сунца и можда ће пре тог доба она изронити. Ако то не учини сада, онда ће изронити кад месец засија. Ако и тада то не буде онда ће можда изронити када сунце гране. Није ме ухватио још никакав грч и осећам се довољно снажним. Најзад, она има удицу у ждрелу а не ја. Али, каква мора да буде риба која тако вуче! Мора да је добро загризла. Да ми је само једном да је видим како бих сазнао каквог имам противника. | Then he looked behind him and saw that no land was visible. That makes no difference, he thought. I can always come in on the glow from Havana. There are two more hours before the sun sets and maybe he will come up before that. If he doesn’t maybe he will come up with the moon. If he does not do that maybe he will come up with the sunrise. I have no cramps and I feel strong. It is he that has the hook in his mouth. But what a fish to pull like that. He must have his mouth shut tight on the wire. I wish I could see him. I wish I could see him only once to know what I have against me. |
| Целе те ноћи риба није променила курс, нити правац, колико је то старац могао да разабере по положају звезда. После заласка сунца захладни и зној се сушио хладећи старчева леђа, његове руке и његове старе ноге. У току дана, узео је џак којим је био покрио суд са мамцем и простро га на сунцу да би се осушио. Када је сунце зашло он га огрну око врата, тако да му је висио низ леђа. И он га пажљиво подметну под конопац који се спуштао преко његових леђа. Џак ублажи, попут јастука, притисак конопца и он пронађе положај у коме се скоро угодно осећао. Положај беше стварно само унеколико мање неугодан него пре, али њему се чинио скоро пријатан. | The fish never changed his course nor his direction all that night as far as the man could tell from watching the stars. It was cold after the sun went down and the old man’s sweat dried cold on his back and his arms and his old legs. During the day he had taken the sack that covered the bait box and spread it in the sun to dry. After the sun went down he tied it around his neck so that it hung down over his back and he cautiously worked it down under the line that was across his shoulders now. The sack cushioned the line and 4ie had found a way of leaning forward against the bow so that he was almost comfortable. The position actually was only somewhat less intolerable; but he thought of it as almost comfortable. |
| Ни ја њој, ни она мени — једно другом не можемо ништа учинити, размишљао је. Све док тако вуче. | I can do nothing with him and he can do nothing with me, he thought. Not as long as he keeps this up. |
| У један мах устаде и помокри се преко ивице чамца и погледа према звездама и проконтролиса свој курс. Конопац беше као каква фосфоресцентна пруга која је падала право са његових леђа у воду. Сада су напредовали спорије и светлост изнад Хаване беше слабија и он је знао да сада струја скреће према истоку. Ако више не будем видео трачке светлости над Хаваном, значи онда да идемо даље према истоку, размишљао је. Јер, да је курс рибе остао непромењен, требало би да их видим још неколико часова. Какви ли су данашњи резултати Велике лиге, питао се. Да човек сада има радио било би изванредно. Затим помисли, па, размишљаш све време само о томе. Мисли, море, о томе шта сад да радиш. Не смеш правити глупости. | Once he stood up and urinated over the side of the skiff and looked at the stars and checked his course. The line showed like a phosphorescent streak in the water straight out from his shoulders. They were moving more slowly now and the glow of Havana was not so strong, so that he knew the current must be carrying them to the eastward. If I lose the glare of Havana we must be going more to the eastward, he thought. For if the fish’s course held true I must see it for many more hours. I wonder how the baseball came out in the grand leagues today, he thought. It would be wonderful to do this with a radio. Then he thought, think of it always. Think of what you are doing. You must do nothing stupid. |
| Онда рече гласно: "Ех, да ми је дечко сада овде! Да ми помогне и да све ово види." | Then he said aloud, "I wish I had the boy. To help me and to see this." |
| Нико не би смео да остане у старости сам, размишљао је. Али то је неминовно. Не смем заборавити да поједем туња пре него што се уквари, да ме снага не би издала. Не заборави, ма како то нерадо чинио, да ујутру рано једеш. Не заборави, рече сам себи. | No one should be alone in their old age, he thought. But it is unavoidable. I must remember to eat the tuna before he spoils in order to keep strong. Remember, no matter how little you want to, that you must eat him in the morning. Remember, he said to himself. |
| У току ноћи два делфина приближише се чамцу и он их је чуо како се преврћу и цмокћу. Умео је да разликује дување мужјака, слично фрктању, од уздисања женке. "Добра бића", рече он. "Играју се и шале и воле се. Они су нам браћа, као и летеће рибе." | During the night two porpoises came around the boat and he could hear them rolling and blowing. He could tell the difference between the blowing noise the male made and the sighing blow of the female."They are good," he said. "They play and make jokes and love one another. They are our brothers like the flying fish." |
| Онда осети самилост према великој риби коју је ухватио. Чудесна је и необична и ко зна колико је стара, мислио је. Никада раније нисам ухватио рибу која је била тако снажна и која се тако чудно понаша. Можда је исувише паметна па ће скочити. Могла би ме својим скоковима или изненадним избијањем на површину уништити. Или, можда је раније већ неколико пута прогутала удицу па сад зна како се треба борити. Нема ни појма да јој је противник само један једини човек и да је тај човек старац. Него, да грдне ли рибе, пара ће вредети ако јој само месо буде добро. Она је као човек зграбила мамац и вуче га баш као и човек и припрема се без панике за одбрану. Да ли је било шта смислила, или је просто очајна као и ја. | Then he began to pity the great fish that he had hooked. Lie is wonderful and strange and who knows how old he is, he thought. Never have I had such a strong fish nor one who acted so strangely. Perhaps he is too wise to jump. He could ruin me by jumping or by a wild rush. But perhaps he has been hooked many times before and he knows that this is how he should make his fight. He cannot know that it is only one man against him, nor that it is an old man. But what a great fish he is and what will he bring in the market if the flesh is good. He took the bait like a male and he pulls like a male and his fight has no panic in it. I wonder if he has any plans or if he is just as desperate as I sin? |
| Сетио се дана када је упецао једног од пара марлина. Мужјак пушта увек женку да загризе прва, и упецана риба, женка, почиње да се, обузета паником, очајнички брани и зато се брзо исцрпи, а за све време мужјак је остао крај ње, пролазио испод конопца и кружио са њом на површини. Мужјак се налазио тако близу ње да се старац уплашао да ће мужјак својим репом, оштрим као коса, и скоро исте величине и облика, пресећи конопац. Када је старац пробио женку куком за рибе и почео је ударати, и онда када јој је држао чврсто кљун, налик на рапир, и тукао је маљем по глави све дотле док јој боја не постаде слична оној на подлози огледала, и када ју је зу помоћ дечака подигао на палубу, мужјак је био за све време поред чамца. Затим, када је старац покушавао да размрси конопце и припремао харпун, мужјак скочи високо, сасвим поред чамца, да би видео где му се налази женка и онда га нестаде у дубини; његова крила, боје лавендера, у ствари његова грудна пераја, раширио је свом ширином, и све су му се пруге могле видети. Био је диван, старац се сећао, и био је упоран. | He remembered the time he had hooked one of a pair of marlin. The male fish always let the female fish feed first and the hooked fish, the female, made a wild, panic-stricken, despairing fight that soon exhausted her, and all the time the male had stayed with her, crossing the line and circling with her on the surface. He had stayed so close that the old man was afraid he would cut the line with his tail which was sharp as a scythe and almost of that size and shape. When the old man had gaffed her and clubbed her, holding the rapier bill with its sandpaper edge and dubbing her across the top of her head until her colour turned to a colour almost like the backing of mirrors, and then, with the boy’s aid, hoisted her aboard, the male fish had stayed by the side of the boat. Then, while the old man was clearing the lines and preparing the harpoon, the male fish jumped high into the air beside the boat to see where the female was and then went down deep, his lavender wings, that were his pectoral fins, spread wide and all his wide lavender stripes showing. He was beautiful, the old man remembered, and he had stayed. |
| То је била најжалоснија епизода коју је икада доживео, размишљао је старац. И дечак је био тужан и молили смо је за опроштај и убили смо је брзо. | That was the saddest thing I ever saw with them, the old man thought. The boy was sad too and we begged her pardon and butchered her promptly. |
| "Хтео бих да је дечак овде", рече гласно и намести се угодно на даскама прамца и осети преко конопца, који је држао на леђима, снагу рибе која се непрекидно кретала према, богтепита, каквом циљу. | "I wish the boy was here," he said aloud and settled himself against the rounded planks of the bow and felt the strength of the great fish through the line he held across his shoulders moving steadily toward whatever he had chosen. |
| Добро би било да је већ једном, помоћу лукавства, присили да изабере циљ, сетио се старац. | When once, through my treachery, it had been necessary to him to make a choice, the old man thought. |
| Њен циљ је био да остане дубоко у тамној води, далеко од свих замки и превара и лукавства. Мој циљ је био да одем даље од свих људи. Даље од свих људи на свету. Сада смо, од поднева везани риба и ја. И никог нема да нам помогне. | His choice had been to stay in the deep dark water far out beyond all snares and traps and treacheries. My choice was to go there to find him beyond all people. Beyond all people in the world. Now we are joined together and have been since noon. And no one to help either one of us. |
| Можда и није требало да будем рибар, размишљао је. Него, рођен сам да будем то. Морам се свакако подсетити, чим сване, да поједем туња. | Perhaps I should not have been a fisherman, he thought. But that was the thing that I was born for. I must surely remember to eat the tuna after it gets light. |
| У цик зоре нешто је повукло за један од мамаца, који су се налазили иза њега. Чу како се штап ломи и конопац одвија преко ограде чамца. Извади у мраку нож из корица и када је успео да пребаци сву тежину на своје лево раме, онда је повукао уназад и пресекао конопац о дрво ограде. Затим пресече конопац најближи њему и у мраку причврсти слободне крајеве резервног клупчета. Радио је спретно једном руком, а једном ногом је стајао на клупчадима да се не би котрљала док им је везивао чворове. Сада је имао шест резервних клупчади. Два од сваког мамца који је пресекао, а поред тога и два од мамца које је риба загризла; сви су они били повезани. | Some time before daylight something took one of the baits that were behind him. He heard the stick break and the line begin to rush out over the gunwale of the skiff. In the darkness he loosened his sheath knife and taking all the strain of the fish on his left shoulder he leaned back and cut the line against the wood of the gunwale. Then he cut the other line closest to him and in the dark made the loose ends of the reserve coils fast. He worked skillfully with the one hand and put his foot on the coils to hold them as he drew his knots tight. Now he had six reserve coils of line. There were two from each bait he had severed and the two from the bait the fish had taken and they were all connected. |
| Кад сване, размишљао је, вратићу се мамцу на дубину од четрдесет аршина и њега ћу пресећи и привезати за резервно клупче. Биће да сам изгубио две стотине аршина доброг каталонског цордел-а и удице и ушице. То се може надокнадити. Али како надокнадити губитак ако нека риба загризе конопац и пресече га. Која ли је то риба малочас зграбила мамац? Можда марлин или сабљарица, широких чељусти, или ајкула. Нисам је осетио. Морам се ове брзо отарасити. | After it is light, he thought, I will work back to the forty-fathom bait and cut it away too and link up the reserve coils. I will have lost two hundred fathoms of good Catalan cardel and the hooks and leaders. That can be replaced. But who replaces this fish if I hook some fish and it cuts him off? I don’t know what that fish was that took the bait just now. It could have been a marlin or a broadbill or a shark. I never felt him. I had to get rid of him too fast. |
| Гласно је рекао: "Ех, да ми је дечко сада овде!" | Aloud he said, "I wish I had the boy." |
| Али, дечка немаш, помисли. Само си ти, сам и биће боље да се вратиш последњем конопцу, не обзирући се да ли је мрачно или не, и пресечеш га и причврстиш два резервна клупчета. | But you haven’t got the boy, he thought. You have only yourself and you had better work back to the last line now, in the dark or not in the dark, and cut it away and hook up the two reserve coils. |
| Тако је и учинио. Било је тешко радити у мраку а једном приликом риба подиже велики талас који га обори на под и расече га испод ока. Танак млаз крви потече му низ образ. Али, она се згруша и сасуши пре него што је склизнула до браде и он се затим врати на прамац.и наслони на дрво. Поправи џак и пажљиво намести конопац, тако да му паде преко још неоптерећеног дела леђа, и, док га је тако држао укотвљеног преко својих плећа, испита пажљиво трзање рибе и затим процени којом се брзином кретао чамац. | So he did it. It was difficult in the dark and once the fish made a surge that pulled him down on his face and made a cut below his eye. The blood ran down his cheek a little way. But it coagulated and dried before it reached his chin and he worked his way back to the bow and rested against the wood. He adjusted the sack and carefully worked the line so that it came across a new part of his shoulders and, holding it anchored with his shoulders, he carefully felt the pull of the fish and then felt with his hand the progress of the skiff through the water. |
| Зашто је тргнула у страну, помисли он. Жица је сигурно склизнула низ њена брежуљкаста леђа. Свакако, леђа је мање боле него мене, али, не може она вући бесконачно чамац, ма колика да је. Сад је све отклоњено што би могло да прави сметње а, поред тога, има и много резервног канапа — све што је потребно. | I wonder what he made that lurch for, he thought. The wire must have slipped on the great hill of his back. Certainly his back cannot feel as badly as mine does. But he cannot pull this skiff forever, no matter how great he is. Now everything is cleared away that might make trouble and I have a big reserve of line; all that a man can ask. |
| "Рибо", рече он благо и јасно. "Остаћу с тобом док не умрем." | "Fish," he said softly, aloud, "I’ll stay with you until I am dead." |
| Остаће она са мном, старац помисли, и тако ишчекиваше да сване. Било је хладно пред свитање и он се припи уз дрво да се загреје. Издржаћу толико колико и она, размишљао је. И при првој светлости виде како се чамац диже и спушта. Чамац се непрекидно кретао а кад се указа први трачак сунца, оно се налазило с десне стране старчевог рамена. | He’ll stay with me too, I suppose, the old man thought and he waited for it to be light. It was cold now in the time before daylight and he pushed against the wood to be warm. I can do it as long as he can, he thought. And in the first light the line extended out and down into the water. The boat moved steadily and when the first edge of the sun rose it was on the old man’s right shoulder. |
| "Креће према северу", рече старац. "Струја нас је скренула далеко према истоку", мислио је. "Добро би било да се врати низ струју. То би значило да се уморила." | "He’s headed north," the old man said. The current will have set us far to the eastward, he thought. I wish he would turn with the current. That would show that he was tiring. |
| Када се сунце још више дигло, схватио је да се риба није уморила. Постојао је само један повољан знак. Нагиб конопца је говорио да је пливала на мањој дубини. То још није значило да ће искочити, помислио је. Али могла је. | When the sun had risen further the old man realized that the fish was not tiring. There was only one favorable sign. The slant of the line showed he was swimming at a lesser depth. That did not necessarily mean that he would jump. But he might. |
| "Боже, пусти је да скочи", рече старац. "Имам довољно конопца." | "God let him jump," the old man said. "I have enough line to handle him." |
| Можда ће је, ако мало више затегне, жица озледити и онда ће скочити. Сада, када је већ свануло, пусти је да скаче да би напунила своје мехурове дуж леђа ваздухом и онда се неће моћи догодити да, пре него што умре, оде у дубину. | Maybe if I can increase the tension just a little it will hurt him and he will jump, he thought. Now that it is daylight let him jump so that he’ll fill the sacks along his backbone with air and then he cannot go deep to die. |
| Он покуша да појача затегнутост али конопац, откако је риба загризла удицу, није био никада као сада напет до својих крајњих граница и он осети отпор док је вукао и онда схвати да се уже више није могло затезати. Не смем га више вући, помисли. Сваки трзај проширује рану од удице и онда ако скочи, може се догодити да јој се извуче. У сваком случају, осећам се боље на сунцу а засада и немам потребе да гледам у њега. | He tried to increase the tension, but the line had been taut up to the very edge of the breaking point since he had hooked the fish and he felt the harshness as he leaned back to pull and knew he could put no more strain on it. I must not jerk it ever, he thought. Each jerk widens the cut the hook makes and then when he does jump he might throw it. Anyway I feel better with the sun and for once I do not-have to look into it. |
| На конопцу се видео жути коров али старац је знао да то конопац чини још тежим и зато је био задовољан. То је био жути голфски коров који је у току ноћи светлуцао тако јако фосфоресцентним сјајем. | There was yellow weed on the line but the old man knew that only made an added drag and he was pleased. It was the yellow Gulf weed that bad made so much phosphorescence in the night. |
| "Рибо", рече он, "волим те и много те поштујем. Али убићу те неминовно пре смираја сунца." | "Fish," he said, "I love you and respect you very much. But I will kill you dead before this day ends." |
| Надајмо се томе, помисли. | Let us hope so, he thought. |
| Једна птичица долете са севера до чамца. То је била нека мала птица певачица и она је летела ниско изнад воде. Старац је одмах видео да је врло уморна. | A small bird came toward the skiff from the north. He was a warbler and flying very low over the water. The old man could see that he was very tired. |
| Птица слете на крму чамца и ту остаде. Затим направи неколико кругова око старчеве главе и задржа се на канапу где беше угодније. | The bird made the stern of the boat and rested there. Then he flew around the old man’s head and rested on the line where he was more comfortable. |
| "Колико имаш година", упита старац птицу. "Да ли ти је то прво путовање?" | "How old are you?" the old man asked the bird. "Is this your first trip?" |
| Птица га је гледала док јој је говорио. Била је сувише уморна да испита конопац и она се заљула на својим нежним ножицама. | The bird looked at him when he spoke. He was too tired even to examine the line and he teetered on it as his delicate feet gripped it fast. |
| "Јак је", рече јој старац. "Сувише је јак. Да ти је ноћ била спокојна, не би била тако уморна. Какве те птице гоне?" | "It’s steady," the old man told him. "It’s too steady. You shouldn’t be that tired after a windless night. What are birds coming to?" |
| Јастребови, помисли он. Лете према мору да би наишли на вас. Али, он птици не рече ништа, она га није могла разумети а ускоро ће сазнати за јастреба. "Одмори се добро, птичице", рече он. "Затим одлети и потражи своју срећу као и сваки човек, као и свака птица, као и свака риба." | The hawks, he thought, that come out to sea to meet them. But he said nothing of this to the bird who could not understand him anyway and who would learn about the hawks soon enough."Take a good rest, small bird," he said. "Then go in and take your chance like any man or bird or fish." |
| Говорио јој је то јер су му леђа ноћас утрнула и сада су га ужасно болела. | It encouraged him to talk because his back had stiffened in the night and it hurt truly now. |
| "Остани код мене, птичице", рече. "Жао ми је што не могу разапети једро и повести те собом при лаком поветарцу што се диже. Но, бар је са мном један пријатељ." | "Stay at my house if you like, bird," he said. "I am sorry I cannot hoist the sail and take you in with the small breeze that is rising. But I am with a friend." |
| И баш тада риба трже и старац паде на прамац а можда би га и бацила преко ивице да се није придржао и попустио конопац. | Just then the fish gave a sudden lurch that pulled the old man down onto the bow and would have pulled him overboard if he bad not braced himself and given some line. |
| Птица одлете кад канап задрхта а старац није видео кад је узлетела. Десном руком пажљиво додирну конопац и примети да му је рука крвавила. | The bird had flown up when the line jerked and the old man had not even seen him go. He felt the line carefully with his right hand and noticed his hand was bleeding. |
| "Нешто ми је озлеђено", рече гласно и повуче конопац да би видео да ли ће риба скренути. Али, кад је затегнуо до крајње границе, он престаде с тим и одмери тежину. | "Something hurt him then," he said aloud and pulled back on the line to see if he could turn the fish. But when he was touching the breaking point he held steady and settled back against the strain of the line. |
| "Осећаш га сада, рибо", рече он. "А, бога ми, исто тако и ја." | "You’re feeling it now, fish," he said. "And so, God knows, am I." |
| Он се осврну за птицом јер је желео њено друштво. Птица се изгубила. | He looked around for the bird now because he would have liked him for company. The bird was gone. |
| Ниси остала дуго, помисли старац. Но, тамо је свакако још суровије, тамо где си одлетела, сем ако се ниси докопала обале. Како сам могао дозволити да ме риба повреди тако наглим трзајем? Мора да сам био глуп. Или можда због тога што сам посматрао птичицу и размишљао о њој. Сад треба да обратим већу пажњу на свој посао, а онда да поједем туња како бих сачувао снагу. | You did not stay long, the man thought. But it is rougher where you are going until you make the shore. How did I let the fish cut me with that one quick pull he made? I must be getting very stupid. Or perhaps I was looking at the small bird and thinking of him. Now I will pay attention to my work and then I must eat the tuna so that I will not have a failure of strength. |
| "Желео бих да је дечак овде и да имам соли", рече гласно. | "I wish the boy were here and that I had some salt," he said aloud. |
| Пребацујући терет конопца на лево раме и клекнув пажљиво, он опра руку у океану и држао је више од једног минута тако загњурену и посматрао крвави траг и непрестано пенушање воде око руке, а с кретањем чамца нестајало је крви. | Shifting the weight of the line to his left shoulder and kneeling carefully he washed his hand in the ocean and held it there, submerged, for more than a minute watching the blood trail away and the steady movement of the water against his hand as the boat moved. |
| "Много је успорила", рече он. | "He has slowed much," he said. |
| Старац би још држао руку у сланој води, али плашио се другог изненадног трзања рибе и зато устаде и испружи руку према сунцу. Конопац је само лако озледио руку. Али, то беше најпокретљивији део руке. Знао је добро да ће му руке бити потребне пре него што се све то сврши, а затим није ни желео да буде повређен пре но што постигне циљ. | The old man would have liked to keep his hand in the salt water longer but he was afraid of another sudden lurch by the fish and he stood up and braced himself and held his hand up against the sun. It was only a line burn that had cut his flesh. But it was in the working part of his hand. He knew he would need his hands before this was over and he did not like to be cut before it started. |
| "Сада", рече када му се рука осушила, "морам појести мало туња. Могу га дохватити руком и појести га на миру." | "Now," he said, when his hand had dried, "I must eat the small tuna. I can reach him with the gaff and eat him here in comfort." |
| Он клече и нађе туња помоћу куке која се налазила испод прамца и привуче га к себи, али пазећи да не додирне затегнуте конопце. Опет је држао конопац на левом рамену и одржавајући левом руком равнотежу, он свуче рибу с куке а ову врати на старо место. Затим клече једним коленом на рибу и гулећи с леђа, од главе па све до репа скину тамно црвено месо рибе. Када је тако згулио шест трака, рашири их преко дрвета на прамцу, обриса нож о панталоне и узе костур рибе за реп и баци га у воду. | He knelt down and found the tuna under the stem with the gaff and drew it toward him keeping it clear of the coiled lines. Holding the line with his left shoulder again, and bracing on his left hand and arm, he took the tuna off the gaff hook and put the gaff back in place. He put ane knee on the fish and cut strips of dark red meat longitudinally from the back of the head to the tail. They were wedge-shaped strips and he cut them from next to the back bone down to the edge of the belly. When he bad cut six strips he spread them out on the wood of the bow, wiped his knife on his trousers, and lifted the carcass of the bonito by the tail and dropped it overboard. |
| "Сумњам да ћу је целу појести", рече и пређе ножем преко једне од трака. Осећао је хладан оштар притисак конопца, а леву му руку захвати грч. Она се чврсто припи уз конопац и он је погледа с пуно прекора. | "I don’t think I can eat an entire one," he said and drew his knife across one of the strips. He could feel the steady hard pull of the line and his left hand was cramped. It drew up tight on the heavy cord and he looked at it in disgust. |
| "И то ми је нека рука", рече. "Добро, грчи се ако хоћеш. Претвори се у канџу. Ништа ти неће помоћи." | "What kind of a hand is that," he said. "Cramp then if you want. Make yourself into a claw. It will do you no good." |
| Дођи само, помисли он и погледа под којим је углом конопац падао у тамно море. Једи сада, и то ће ти ојачати руку. Рука није крива а ти си много часова провео са рибом. Али, са њом си у стању да будеш вечно. Поједи туња сада. | Come on, he thought and looked down into the dark water at the slant of the line. Eat it now and it will strengthen the hand. It is not the hand’s fault and you have been many hours with the fish. But you can stay with him forever. Eat the bonito now. |
| Узео је једно парче и метнуо га у уста и полако жвакао. Није било непријатно. | He picked up a piece and put it in his mouth and chewed it slowly. It was not unpleasant. |
| Добро жваћи, мислио је, и извуци све сокове. Не би било лоше да се једе са мало лимуна и соли. | Chew it well, he thought, and get all the juices. It would not be bad to eat with a little lime or with lemon or with salt. |
| "Како си, руко?" запита руку, укочену скоро као мртву. "Појешћу више, у твоје здравље." | "How do you feel, hand?" he asked the cramped hand that was almost as stiff as rigor mortis. "I’ll eat some more for you. |
| Он поједе друго парче које је пресекао надвоје. Жвакао је пажљиво и затим испљува кожу. | He ate the other part of the piece that he had cut in two. He chewed it carefully and then spat out the skin. |
| "Како ти је, руко? Да ли је можда сувише рано да се зна?" | "How does it go, hand? Or is it too early to know?" |
| Он загризе још једно велико парче и поче га жвакати. | He took another full piece and chewed it. |
| "То је изванредно пунокрвна риба", мислио је. "Срећан сам што нисам ухватио делфина уместо ње. Делфин је сувише сладак. А ова није таква, и у њој се још увек налази сва снага." | "It is a strong full-blooded fish," he thought. "I was lucky to get him instead of dolphin. Dolphin is too sweet. This is hardly sweet at all and all the strength is still in it." |
| Човек мора бити практичан, помисли. Добро би било да имам соли. А не знам да ли ће сунце укваритиили осушити оно што остане и зато ће бити боље да све поједем мада нисам гладан. Риба је мирна и истрајна. Појешћу све и онда сам спреман. | There is no sense in being anything but practical though, he thought. II wish I had some salt. And I do not know whether the sun will rot or dry what is left, so I had better eat it all although I am not hungry. The fish is calm and steady. I will eat it all and then I will be ready. |
| "Стрпи се, руко", рече он. "То чиним због тебе." | "Be patient, hand," he said. "I do this for you." |
| Хтео бих нахранити рибу. Она ми је брат. Али морам је убити и зато бити довољно снажан. Полако и свесно он поједе све што је остало од рибљих трака. | I wish I could feed the fish, he thought. He is my brother. But I must kill him and keep strong to do it. Slowly and conscientiously he ate all of the wedgeshaped strips of fish. |
| Он се усправи, чистећи руку о панталоне. "Сада", рече, "можеш пустити конопац, руко, ја ћу радити десном док се не опаметиш." Левом ногом стаде на тешко уже које је лева рука држала и повуче уназад да би се супротставио притиску на леђима. | He straightened up, wiping his hand on his trousers. "Now," he said. "You can let the cord go, hand, and I will handle him with the right arm alone until you stop that nonsense." He put his left foot on the heavy line that the left hand had held and lay back against the pull against his back. |
| "Помози ми Боже, да ме грч прође", рече он, "јер не знам шта риба намерава." | "God help me to have the cramp go," he said. "Because I do not know what the fish is going to do." |
| Али, она је изгледа мирна, мислио је, и ради све по плану. А какав је мој план? Морам га прилагодити њеном, с обзиром на њезину величину. Ако скочи, могу је убити. Али, она ће се заувек задржати доле. Онда ћу и ја, заједно с њом, остати заувек на дну. | But he seems calm, he thought, and following his plan. But what is his plan, he thought. And what is mine? Mine I must improvise to his because of his great size. If he will jump I can kill him. But he stays down forever. Then I will stay down with him forever. |
| Он протрља згрчену руку о панталоне и покуша да отвори шаку. Али, она се није отварала. Можда ће се отворити на сунцу, помисли он. Можда ће се отворити кад сварим сировог, јаког туња. Ако хоћу да је отворим, отворићу је без обзира на све. Али, нећу је отварати силом. Нека се отвори сама од себе. Уосталом, злоупотребљавао сам је ноћас када је било потребно да пресечем и вежем разне конопце. | He rubbed the cramped hand against his trousers and tried to gentle the fingers. But it would not open. Maybe it will open with the sun, he thought. Maybe it will open when the strong raw tuna is digested. If I have to have it, I will open it, cost whatever it costs. But I do not want to open it now by force. Let it open by itself and come back of its own accord. After all I abused it much in the night when it was necessary to free and untie the various lines. |
| Он баци поглед по мору и осети како је сада сам. Али, виде призме у тамним морским дубинама и затегнути конопац испред себе, и необично таласање у непокретном ваздуху. Облаци су се гомилали под притиском пасата и он испред себе виде јато дивљих пловки које су се оцртавале на небу изнад воде. Јато затим нестаде и онда се опет појави, и он је знао да човек није никада сам на мору. | He looked across the sea and knew how alone he was now. But he could see the prisms in the deep dark water and the line stretching ahead and the strange undulation of the calm. The clouds were building up now for the trade wind and he looked ahead and saw a flight of wild ducks etching themselves against the sky over the water, then blurring, then etching again and he knew no man was ever alone on the sea. |
| Сетио се како се неки људи плаше када пловећи у малом чамцу изгубе копно из вида а знају да се налазе у месецу који обилује невременом. Сада се налазио у периоду урагана а кад он не дува, време је у том месецу најлепше у току целе године. | He thought of how some men feared being out of sight of land in a small boar and knew they were right in the months of sudden bad weather. But now they were in hurricane months and, when there are no hum-canes, the weather of hurricane months is the best of all the year. |
| Ако предстоји ураган човек на мору опажа увек дан раније знаке на небу. Они, на обали, не могу их видети јер не знају у шта да гледају, размишљао је. Свакако да и обала проузрокује разлике у облицима облака, али, сада се ураган неће дићи. | If there is a hurricane you always see the signs of it in the sky for days ahead, if you are at sea. They do not see it ashore because they do not know what to look for, he thought. The land must make a difference too, in the shape of the clouds. But we have no hurricane coming now. |
| Он погледа нагоре и виде беле хумулусе извајане у нежне грудве сладоледа, а високо изнад њих на септембарском небу беху перјасти трагови цируса. | He looked at the sky and saw the white cumulus built like friendly piles of ice cream and high above were the thin feathers of the cirrus against the high September sky. |
| "Лак бриса", рече он, "лепше време за мене него за тебе, рибо." | "Light brisa," he said. "Better weather for me than for you, fish." |
| Лева му рука беше још увек згрчена али се сада поче полако отварати. | His left hand was still cramped, but he was unknotting it slowly. |
| Мрзим грч, помисли он. То је подвала сопственог тела. Понижавајући је да се у присуству других добије пролив услед тровања храном или да се због тога повраћа. Али, грч — увек га је сматрао за цаламбре — понижава човека, нарочито онда када је сам. | I hate a cramp, he thought. It is a treachery of one’s own body. It is humiliating before others to have a diarrhoea from ptomaine poisoning or to vomit from it. But a cramp, he thought of it as a calambre, humiliates oneself especially when one is alone. |
| Да је дечак овде могао би је протрљати и повратити, мислио је. Ипак ће се отворити. | If the boy were here he could rub it for me and loosen it down from the forearm, he thought. But it will loosen up. |
| Затим му десна рука осети разлику у притиску конопца и то пре него што је опазио промену његовог нагиба у води. А када је конопац повукао к себи и ударио левом шаком снажно и неочекивано о бутину, спази како нагиб конопца постаје све блажи. | Then, with his right hand he felt the difference in the pull of the line before he saw the slant change in the water. Then, as he leaned against the line and slapped his left hand hard and fast against his thigh he saw the line slanting slowly upward. |
| "Пење се", рече он. "Придружи се, руко, молим те, хајде, придружи се." | "He’s coming up," he said. "Come on hand. Please come on. |
| Конопац се дизао лагано и равномерно а затим се испред чамца набра површина океана и риба се појави. Излазила је бескрајна и вода се сливала низ њене бокове. Бљештала је на сунцу а њена глава и леђа беху тамни и црвени док су јој се пруге на слабинама преливале у отвореној плавој боји. Њен кљун беше дуг као штап за безбол и заоштрен као рапир, тело јој постоја паралелно с површином воде, затим као гњурац поново зарони, и старац виде како тоне, с репом налик на велику косу, и како конопац стаде да се све више затеже. | The line rose slowly and steadily and then the surface of the ocean bulged ahead of the boat and the fish came out. He came out unendingly and water poured from his sides. He was bright in the sun and his head and back were dark purple and in the sun the stripes on his sides showed wide and a light lavender. His sword was as long as a baseball bat and tapered like a rapier and he rose his full length from the water and then re-entered it, smoothly, like a diver and the old man saw the great scythe-blade of his tail go under and the line commenced to race out. |
| "Дужа је две стопе од чамца", рече старац. Конопац се кретао брзо али равномерно и рибу није обузела паника. Старац је покушавао да обема рукама држи конопац испод његове крајње границе затегнутости. Знао је, ако непрекидним притезањем не приволи рибу да успори она би могла да одмота цео конопац и прекине га. | "He is two feet longer than the skiff," the old man said. The line was going out fast but steadily and the fish was not panicked. The old man was trying with both hands to keep the line just inside of breaking strength. He knew that if he could not slow the fish with a steady pressure the fish could take out all the line and break it. |
| То је велика риба и морам је умирити. Не смем никада дозволити да постане свесна своје снаге, ни свих оних могућности које настају њеним трзањем. Да сам на њеном месту, запео бих из све снаге и повукао — па куд пукло да пукло. Али, хвала Богу, оне нису тако интелигентне као ми који их убијамо; мада су племенитије и способније. | He is a great fish and I must convince him, he thought. I must never let him learn his strength nor what he could do if he made his run. If I were him I would put in everything now and go until something broke. But, thank God, they are not as intelligent as we who kill them; although they are more noble and more able. |
| Старац је видео много великих риба. Имао је прилике да види многе тешке и преко пет стотина килограма и уловио је две такве грдосије у току целог свог живота. Али, никада сасвим сам. Сада, сам, и далеко од копна, привезан је за највећу рибу коју је икада видео, већу од свих за које је икада чуо, а лева рука му је била још увек згрчена као канџе у орла. | The old man had seen many great fish. He had seen many that weighed more than a thousand pounds and he had caught two of that size in his life, but never alone. Now alone, and out of sight of land, he was fast to the biggest fish that he had ever seen and bigger than he had ever heard of, and his left hand was still as tight as the gripped claws of an eagle. |
| Ипак ће оживети, мислио је старац. Сигурно ће оживети да помогне десној. Постоје три ствари у братском међусобном односу: риба и моје руке. Мора се отворити. Недостојно је ње да буде згрчена. Риба је опет пливала спорије и кретала се уобичајеном брзином. | It will uncramp though, he thought. Surely it will uncramp to help my right hand. There are three things that are brothers: the fish and my two hands. It must uncramp. It is unworthy of it to be cramped. The fish had slowed again and was going at his usual pace. |
| Зашто је скочила, размишљао је старац. Као да је хтела да покаже колико је велика. Сад додуше знам. Хтео бих и ја да јој покажем какав сам. Али, онда би видела и згрчену руку. Нека мисли да сам више човек него што сам, а такав ћу свакако и бити. Хтео бих да сам риба, баш ова риба, у таквим околностима у којима је и она сада, под условом да ми остане воља и разум. | I wonder why he jumped, the old man thought. He jumped almost as though to show me how big he was. I know now, anyway, he thought. I wish I could show him what sort of man I am. But then he would see the cramped hand. Let him think I am more man than I am and I will be so. I wish I was the fish, he thought, with everything he has against only my will and my intelligence. |
| Он се наслони удобно на дрво и издржа стрпљиво сав бол, док је риба пливала равномерно, а чамац се пробијао лагано кроз тамну воду. Када је дунуо ветар с копна, море се мало узбурка и у подне старчева лева рука живахну. | He settled comfortably against the wood and took his suffering as it came and the fish swam steadily and the boat moved slowly through the dark water. There was a small sea rising with the wind coming up from the east and at noon the old man’s left hand was uncramped. |
| "Рибо, рђаве вести за тебе", рече он и подиже конопац преко џака који му је покривао леђа. | "Bad news for you, fish," he said and shifted the line over the sacks that covered his shoulders. |
| Осећао се угодније, али је патио, мада то није признавао. | He was comfortable but suffering, although he did not admit the suffering at all. |
| "Нисам побожан", рече он. "Али, изговорићу десет Оченаша и Богородице дјево само да ухватим рибу, а ако буде моја, отићу ћу на поклоњење Кобреанској девици. Ето обећања!" | "I am not religious," he said. "But I will say ten Our Fathers and ten Hail Marys that I should catch this fish, and I promise to make a pilgrimage to the Virgin of Cobre if I catch him. That is a promise." |
| И он поче да се моли механички. Каткад је био толико уморан да се молитве није могао сетити и онда је реци изговарао брзо да би сачувао аутоматизам. Богородице дјево је лакше очитати него Оченаш, помисли он. | He commenced to say his prayers mechanically. Sometimes he would be so tired that he could not remember the prayer and then he would say them fast so that they would come automatically. Hail Marys are easier to say than Our Fathers, he thought. |
| "Здраво Марија, пуна милости господње. Благословена ти јеси међу женама и благословен плод утробе твоје. Мајко божја, моли сад за нас, грешнике, као и у часу наше смрти, амен." Затим додаде: "Блажена девице, моли се за смрт ове рибе. Ма колико да је дивна." | "Hail Mary full of Grace the Lord is with thee. Blessed art thou among women and blessed is the fruit of thy womb, Jesus. Holy Mary, Mother of God, pray for us sinners now and at the hour of our death. Amen." Then he added, "Blessed Virgin, pray for the death of this fish. Wonderful though he is." |
| Када је очитао обе молитве и осећајући се сад много боље, али још увек патећи у истој мери а можда још и више, он се наслони на прамац и поче механички да мрда прстима леве руке. | With his prayers said, and feeling much better, but suffering exactly as much, and perhaps a little more, he leaned against the wood of the bow and began, mechanically, to work the fingers of his left hand. |
| Сунце је сада грејало, мада је лаки поветарац пиркао. | The sun was hot now although the breeze was rising gently. |
| "Биће боље да променим мамац на овој малој удици код прамца", рече он. "Ако се риба реси да издржи још једну ноћ, биће опет потребно да једем а воде има још мало у боци. Не верујем да овде могу ухватити што друго до делфина. Али, ако га поједем свежег, неће бити на одмет. Желео бих да се летећа риба спусти ноћас на чамац. Али, немам светлости да их привучем. Летећа риба, ма колико била сирова, изврсна је за јело, и човек нема потребе да је черечи. Морам сада штедети сваки делић своје снаге. Исусе, нисам знао да је тако велика." | "I had better re-bait that little line out over the stern," he said. "If the fish decides to stay another night I will need to eat again and the water is low in the bottle. I don’t think I can get anything but a dolphin here. But if I eat him fresh enough he won’t be bad. I wish a flying fish would come on board tonight. But I have no light to attract them. A flying fish is excellent to eat raw and I would not have to cut him up. I must save all my strength now. Christ, I did not know he was so big." |
| "Ипак ћу је убити", рече он. "У свој њеној величини и слави." | "I’ll kill him though," he said. "In all his greatness and his glory." |
| Мада то није поштено, мислио је, али показаћу јој шта све један човек може учинити и издржати. | Although it is unjust, he thought. But I will show him what a man can do and what a man endures. |
| "Рекао сам дечаку да сам необичан човек. | "I told the boy I was a strange old man," he said. |
| Сада је тренутак кад то треба и доказати." | "Now is when I must prove it." |
| Хиљаду пута је то већ доказао, па ипак то још није значило ништа. Сада је опет доказивао. Увек је морао поново доказивати, а никада није мислио о прошлости када се налазио у таквим тренуцима. | The thousand times that he had proved it meant nothing. Now he was proving it again. Each time was a new time and he never thought about the past when he was doing it. |
| Било би добро да риба заспи и онда бих и ја спавао и сањао лавове. Зашто ли су ми то лавови најснажнија успомена? "Не мисли о томе, старце", рече сам себи. "Одмарај се сада наслоњен на дрво и не мисли ни на шта. Она се напреже. А ти ради што мање можеш." | I wish he’d sleep and I could sleep and dream about the lions, he thought. Why are the lions the main thing that is left? Don’t think, old man, he said to himself, Rest gently now against the wood and think of nothing. He is working. Work as little as you can. |
| Подне је све више одмицало а чамац се још увек кретао лагано и равномерно. Али са истока дуну јачи ветар и старац је пловио тихо лако узнемиреним морем и рана од конопца на леђима сада га је пријатно дражила. | It was getting into the afternoon and the boat still moved slowly and steadily. But there was an added drag now from the easterly breeze and the old man rode gently with the small sea and the hurt of the cord across his back came to him easily and smoothly. |
| Једног тренутка, у току поподнева, конопац се опет почео дизати. Али, риба продужи да плива само на нешто вишем нивоу. Сунце паде на старчеву леву руку и рамена и леђа. Било му је јасно да је риба скренула са севера ка истоку. | Once in the afternoon the line started to rise again. But the fish only continued to swim at a slightly higher level. The sun was on the old man’s left arm and shoulder and on his back. So he knew the fish had turned east of north. |
| Сада, када је своју рибу већ једном видео, могао ју је представити са њеним пурпурним грудним перајима, широким као крило, и великим уздигнутим репом, којим је секла тамну воду. Колико ли види у дубину, запита се старац. Њено око је огромно, а коњ много ситнијих очију види у помрчини. Некад сам могао да видим сасвим добро по мраку. Не у потпуном мраку. Али, скоро, као мачка. | Now that he had seen him once, he could picture the fish swimming in the water with his purple pectoral fins set wide as wings and the great erect tail slicing through the dark. I wonder how much he sees at that depth, the old man thought. His eye is huge and a horse, with much less eye, can see in the dark. Once I could see quite well in the dark. Not in the absolute dark. But almost as a cat sees. |
| Сунце и стално кретање прстију повратили су му потпуно леву руку и он поче да пребацује све више терета на њу и стресе раменима да би мало померио у страну оштар притисак конопца. | The sun and his steady movement of his fingers had uncramped his left hand now completely and he began to shift more of the strain to it and he shrugged the muscles of his back to shift the hurt of the cord a little. |
| "Ако се ниси уморила, рибо", рече гласно "мора да си врло чудна." | "If you’re not tired, fish," he said aloud, "you must be very strange. |
| Осетио је велики замор, а знао је да ће се ускоро спустити ноћ и зато покуша да размишља о другим стварима. Мислио је о великим лигама, за њега су то биле Гран Лигас, и он је знао да су Јенкији из Њујорка играли сада против Тигрова из Детројта. | He felt very tired now and he knew the night would come soon and he tried to think of other things. He thought of the Big Leagues, to him they were the Gran Ligas, and he knew that the Yankees of New York were playing the Tigres of Detroit. |
| Већ је други дан како не знам резултате, помисли он. Али, морам имати поуздања и бити достојан великог Димаџа који обавља све ствари савршено, чак и када га боли петна кост. Какав ли је бол петне кости, упита самог себе. Ун еспуела де хуесо. Тако нешто ми немамо. Да ли је исто тако мучно, као кад ти петао-мегданџија зарије мамузе у пету? Чини ми се да не бих могао ни то, а ни губитак једног или оба ока издржати и наставити, попут петлова, борбу. Човек се не налази много изнад птица и звери. Ипак бих радије био животиња — овде, у тами мора. | This is the second day now that I do not know the result of the juegos, he thought. But I must have confidence and I must be worthy of the great DiMaggio who does all things perfectly even with the pain of the bone spur in his heel. What is a bone spur? he asked himself. Un espuela de hueso. We do not have them. Can it be as painful as the spur of a fighting cock in one’s heel? I do not think I could endure that or the loss of the eye and of both eyes and continue to fight as the fighting cocks do. Man is not much beside the great birds and beasts. Still I would rather be that beast down there in the darkness of the sea. |
| "Све док се ајкула не појави", рече гласно. "Ако ајкула дође онда тешко и њој и мени." | "Unless sharks come," he said aloud. "If sharks come, God pity him and me." |
| Верујеш ли да би велики Димаџо остао, као ја, тако дуго са рибом, помисли он. Сигурно да би остао, ако не и дуже, јер је снажан и млад. И његов је отац био рибар. Питам се ипак да ли би му бол петне кости толико сметао? | Do you believe the great DiMaggio would stay with a fish as long as I will stay with this one? he thought. I am sure he would and more since he is young and strong. Also his father was a fisherman. But would the bone spur hurt him too much? |
| "Не знам", рече гласно. "Никада ме није болела петна кост." | "I do not know," he said aloud. "I never had a bone spur. |
| Када је сунце зашло сетио се, да би улио себи више самопоуздања, доба проведеног у Казабланки, када се у једној тамошњој крчми такмичио с моћним црнцем из Сијенфугоса, којег су сматрали најјачим на доку. Двобој је трајао дан и ноћ, с лактовима изнад кредом повучене линије на столу, косо испружених подлактица и чврсто стиснутних шака. Обојица су се трудила из петних жила да приморају један другог да свине руку на сто. Многи су се кладили и свет је улазио и излазио у собу осветљену петролејском лампом, и он је гледао како се после првих осам часова судије мењају, свака четири часа, да би отишли на спавање. Под ноктима његове и црнчеве руке појави се крв и они су пиљили један другоме у очи, шаке и лактове, а посматрали су их они који су се кладили и даље се шетајући по соби, или седећи на високим столицама уза сам зид. Зидови беху од дрвета, премазани светлоплавом бојом, а светиљке су по њима бацале сенке мегданџија. Црнчева сенка беше огромна и лелујала се по зиду кад годи би пламен затитрао. | As the sun set he remembered, to give himself more confidence, the time in the tavern at Casablanca when he had played the hand game with the great negro from Cienfuegos who was the strongest man on the docks. They had gone one day and one night with their elbows on a chalk line on the table and their forearms straight up and their hands gripped tight. Each one was trying to force the other’s hand down onto the table. There was much betting and people went in and out of the room under the kerosene lights and he had looked at the arm and hand of the negro and at the negro’s face. They changed the referees every four hours after the first eight so that the referees could sleep. Blood came out from under the fingernails of both his and the negro’s hands and they looked each other in the eye and at their hands and forearms and the bettors went in and out of the room and sat on high chairs against the wall and watched. The walls were painted bright blue and were of wood and the lamps threw their shadows against them. The negro’s shadow was huge and it moved on the wall as the breeze moved the lamps. |
| Изгледи на победу мењали су се стално током целе ноћи и црнцу су давали да пије рум и пуши цигарете. | The odds would change back and forth all night and they fed the negro rum and lighted cigarettes for him. |
| Црнац би после рума покушавао да учини страховити напор. Једног тренутка успео је да пољуља равнотежу старчеве руке — тада он још не беше старац, већ Сантјаго Ел Цампеон — за читава три палца. Старац је ипак вратио руку на мртву тачку. Истог тренутка би му јасно да ће победити црнца који беше згодан човек и атлетски развијен. Када сутрадан они који су се кладили захтеше да се борба прогласи нерешеном а судија стаде да клима главом, он запе из све снаге и поче све више да обара црнчеву руку наниже док ова најзад не леже на дрво. | Then the negro, after the rum, would try for a tremendous effort and once he had the old man, who was not an old man then but was Santiago El Campeon, nearly three inches off balance. But the old man had raised his hand up to dead even again. He was sure then that he had the negro, who was a fine man and a great athlete, beaten. And at daylight when the bettors were asking that it be called a draw and the referee was shaking his head, he had unleashed his effort and forced the hand of the negro down and down until it rested on the wood. |
| Двобој је почео у недељу ујутру, а завршио се у понедељак ујутру. Многи од присутних тражили су да се борба прогласи нерешеном, јер је требало да оду на докове да утоварују вреће са шећером или до Хаванске компаније за угаљ. Они су нестрпљиво очекивали крајњи исход. А он је окончао борбу пре него што је иједан отишао на посао. | The match had started on a Sunday morning and ended on a Monday morning. Many of the bettors had asked for a draw because they had to go to work on the docks loading sacks of sugar or at the Havana Coal Company. Otherwise everyone would have wanted it to go to a finish. But he had finished it anyway and before anyone had to go to work. |
| Дуго времена после тога звали су га сви "шампион", а у пролеће одржао се реванш. Свет се није много кладио и он је победио врло лако, јер је још у првом сусрету сломио самопоуздање црнцу из Сијенфугоса. После тога борио се још неколико пута и затим је престао. Дошао је до закључка да је могао победити свакога ако би то само стварно хтео, али је исто тако увидео да би у риболову такве борбе сметале његовој десној руци. Покушао је да се бори левом. Али лева рука га је обмањивала, није чинила оно што је желео, и зато јој није веровао. | For a long time after that everyone had called him The Champion and there had been a return match in the spring. But not much money was bet and he had won it quite easily since he had broken the confidence of the negro from Cienfuegos in the first match. After that he had a few matches and then no more. He decided that he could beat anyone if he wanted to badly enough and he decided that it was bad for his right hand for fishing. He had tried a few practice matches with his left hand. But his left hand had always been a traitor and would not do what he called on it to do and he did not trust it. |
| Сунце ће је сада добро испржити, помисли он. Неће ми се више згрчити сем ако ноћас не захлади. Да ми је знати шта ли ће се ове ноћи догодити? | The sun will bake it out well now, he thought. It should not cramp on me again unless it gets too cold in the night. I wonder what this night will bring. |
| Један авион прелете му високо изнад главе на путу за Мајами и он је угледао како његова сенка унесе панику међу јатом летећих риба. | An airplane passed overhead on its course to Miami and he watched its shadow scaring up the schools of flying fish. |
| "Поред толико летећих риба мора да је ту сигурно и делфин", рече он, и цимну конопац да би видео не би ли се могао извући за још који метар. Није било могуће и конопац остаде чврст а капљице из њега стадоше врцати, што беше знак да тек што није пукао. Чамац се окретао лагано и он је пратио авион све док га је могао видети. | "With so much flying fish there should be dolphin," he said, and leaned back on the line to see if it was possible to gain any on his fish. But he could not and it stayed at the hardness and water-drop shivering that preceded breaking. The boat moved ahead slowly and he watched the airplane until he could no longer see it. |
| Мора да је врло необично у авиону, помисли он. Желео бих да видим како изгледа море са висине? Мора бити да се добро види риба — ако не лети сувише високо. Летео бих врло ниско, на 200 аршина, и одозго посматрао рибу. Стајао сам једном на греди што спаја јарболе у чамцу од корњачина оклопа и већ са те висине видео сам сасвим лепо. Делфин је тада изгледао зеленији и могле су се видети његове пруге и пурпурне тачке а могао се видети и цео рој. Због чега брзе рибе које живе у тамним морским струјама имају пурпурна леђа или, обично, црвене пруге или мрље? Делфин изгледа наравно зелен јер је у ствари златан. Али, када жели да се нахрани, прописно гладан, тада се виде пурпурне пруге као и код марлина. Да ли то долази од љутине или веће брзине? | It must be very strange in an airplane, he thought. I wonder what the sea looks like from that height? They should be able to see the fish well if they do not fly too high. I would like to fly very slowly at two hundred fathoms high and see the fish from above. In the turtle boats I was in the cross-trees of the mast-head and even at that height I saw much. The dolphin look greener from there and you can see their stripes and their purple spots and you can see all of the school as they swim. Why is it that all the fast-moving fish of the dark current have purple backs and usually purple stripes or spots? The dolphin looks green of course be-cause he is really golden. But when he comes to feed, truly hungry, purple stripes show on his sides as on a marlin. Can it be anger, or the greater speed he makes that brings them out? |
| Управо док су, пре но што се смркло, пролазили крај великог острва од морског корова саграсо, које се љуљало на лако узбурканом мору и давало утисак као да је океан обљубљивао неког испод жутог покривача, у његову мању удицу загризе делфин. Видео га је тек када је скочио у ваздух сасвим златан под последњим зрацима сунца, извијајући се и копрцајући се дивље у зраку. Скакао је акробатски, гоњен страхом, а старац се врати крми и чучну држећи дебљи конопац десном руком и шаком и левом поче вући делфина и сваки пут на извучени део стао би својом босом левом ногом. | Just before it was dark, as they passed a great island of Sargasso weed that heaved and swung in the light sea as though the ocean were making love with something under a yellow blanket, his small line was taken by a dolphin. He saw it first when it jumped in the air, true gold in the last of the sun and bending and flapping wildly in the air. It jumped again and again in the acrobatics of its fear and he worked his way back to the stern and crouching and holding the big line with his right hand and arm, he pulled the dolphin in with his left hand, stepping on the gained line each time with his bare left foot. |
| Када се риба нађе на крми, праћакајући се очајнички, старац се саже и подиже тамнозелену рибу са црвеним мрљама. Њена уста су грчевитим покретима покушавала да се ослободе удице и она тресну о дно чамца својим дугим трупом, репом и главом. Затим је он удари маљем по глави и она се стресе и умири. | When the fish was at the stem, plunging and cutting from side to side in desperation, the old man leaned over the stern and lifted the burnished gold fish with its purple spots over the stem. Its jaws were working convulsively in quick bites against the hook and it pounded the bottom of the skiff with its long flat body, its tail and its head until he clubbed it across the shining golden head until it shivered and was still. |
| Старац откачи удицу, намести нови мамац и баци је у море. Потом се довукао до прамца. Опра леву руку и обриса је о панталоне. Затим премести конопац с десне руке на леву и опра десну шаку, док је истовремено гледао како сунце тоне у океан. А из вида није испуштао ни нагиб дебелог конопца. | The old man unhooked the fish, re-baited the line with another sardine and tossed it over. Then he worked his way slowly back to the bow. He washed his left hand and wiped it on his trousers. Then he shifted the heavy line from his right hand to his left and washed his right hand in the sea while he watched the sun go into the ocean and the slant of the big cord. |
| "Није га уопште изменила", рече он. Али, испитујући притисак воде о своју руку, утврдио је да се кретао приметно спорије. | "He hasn’t changed at all," he said. But watching the movement of the water against his hand he noted that it was perceptibly slower. |
| "Ставићу оба весла испред прамца и то ће још више успорити ход у току ноћи", рече он. "Добра је ноћу, а и ја сам исто тако добар." | "I’ll lash the two oars together across the stern and that will slow him in the night," he said. "He’s good for the night and so am I." |
| Биће боље да делфина распорим мало касније да би крв остала у месу. Могу то учинити доцније, а у исти мах ћу наместити и весла тако да појачају отпор чамца. Боље је да рибу оставим сада на миру и да је много не узнемиравам док се не смркне. Залазак сунца је мучан тренутак за рибу. Он осуши руку на ваздуху, па затим зграби конопац и ослободи се њега колико год је могао и наслони га на дрво како би исти толики, ако не још и већи, терет пребацио на чамац. | It would be better to gut the dolphin a little later to save the blood in the meat, he thought. I can do that a little later and lash the oars to make a drag at the same tune. I had better keep the fish quiet now and not disturb him too much at sunset. The setting of the sun is a difficult time for all fish. He let his hand dry in the air then grasped the line with it and eased himself as much as he could and allowed himself to be pulled forward against the wood so that the boat took the strain as much, or more, than he did. |
| Сада се учим како треба радити. У најмању руку барем овај посао. Затим се, такође, присети да риба, од како је загризла удицу, није ништа јела и да је огромна и да јој је потребно много хране. Ја сам појео целог туња. Сутра ћу појести делфина. Он га назва дорадо. Можда ћу морати појести нешто од њега када га будем очистио. Јешће се теже него туњ. Али, најзад, ништа није лако. | I’m learning how to do it, he thought. This part of it anyway. Then too, remember he hasn’t eaten since he took the bait and he is huge and needs much food. I have eaten the whole bonito. Tomorrow I will eat the dolphin. He called it dorado. Perhaps I should eat some of it when I clean it. It will be harder to eat than the bonito. But, then, nothing is easy. |
| "Како си рибо?" упита гласно! "Ја сам сада добро и моја лева рука је добро а имам хране за цео дан и ноћ. Вуци чамац, рибо." | "How do you feel, fish?" he asked aloud. "I feel good and my left hand is better and I have food for a night and a day. Pull the boat, fish." |
| У ствари, није се осећао најбоље, јер бол од конопца, затегнутог преко његових леђа, који скоро престаде да буде бол, пређе у потмуло осећање које га онеспокоји. Али десиле су му се и горе ствари, помисли он. Рука ми је само мало повређена а друга се ослободила грча. Ноге су ми у реду. Дакле, у погледу издржљивости, надмоћнији сам од ње. | He did not truly feel good because the pain from the cord across his back had almost passed pain and gone into a dullness that he mistrusted. But I have had worse things than that, he thought. My hand is only cut a little and the cramp is gone from the other. My legs are all right. Also now I have gained on him in the question of sustenance. |
| Сумрак рано паде, јер се, уопште, по заласку сунца, рано смркава у септембру. Он се наслони на дрво и предаде се одмору колико му је то било могућно. Појавише се прве звезде. Није им знао имена али их је видео и био уверен да ће се на крају појавити све и да ће над њим бдети сви његови далеки пријатељи. "Риба је такође мој пријатељ", рече гласно. "Такву рибу нисам никада видео нити чуо о њој. Али, морам је убити. Драго ми је што нас нико не присиљава да убијамо звезде." | It was dark now as it becomes dark quickly after the sun sets in September. He lay against the worn wood of the bow and rested all that he could. The first stars were out. He did not know the name of Rigel but he saw it and knew soon they would all be out and he would have all his distant friends."The fish is my friend too," he said aloud. "I have never seen or heard of such a fish. But I must kill him. I am glad we do not have to try to kill the stars. |
| Замисли, кад би сваког дана морали убијати месец. Месец бежи. А замисли шта би било кад би свакодневно морали убијати сунце? Ипак смо рођени под срећном звездом, помисли он. | Imagine if each day a man must try to kill the moon, he thought. The moon runs away. But imagine if a man each day should have to try to kill the sun? We were born lucky, he thought. |
| Тада му би жао велике рибе која нема шта да једе, но одлучност да је убије, ни за часак не попусти упркос тога што ју је жалио. Колико ће она људи нахранити. Па, ипак јесу ли сви они достојни да је поједу. Не свакако да нису. Нема ниједног достојног да је поједе, када човек помисли на њен подвиг и на њено достојанство. | Then he was sorry for the great fish that had nothing to eat and his determination to kill him never relaxed in his sorrow for him. How many people will he feed, he thought. But are they worthy to eat him? No, of course not. There is no one worthy of eating him from the manner of his behaviour and his great dignity. |
| Те ми ствари нису јасне, рече у себи. Добро је, ипак, што се не морамо трудити да убијамо сунце, или месец, или звезде. Доста је већ и то што живимо на мору и убијамо своју браћу. | I do not understand these things, he thought. But it is good that we do not have to try to kill the sun or the moon or the stars. It is enough to live on the sea and kill our true brothers. |
| А сада, помисли он, време је да поразмислим како да је зауставим. То се може изврћи и на зло и на добро. Могло би се десити да одвијем и сувише конопца, и притом да весла још коче и сасвим успоре кретање чамца, па да тако изгубим моју рибу чим почне да трза. Њено споро вучење чамца продужује у исти мах наше патње, али ме чини безбедним, јер она може да јурне таквом брзином коју још ни једанпут није развила. Ма шта се десило, морам распорити делфина да се не би укварио и узети који залогај како бих био оран и снажан. | Now, he thought, I must think about the drag. It has its perils and its merits. I may lose so much line that I will lose him, if he makes his effort and the drag made by the oars is in place and the boat loses all her lightness. Her lightness prolongs both our suffering but it is my safety since he has great speed that he has never yet employed. No matter what passes I must gut the dolphin so he does not spoil and eat some of him to be strong. |
| Одмараћу се још један сат и испитивати њену снагу и постојаност пре него што почнем посао и донесем одлуку. У међувремену, видећу шта ради, има ли каквих промена. Весла — добар је то трик — али дошло је време које не трпи ризик. Још увек је то велика риба, а својим очима сам видео удицу у углу њених чељусти чврсто затворених. Удица није тако страшна. Али, глад је оно, што јој наноси бол и против чега није у стању да се бори. Одмори се сада, старче, пусти је нек ради шта јој је воља све док ти се не укаже прилика да дођеш на ред. | Now I will rest an hour more and feel that he is solid and steady before I move back to the stern to do the work and make the decision. In the meantime I can see how he acts and if he shows any changes. The oars are a good trick; but it has reached the time to play for safety. He is much fish still and I saw that the hook was in the corner of his mouth and he has kept his mouth tight shut. The punishment of the hook is nothing. The punishment of hunger, and that he is against something that he does not comprehend, is everything. Rest now, old man, and let him work until your next duty comes. |
| Учинило му се да је отпочивао пуна два сата. Месец се касно указивао и стога није знао да се оријентише у времену. Баш се и није људски одморио. На леђима је осећао још увек притисак који је проузроковала риба и зато се руком ослони на ивицу, желећи да на чамац пренесе што више терета. | He rested for what he believed to be two hours. The moon did not rise now until late and he had no way of judging the time. Nor was he really resting except comparatively. He was still bearing the pull of the fish across his shoulders but be placed his left hand on the gunwale of the bow and confided more and more of the resistance to the fish to the skiff itself. |
| Како би било једноставно да затегнем конопац, помисли он. Али, она би га могла прекинути и најмањим трзајем. Морам ублажити притисак конопца на тело и бити у свако доба спреман да га попуштам обема рукама. | How simple it would be if I could make the line fast, he thought. But with one small lurch he could break it. I must cushion the pull of the line with my body and at all times be ready to give line with both hands. |
| "Па ти још ниси спавао, старче", рече гласно. "Има већ пола дана и једна цела ноћ а, ево, сада и други дан како не спаваш. Мораш некако измудровати да мало одремаш у случају да заплива мирно и равномерно. Ако не одспаваш може ти се помутити у глави." | "But you have not slept yet, old man," he said aloud. "It is half a day and a night and now another day and you have not slept. You must devise a way so that you sleep a little if he is quiet and steady. If you do not sleep you might become unclear in the head." |
| Глава ми је довољно бистра, помисли он. Сувише бистра. Бистар сам исто толико колико и звезде, моје сестре. Ипак морам да спавам. Оне спавају, и месец и сунце исто тако спавају, и океан каткад спава — кад нема струја и када је савршено мирно. | I’m clear enough in the head, he thought. Too clear. I am as clear as the stars that are my brothers. Still I must sleep. They sleep and the moon and the sun sleep and even the ocean sleeps sometimes on certain days when there is no current and a flat calm. |
| Не заборави да спаваш, мислио је. Сасвим просто заспи а што се тиче конопца, реши то питање на неки прост али сигуран начин. Сада, натраг, и очисти делфина. Сувише је опасно служити се веслима као кочницом ако се мора одспавати. | But remember to sleep, he thought. Make yourself do it and devise some simple and sure way about the lines. Now go back and prepare the dolphin. It is too dangerous to rig the oars as a drag if you must sleep. |
| "Можда ћу издржати без спавања", рече сам себи. "Али то је сувише опасно." | I could go without sleeping, he told himself. But it would be too dangerous. |
| Он стаде да се привлачи крми на рукама и коленима пазећи будно да не узнемири рибу. Можда је у полусну, помисли он. Али, ја нећу да се она одмара. Мора да тегли док не умре. | He started to work his way back to the stern on his hands and knees, being careful not to jerk against the fish. He may be half asleep himself, he thought. But I do not want him to rest. He must pull until he dies. |
| Кад је дошао до крме он се окрену тако да му цео терет ужета паде на леву руку а десном извуче нож из корица. Звезде беху сада сјајне и он виде јасно делфина, забоде му оштрицу ножа у главу и свуче га под крму. Затим једном ногом стаде на рибу и хитро је распори од трбуха па до под само грло. Онда остави нож и десном јој руком извади црева, очисти је и истрже шкрге. | Rack in the stem he turned so that his left hand held the strain of the line across his shoulders and drew his knife from its sheath with his right hand. The stars were bright now and he saw the dolphin clearly and he pushed the blade of his knife into his head and drew him out from under the stem. He put one of his feet on the fish and slit him quickly from the vent up to the tip of his lower jaw. Then he put his knife down and gutted him with his right hand, scooping him clean and pulling the gills clear. |
| Осети тежину њеног желуца и отвори га. Две летеће рибе су се налазиле у њеној утроби. Биле су свеже, он их стави на страну и избаци црева и желудац преко крме. Потонуше, остављајући за собом фосфоресцентни траг у води. Делфин беше хладан и некако лепрозно бео при светлости звезда и старац огули једну његову половину док му је десном ногом стајао на глави. Затим га окрете и згули другу половину и онда исече обе стране, од главе до репа. | He felt the maw heavy and slippery in his hands and he slit it open. There were two flying fish inside. They were fresh and hard and he laid them side by side and dropped the guts and the gills over the stem. They sank leaving a trail of phosphorescence in the water. The dolphin was cold and a leprous gray-white now in the starlight and the old man skinned one side of him while he held his right foot on the fish’s head. Then he turned him over and skinned the other side and cut each side off from the head down to the tail. |
| Он баци костур преко ограде и погледа за њим не би ли спазио вирове у води. Видео је само његово светлуцање док је тонуо. Затим се окрете и стави обе летеће рибе поред рибљих филета и док је увлачио нож у корице врати се полако прамцу. Леђа му беху повијена под теретом конопца који је водоравно лежао преко њих, а рибу је држао у десној руци. | He slid the carcass overboard and looked to see if there was any swirl in the water. But there was only the light of its slow descent. He turned then and placed the two flying fish inside the two fillets of fish and putting his knife back in its sheath, he worked his way slowly back to the bow. His back was bent with the weight of the line across it and he carried the fish in his right hand. |
| Када се вратио на прамац стави оба рибља филета на дрво а летеће рибе поред њих. После тога пребаци конопац с једне стране леђа на другу, и држао га је опет левом руком која је мировала на огради. Наже се у страну и опра летеће рибе у води, оцењујући притом брзину воде по томе како се она трала о руку. Рука му беше фосфоресцентна од гуљења рибе и он је посматрао како је вода запљускује. Отпор воде је попустио и када је протрљао руку о даску чамца фосфоресцентне капљице прснуше и падоше полако у воду. | Rack in the bow he laid the two fillets of fish out on the wood with the flying fish beside them. After that he settled the line across his shoulders in a new place and held it again with his left hand resting on the gunwale. Then he leaned over the side and washed the flying fish in the water, noting the speed of the water against his hand. His hand was phosphorescent from skinning the fish and he watched the flow of the water against it. The flow was less strong and as he rubbed the side of his hand against the planking of the skiff, particles of phosphorus floated off and drifted slowly astern. |
| "Уморна је или се одмара", рече старац. "Сада да мало пробам овог делфина, па да се и ја одморим и мало одспавам." | "He is tiring or he is resting," the old man said. "Now let me get through the eating of this dolphin and get some rest and a little sleep." |
| Под звездама и у ноћи, хладнијој но претходној, он поједе пола филета од делфина и једну летећу рибу очишћену, одсечене главе. | Under the stars and with the night colder all the time he ate half of one of the dolphin fillets and one of the flying fish, gutted and with its head cut off. |
| "Како је изврстан куван делфин", рече он "а како је страшан сиров. Нећу више никада поћи чамцем без соли или лимуна." | "What an excellent fish dolphin is to eat cooked," he said. "And what a miserable fish raw. I will never go in a boat again without salt or limes." |
| Да сам био паметан сипао бих целог дана воду по прамцу и она би испарила, па бих добио со. Али делфина сам упецао скоро у сам сумрак. Ипак је то грешка. Срећом, добро сам га сажвакао и није ми мука. | If I had brains I would have splashed water on the bow all day and drying, it would have made salt, he thought. But then I did not hook the dolphin until almost sunset. Still it was a lack of preparation. But I have chewed it all well and I am not nauseated. |
| Небо се на истоку огрнуло облацима, и звезде, које је познавао, гасиле су се једна за другом. Чинило му се да је упадао у велики кањон облака. Ветар престаде да пирка. | The sky was clouding over to the east and one after another the stars he knew were gone. It looked now as though he were moving into a great canyon of clouds and the wind had dropped. |
| "Кроз три или четири дана промениће се време", рече он. "Али не ни ноћас ни сутра. А сада на спавање, старче, док је риба мирна и сигурна." | "There will be bad weather in three or four days," he said. "But not tonight and not tomorrow. Rig now to get some sleep, old man, while the fish is calm and steady." |
| Држао је конопац чврсто стиснут у десној руци, затим је под десну руку подметнуо бутину и тада се свом тежином одупро о дрво прамца. Кад се тако наместио, спусти конопац нешто ниже преко леђа, подржавајући га левом руком. | He held the line tight in his right hand and then pushed his thigh against his right hand as he leaned all his weight against the wood of the bow. Then he passed the line a little lower on his shoulders and braced his left hand on it. |
| Десна ми рука може издржати све док се тако опире, мислио је. Ако се отпусти у сну лева ће ме пробудити, јер ће се тада конопац подићи. То је напорно за десну руку. Али, она је навикнута на тешкоће. Ако одспавам двадасет минута или пола сата, доста је. Он се наже, супротстави цело своје тело конопцу, и премести сву своју тежину на десну руку и онда заспа. | My right hand can hold it as long as it is braced, he thought If it relaxes in sleep my left hand will wake me as the line goes out. It is hard on the right hand. But he is used to punishment Even if I sleep twenty minutes or a half an hour it is good. He lay forward cramping himself against the line with all of his body, putting all his weight onto his right band, and he was asleep. |
| Није сањао лавове већ велики рој делфина који се разастро по површини од осам до десет миља, у доба парења, а делфини су скакали високо у ваздух и падали у онај ковитлац што се стварао на месту где су искакали. | He did not dream of the lions but instead of a vast school of porpoises that stretched for eight or ten miles and it was in the time of their mating and they would leap high into the air and return into the same hole they had made in the water when they leaped. |
| Затим је сањао да лежи у свом кревету, и да северац дува, да му је врло хладно а његова десна рука утрнула, јер му је глава лежала на њој уместо на јастуку. | Then be dreamed that he was in the village on his bed and there was a norther and he was very cold and his right arm was asleep because his head had rested on it instead of a pillow. |
| После тога је сањао о дугачкој жутој обали и виде како се први лав, у рани сумрак спусти до ње и како за њим дођоше други лавови, и он остаде браде подбочене о ограду чамца који се ту укотвио, док је за то време дувао вечерњи поветарац са мора, а он ишчекивао да види нове лавове, и био је тада срећан. | After that he began to dream of the long yellow beach and he saw the first of the lions come down onto it in the early dark and then the other lions came and he rested his chin on the wood of the bows where the ship lay anchored with the evening off-shore breeze and he waited to see if there would be more lions and he was happy. |
| Месец је већ дуго лебдео на небу, али он је спавао и риба је равномерно вукла, а чамац се кретао према тунелу од облака. | The moon had been up for a long time but he slept on and the fish pulled on steadily and the boat moved into the tunnel of clouds. |
| Он се пробуди кад га десна шака удари по лицу а уже му стаде да пече десну руку. Леву руку није осећао, али повуче што је јаче могао десном и збаци конопац. Најзад му лева рука нађе конопац и он се одупре о њега, а конопац му је сада пекао леђа и леву руку, која је сад преузела цео терет и опако га болела. Погледа у клупчад која су се глатко одмотавала. Баш тада риба скочи и запенуша океан и онда тешко паде. Затим поново скочи неколико пута и чамац је пловио брзо, мада се конопац још увек одвијао, а старац га затезао тако да је мислио да ће се прекинути. Био је притешњен о сам прамац а лице му забодено у искомадано месо делфина и он се није могао мрднути. | He woke with the jerk of his right fist coming up against his face and the line burning out through his right hand. He had no feeling of his left hand but he braked all he could with his right and the line rushed out. Finally his left hand found the line and he leaned back against the line and now it burned his back and his left hand, and his left hand was taking all the strain and cutting badly. He looked back at the coils of line and they were feeding smoothly. Just then the fish jumped making a great bursting of the ocean and then a heavy fall. Then he jumped again and again and the boat was going fast although line was still racing out and the old man was raising the strain to breaking point and raising it to breaking point again and again. He had been pulled down tight onto the bow and his face was in the cut slice of dolphin and he could not move. |
| То смо и очекивали, помисли он. Сада напред. Наплати јој се за конопац. Наплати јој се. | This is what we waited for, he thought. So now let us take it. Make him pay for the line, he thought. Make him pay for it. |
| Није могао да види како риба скаче, већ је само чуо како се океан ломи и како тупо пљеска када је риба падала. Због брзине којом се одвијао, конопац му је секао гадно руке, али он је знао да се то мора догодити, те покуша да конопац пребаци на жуљеви те делове пазећи да не повреди длан и прсте. | He could not see the fish’s jumps but only heard the breaking of the ocean and the heavy splash as he fell. The speed of the line was cutting his hands badly but he had always known this would happen and he tried to keep the cutting across the calloused parts and not let the line slip into the palm nor cut the fingers. |
| Да је ту дечко, он би квасио конопац, помисли. Да, да је ту дечко. Да је ту дечко. | If the boy was here he would wet the coils of line, he thought. Yes. If the boy were here. If the boy were here. |
| Конопац се одвијао, али сада поче да се одмотава спорије и он је приморавао рибу да се бори за сваки палац. Сада је ослободио главу од укљештености међу даском и комадима рибе коју је његов образ згњечио. Затим клече, а онда се усправи на ноге. Конопац се и даље одвијао, али све спорије. Он се дотетура до места где је осетио под ногом резервно клупче конопца, које није био видео. Имао је још много и требало је сада да риба одмота цело ново клупче. | The line went out and out and out but it was slowing now and he was making the fish earn each inch of it. Now he got his head up from the wood and out of the slice of fish that his cheek had crushed. Then he was on his knees and then he rose slowly to his feet. He was ceding line but more slowly all he time. He worked back to where he could feel with his foot the coils of line that he could not see. There was plenty of line still and now the fish had to pull the friction of all that new line through the water. |
| Да, размишљао је он. Скочила је више но дванаест пута и напунила је мехурове на леђима ваздухом и сада не може да потражи смрт у дубинама из које је ја не бих могао извући. Ускоро ће почети да кружи и онда морам на посао. Шта ли ју је то тако изненада уплашило? Да ли је од глади тако очајна или ју је нешто уплашило у ноћи? Можда је изненада осетила страх. Али, она је била тако мирна, снажна риба и изгледала је тако неустрашива и сигурна у себе. Чудновато. | Yes, he thought. And now he has jumped more than a dozen times and filled the sacks along his back with air and he cannot go down deep to die where I cannot bring him up. He will start circling soon and then I must work on him. I wonder what started him so suddenly? Could it have been hunger that made him desperate, or was he frightened by something in the night? Maybe he suddenly felt fear. But he was such a calm, strong fish and he seemed so fearless and so confident. It is strange. |
| "Боље ће бити да ти сам будеш неустрашив и сигуран у себе, старче", рече он. "Држиш је додуше али ниси у стању да повучеш к себи ни милиметар конопца. Ускоро ће ипак морати да кружи." | "You better he fearless and confident yourself, old man," he said. "You’re holding him again but you cannot get line. Rut soon he has to circle." |
| Сада је старац држао конопац левом руком и раменима па се саже те захвати десном руком воду да би спрао остатке делфиновог меса с лица. Плашио се да му не позли, јер би тада повраћао и изгубио снагу. Када је умио и опрао лице, десну руку задржа и даље у сланој води посматрајући истовремено и прву светлост која је најављивала јутро. Креће се скоро према истоку, помисли он. То значи да је уморна и да плива низ струју. Ускоро ће правити кругове и онда тек почиње прави посао. | The old man held him with his left hand and his shoulders now and stooped down and scooped up water in his right hand to get the crushed dolphin flesh off of his face. He was afraid that it might nauseate him and he would vomit and lose his strength. When his face was cleaned he washed his right hand in the water over the side and then let it stay in the salt water while he watched the first light come before the sunrise. He’s headed almost east, he thought. That means he is tired and going with the current. Soon he will have to circle. Then our true work begins. |
| Пошто је дошао до закључка да му је десна рука била довољно у води, он је извади и погледа у њу. | After he judged that his right hand had been in the water long enough he took it out and looked at it. |
| "Није рђава", рече он. "А бол за човека не значи ништа." | "It is not bad," he said. "And pain does not matter to a man. |
| Он пажљиво сави конопац да не би закачио свеже озледе и премести га тако да је могао с друге стране чамца загњурити леву руку у воду. | He took bold of the line carefully so that it did not fit into any of the fresh line cuts and shifted his weight so that he could put his left hand into the sea on the other side of the skiff. |
| "Кад се радило о каквој ситници ниси била тако лоша", рече он својој левој руци. "Али ипак је било тренутака када си отказала послушност." | "You did not do so badly for something worthless," he said to his left hand. "But there was a moment when I could not find you." |
| Зашто нисам рођен са две добре руке? Можда је грешка што је нисам тренирао како треба. Али, сам Бог зна, да је имала довољно могућности да се поправи. Није била тако лоша ноћас — свега ју је једанпут ухватио грч. Ако се опет згрчи, нека је онда конопац одсече. | Why was I not born with two good hands? he thought. Perhaps it was my fault in not training that one properly. But God knows he has had enough chances to learn. He did not do so badly in the night, though, and he has only cramped once. If he cramps again let the line cut him off. |
| Тог тренутка, док је о овоме размишљао, осећао је да му се мути свест. Зато му се учини да би требало да поједе још мало делфинова меса. "Али, не могу", рече самом себи. "Боље је бити при чистој свести него малаксати од бљувања. Једем ли сад, знам да нећу издржати, јер ми је лице било забодено у месо. Сувише је касно сада да помоћу хране останем при снази. Ти си луд", рече самом себи. "Поједи другу летећу рибу." | When he thought that he knew that he was not being clear-headed and he thought he should chew some more of the dolphin. But I can’t, he told himself. It is better to be light-headed than to lose your strength from nausea. And I know I cannot keep it if I eat it since my face was in it. I will keep it for an emergency until it goes bad. But it is too late to try for strength now through nourishment. You’re stupid, he told himself. Eat the other flying fish. |
| Била је ту, зготовљена и очишћена, и он је зграби левом руком и поче пажљиво да глође кошчице и поједе је сву сем репа. | It was there, cleaned and ready, and he picked it up with his left hand and ate it chewing the bones carefully and eating all of it down to the tail. |
| Хранљивија је скоро него и једна риба, помисли он. Барем у оним састојцима који су ми и потребни. Учинио сам све што сам могао. Нека почне да кружи и нека отпочне борба. | It has more nourishment than almost any fish, he thought. At least the kind of strength that I need. Now I have done what I can, he thought. Let him begin to circle and let the fight come. |
| Сунце се рађало трећи пут откако се отиснуо на море, и риба је тада почела да кружи. | The sun was rising for the third time since he had put to sea when the fish started to circle. |
| По нагибу конопца није могао приметити да риба кружи. Било је сувише рано за то. Осетио је само да је притисак конопца нешто попустио и он га поче лако вући десном руком. Конопац је био крајње затегнут као и увек, али баш кад је хтео да се прекине поче да излази из воде. Он извуче главу и рамена испод конопца и стаде га извлачити полако и сигурно. Радио је обема рукама покушавајући да вуче и телом и ногама што је више могао. Његове старе ноге и рамена окретала су се у ритму извлачења. | He could not see by the slant of the line that the fish was circling. It was too early for that. He just felt a faint slackening of the pressure of the line and be commenced to pull on it gently with his right hand. It tightened, as always, but just when he reached the point where it would break, line began to come in. He slipped his shoulders and head from under the line and began to pull in line steadily and gently. He used both of his hands in a swinging motion and tried to do the pulling as much as he could with his body and his legs. His old legs and shoulders pivoted with the swinging of the pulling. |
| "Прави врло велики круг", рече. "Али кружи." Тад се конопац затеже, а и он га је затезао све док са њега капљице нису почеле прскати на сунцу. 'Затим конопац поче падати и старац клече и преко воље га пусти да нестане у тамној води. | "It is a very big circle," he said. "But he is circling." Then the line would not come in any more and he held it until he saw the drops jumping from it in the sun. Then it started out and the old man knelt down and let it go grudgingly back into the dark water. |
| "Сада се у кружењу највише удаљила", рече. Морам држати што чвршће, помисли. Услед напрезања смањиваће круг. Можда ћу је видети кроз један сат. Сада је морам савладати а потом убити. | "He is making the far part of his circle now," he said. I must hold all I can, he thought. The strain will shorten his circle each time. Perhaps in an hour I will see him. Now I must convince him and then I must kill him. |
| Али је риба наставила да кружи полако и старац је два сата доцније био мокар од зноја и мртав уморан. Али, сада су кругови били много краћи и по нагибу конопца могао је закључити да се риба непрекидно дизала пливајући. | But the fish kept on circling slowly and the old man was wet with sweat and tired deep into his bones two hours later. But the circles were much shorter now and from the way the line slanted he could tell the fish had risen steadily while he swam. |
| Већ се читав сат смркавало старцу пред очима, а зној му је пекао очи и опекотину изнад очију на челу. Није се плашио светлаца који су му играли пред очима. То је било разумљиво због напорног извлачења конопца. Али двапут је осетио вртоглавицу и несвестицу — а то га је забрињавало. | For an hour the old man had been seeing black spots before his eyes and the sweat salted his eyes and salted the cut over his eye and on his forehead. He was not afraid of the black spots. They were normal at the tension that he was pulling on the line. Twice, though, he had felt faint and dizzy and that had worried him. |
| "Не смем малаксати и умрети због овакве рибе", рече. "Сад кад ми се тако лепо приближава, нека ми Бог помогне да издржим. Очитаћу стотину Оченаша, и стотину Богородице дјево. Али нисам у стању да их очитам." | "I could not fail myself and die on a fish like this," he said. "Now that I have him coming so beautifully, God help me endure. I’ll say a hundred Our Fathers and a hundred Hail Marys. But I cannot say them now. |
| Рецимо да сам се помолио, помисли. Наглас ћу се молити доцније. Баш тада осети изненадно трзање конопца, који је држао обема рукама. Било је оштро и тешко. | Consider them said, he thought. I’ll say them later. Just then he felt a sudden banging and jerking on the line he held with his two hands. It was sharp and hard-feeling and heavy. |
| То она удара о жицу на конопцу својим копљастим кљуном, помисли. То је неминовно, морала је то учинити. То ће је можда натерати да скочи, а ја бих више волео да сад настави да кружи. Скокови су јој потребни да би узела ваздуха. Али сваки скок може јој проширити рану и онда би могла да се ослободи удице. | He is hitting the wire leader with his spear, be thought. That was bound to come. He had to do that. It may make him jump though and I would rather he stayed circling now. The jumps were necessary for him to take air. But after that each one can widen the opening of the hook wound and he can throw the hook. |
| "Не скачи, рибо", рече. "Не скачи." | "Don’t jump, fish," he said. "Don’t jump." |
| Риба је ударила о жицу још неколико пута, и кад год је затресла главом, старац је помало попуштао конопац. | The fish hit the wire several times more and each time he shook his head the old man gave up a little line. |
| Не сме јој се повећати бол, помисли. Не мари што мене боли. Овај бол могу поднети. Али она би могла побеснети од њеног. | I must hold his pain where it is, he thought. Mine does not matter. I can control mine. But his pain could drive him mad. |
| После кратког времена риба престаде ударати о жицу и опет стаде да кружи полако. Сад је старац непрестано извлачио конопац. Али несвестица га обузе поново. Он захвати мало морске воде левом руком и сасу је себи на главу. Затим сасу још мало и протрља потиљак. | After a while the fish stopped beating at the wire and started circling slowly again. The old man was gaining line steadily now. But he felt faint again. He lifted some sea water with his left hand and put it on his head. Then he put more on and rubbed the back of his neck. |
| "Не хвата ме грч", рече. "Опет ће се ускоро појавити, али ја ћу издржати. Мораш издржати. Немој то ни спомињати." | "I have no cramps," he said. "He’ll be up soon and I can last. You have to last. Don’t even speak of it." |
| Он клече, одупревши се о прамац, и за тренутак пребаци опет конопац преко леђа. Ја ћу се сад одмарати а она нека кружи, па када се примакне устаћу и наставићу да извлачим конопац, одлучи он. | He kneeled against the bow and, for a moment, slipped the line over his back again. I’ll rest now while he goes out on the circle and then stand up and work on him when he comes in, he decided. |
| Било је то право искушење одмарати се на прамцу и пустити рибу да сама кружи, не извлачећи конопац ни за милиметар. Али, кад је попуштање напетости показало да се риба окренула према чамцу, старац скочи на ноге и поче да се окреће и њише, извлачећи олабављени конопац. | It was a great temptation to rest in the bow and let the fish make one circle by himself without recovering any line. But when the strain showed the fish had turned to come toward the boat, the old man rose to his feet and started the pivoting and the weaving pulling that brought in all the line he gained. |
| Уморнији сам него што сам икад био, помисли он. А, ето и пасат се подиже. Али, све ће бити у реду кад је видим у чамцу. То ми је страшно потребно. | I’m tireder than I have ever been, he thought, and now the trade wind is rising. But that will be good to take him in with. I need that badly. |
| "Одмараћу се док се она буде удаљавала у идућем кругу", рече. "Осећам се много боље. Још два-три круга и моја је." | "I’ll rest on the next turn as he goes out," he said. "I feel much better. Then in two or three turns more I will have him." |
| Шешир је забацио на потиљак, и он се спусти на прамац, осећајући како се конопац затеже, док се риба кружећи удаљавала. | His straw hat was far on the back of his head and he sank down into the bow with the pull of the line as he felt the fish turn. |
| Бори се сад, рибо, помисли. Ја ћу те извући кад се будеш окретала. | You work now, fish, he thought. I’ll take you at the turn. |
| Море се осетно узбуркало. Али, то је био поветарац, безопасан и користан, старцу преко потребан да би доспео до куће. | The sea had risen considerably. But it was a fair-weather breeze and he had to have it to get home. |
| "Управићу чамац једноставно према југозападу", рече. "Човек никад није изгубљен на мору, а и моје острво је велико." | "I’ll just steer south and west," he said. "A man is never lost at sea and it is a long island." |
| Рибу је угледао кад је започела трећи круг. | It was on the third turn that he saw the fish first. |
| Видео ју је прво као тамну сенку, којој је требало толико дуго времена да прође испод чамца да просто није могао веровати својим очима. | He saw him first as a dark shadow that took so long to pass under the boat that he could not believe its length. |
| "Не", рече. "Тако огромна ипак не може бити." | "No," he said. "He can’t be that big." |
| Али, она је била тако велика и кад је описала потпун круг нађе се свега тридесет метара удаљена од њега и човек виде њен реп како стрци из воде. Био је већи од оштрице највеће косе и јасно светлољубичаст изнад тамноплаве воде. Он пљушну опет по мору, и док је риба пливала тик испод површине, старац је могао да види њен огромни труп и пурпурне линије које су га обмотавале. Њено леђно пераје било је оборено, а џиновска грудна пераја широко раширена. | But he was that big and at the end of this circle he came to the surface only thirty yards away and the man saw his tail out of water. It was higher than a big scythe blade and a very pale lavender above the dark blue water. It raked back and as the fish swam just below the surface the old man could see his huge bulk and the purple stripes that banded him. His dorsal fin was down and his huge pectorals were spread wide. |
| Док је кружила, старац је могао да види њено око и две сиве ремора-рибе које су пливале око ње. Каткад су се качиле о њу. Каткад су хитро одлетале. Каткад су безбрижно пливале у њеној сенци. Свака је била тридесетак сантиметара дугачка и кад су брзо пливале извијале су као јегуље својим телима. | On this circle the old man could see the fish’s eye and the two gray sucking fish that swain around him. Sometimes they attached themselves to him. Sometimes they darted off. Sometimes they would swim easily in his shadow. They were each over three feet long and when they swam fast they lashed their whole bodies like eels. |
| Старац се сад знојио не само због сунца него и због нечег другог. Сваки пут кад би се риба мирно и полако окренула, он је вукао себи конопац и био је сигуран да ће је после још два окрета моћи пробости харпуном. | The old man was sweating now but from something else besides the sun. On each calm placid turn the fish made he was gaining line and he was sure that in two turns more he would have a chance to get the harpoon in. |
| Морам је привући сасвим близу, мислио је. Не смем је гађати у главу. Морам је погодити у срце. | But I must get him dose, close, close, he thought. I mustn’t try for the head. I must get the heart |
| "Буди миран и јак, старче", рече. | "Be calm and strong, old man," he said. |
| У идућем кругу рибина леђа су била над водом, али је она била сувише далеко од чамца. У следећем кругу била је још сувише далеко, али јој је труп излазио нешто више из воде и старац је био сигуран да ће је привући кад привуче и конопац. | On the next circle the fish’s beck was out but he was a little too far from the boat. On the next circle he was still too far away but he was higher out of water and the old man was sure that by gaining some more line he could have him alongside. |
| Већ одавно је спремио свој харпун и у округлој корпи налазио се његов котур лаког канапа чији је крај био привезан за чамац. | He had rigged his harpoon long before and its coil of light rope was in a round basket and the end was made fast to the bitt in the bow. |
| Сад је риба тиха и лепа прилазила кружећи, покрећући само своју репину. Старац је вукао што је јаче могао, да би је примакао ближе. За тренутак риба се окренула њему. Исправила се затим и започела други круг. | The fish was coming in on his circle now calm and beautiful looking and only his great tail moving. The old man pulled on him all that he could to bring him closer. For just a moment the fish turned a little on his side. Then he straightened himself and began another circle. |
| "Узнемирио сам је", рече старац. "Прерано сам је узнемирио." | "I moved him," the old man said. "I moved him then." |
| Сад је опет осетио вртоглавицу, али се напрезао свом снагом да надјача велику рибу. Узнемирио сам је, мислио је. Можда ћу је овог пута моћи да савладам. Вуците, руке, мислио је. Држите се, ноге! Истрај, главо моја! Истрај за мене! Никада ме ниси издала. Овог пута ћу је извући. | He felt faint again now but he held on the great fish all the strain that he could. I moved him, he thought. Maybe this time I can get him over. Pull, hands, he thought. Hold up, legs. Last for me, head. Last for me. You never went This time I’ll pull him over. |
| Али кад се напрегао из све снаге и вукао што је јаче могао, знатно раније но што се приближила чамцу, риба надвуче, а затим се исправи и отплива. | But when he put all of his effort on, starting it well out before the fish came alongside and pulling with all his strength, the fish pulled part way over and then righted himself and swam away. |
| "Рибо", рече старац. "Рибо, ти ћеш у сваком случају умрети. Мораш ли и мене убити?" | "Fish," the old man said. "Fish, you are going to have to die anyway. Do you have to kill me too?" |
| Тиме ништа није учињено, помисли. Уста су му била сувише сува да би могао говорити, али сад није могао да дохвати воду. Овај пут је морам привући чамцу, помисли. Нисам у стању да издржим још неколико кругова. "Јеси" рече самом себи. "Добар си ти." | That way nothing is accomplished, he thought. His mouth was too dry to speak but he could not reach for the water now. I must get him alongside this time, he thought. I am not good for many more turns. Yes you are, he told himself. You’re good for ever. |
| У идућем кругу скоро ју је савладао. Али се риба опет исправи и полако отплива. | On the next turn, he nearly had him. But again the fish righted himself and swam slowly away. |
| Убићеш ме, рибо, помислио је старац. Али имаш и право на то. Никад нисам видео веће, лепше, мирније и племенитије створење од тебе, брате. Дођи и убиј ме. Свеједно ми је ко ће кога убити. | You are killing me, fish, the old man thought. But you have a right to. Never have I seen a greater, or more beautiful, or a calmer or more noble thing than you, brother. Come on and kill me. I do not care who kills who. |
| Сад ти се све збркало у глави, помисли. Мораш бити присебан и спретан као човек. Или као риба, помисли. | Now you are getting confused in the head, he thought. You must keep your head dear. Keep your head clear and know how to suffer like a man. Or a fish, he thought. |
| "Разбистри се, главо", рече једва чујно. "Разбистри се." | "Clear up, head," he said in a voice he could hardly hear. "Clear up." |
| Још двапут га је хватала вртоглавица приликом окретања. | Twice more it was the same on the turns. |
| Не схватам, мислио је старац. Сваки пут је био на ивици свести. Не схватам. Али ћу покушати још једанпут. | I do not know, the old man thought. He had been on the point of feeling himself go each time. I do not know. But I will try it once more. |
| Још једном је покушао и осетио да пада у несвест када је окретао рибу. Риба се исправила и поново лагано отпливала, машући својим великим репом у ваздуху. | He tried it once more and he felt himself going when he turned the fish. The fish righted himself and swam off again slowly with the great tail weaving in the air. |
| Пробаћу још једном, обећа старац, иако су му сада руке биле млитаве, а добро је видео само на тренутке. | I’ll try it again, the old man promised, although his hands were mushy now and he could only see well in flashes. |
| Опет је покушао, али је резултат био исти. Помислио је, и пре него што се покренуо осетио је да ће пасти у несвест – покушаћу још једанпут. | He tried it again and it was the same. So he thought, and he felt himself going before he started; I will try it once again. |
| Сву своју пажњу, све оно што му је још остало од снаге и давно изгубљеног поноса, супростави сад агонији рибе, и риба му приђе и заплива лагано, скоро додирујући кљуном даске чамца, и поче да пролази крај њега, дугачка, висока, широка, сребрнаста с пурпурним пругама, и бескрајна у води. | He took all his pain and what was left of his strength and his long gone pride and he put it against the fish’s agony and the fish came over onto his side and swam gently on his side, his bill almost touching the planking of the skiff and started to pass the boat, long, deep, wide, silver and barred with purple and interminable in the water. |
| Старац испусти конопац, стаде на њега ногом и подиже харпун што је више могао, забоде га свом својом снагом коју је у том тренутку добио, и још једном у бок рибе, баш тамо иза великог грудног пераја, које се дизало високо у ваздух до висине човечјих груди. Он осети како гвожђе улази и наже се над њега и жаби га још дубље, а онда се навали на њега читавом тежином свог тела. | The old man dropped the line and put his foot on it and lifted the harpoon as high as he could and drove it down with all his strength, and more strength he had just summoned, into the fish’s side just behind the great chest fin that rose high in the air to the altitude of the man’s chest. He felt the iron go in and he leaned on it and drove it further and then pushed all his weight after it. |
| Тада се риба појави жива, мада је смрт била у њој, и диже се високо из воде показујући сву своју огромну дужину и ширину, сву своју снагу и лепоту. Изгледало је као да виси у ваздуху изнад старца у чамцу. А онда паде пљеснувши у море и прели водом старца и цео чамац. | Then the fish came alive, with his death in him, and rose high out of the water showing all his great length and width and all his power and his beauty. He seemed to hang in the air above the old man in the skiff. Then he fell into the water with a crash that sent spray over the old man and over all of the skiff. |
| Старац осети несвестицу и муку и скоро обневиде. Али ипак је очистио уже харпуна и пустио га полако кроз рањаве шаке и кад је опет прогледао, видео је да риба лежи на леђима, показујући свој сребрнасти трбух. Држак харпуна је стрчао укосо из рибиног тела, а море се било обојило црвеном крвљу из њеног срца. Крв је прво била тамна као понор у плавој води, дубљој од једне миље. А онда се рашири као облак. Риба је била сребрнаста и мирна и љуљала се на таласима. | The old man felt faint and sick and he could not see well. But he cleared the harpoon line and let it run slowly through his raw hands and, when he could see, he saw the fish was on his back with his silver belly up. The shaft of the harpoon was projecting at an angle from the fish’s shoulder and the sea was discolouring with the red of the blood from his heart. First it was dark as a shoal in the blue water that was more than a mile deep. Then it spread like a cloud. The fish was silvery and still and floated with the waves. |
| Старац је пажљиво гледао у пролазну визију пред собом. Онда двапута обмота уже харпуна око пречке на чамцу и спусти главу у руке. | The old man looked carefully in the glimpse of vision that he had. Then he took two turns of the harpoon line around the bitt in the bow and hid his head on his hands. |
| "Разбистри се, главо", рече ослањајући се на дрво чамца. "Ја сам уморан старац. Али сам убио рибу која је моја сестра и сад морам да обавим ропски посао." | "Keep my head dear," he said against the wood of the bow. "I am a tired old man. But I have killed this fish which is my brother and now I must do the slave work." |
| Сад морам припремити замке и ужад да би је привезао уз чамац, помисли он. Чак да смо и двојица па да је утоваримо на чамац, чамац ипак не би издржао под њом. Морам све припремити, па да је привучем, добро свежем, исправим катарку и развијем једра за повратак. | Now I must prepare the nooses and the rope to lash him alongside, he thought. Even if we were two and swamped her to load him and bailed her out, this skiff would never hold him. I must prepare everything, then bring him in and lash him well and step the mast and set sail for home. |
| Он стаде да вуче рибу к себи у намери да је привеже уз чамац по целој дужини и да јој провуче конопац кроз шкрге и уста, а главу јој приљуби уз прамац. Хоћу да је гледам, мислио је, и да је додирујем и да осећам њено присуство. Она је мој иметак. То ипак није разлог што желим да осећам њено присуство. Чини ми се, да сам осетио њено срце када сам други пут потегао харпуном. Довући је и причврсти и набаци једну омчу око њеног репа, а другу око средине трупа да би је чврсто привезао за чамац. | He started to pull the fish in to have him alongside so that he could pass a line through his gills and out his mouth and make his head fast alongside the bow. I want to see him, he thought, and to touch and to feel him. He is my fortune, he thought. But that is not why I wish to feel him. I think I felt his heart, he thought. When I pushed on the harpoon shaft the second time. Bring him in now and make him fast and get the noose around his tail and another around his middle to bind him to the skiff. |
| "На посао, старче", рече он. Сркнуо је само мало воде. "Још треба добро кулучити после ове борбе." | "Get to work, old man," he said. He took a very small drink of the water. "There is very much slave work to be done now that the fight is over." |
| Он погледа у небо а затим у рибу. Гледао је пажљиво у сунце. Подне није много одмакло а пасат се диже. Конопци ме се сада не тичу много. Дечак и ја намотаћемо их кад се вратим кући. | He looked up at the sky and then out to his fish. He looked at the sun carefully. It is not much more than noon, he thought. And the trade wind is rising. The lines all mean nothing now. The boy and I will splice them when we are home. |
| "Дођи, рибо", рече он. Али риба не дође. | "Come on, fish," he said. But the fish did not come. |
| Уместо тога лежала је љуљајући се на мору и старац привуче чамац. | Instead he lay there wallowing now in the seas and the old man pulled the skiff upon to him. |
| Када јој се приближио и њена се глава налазила уз сам прамац, још једном га силно изненади њена величина. Он одвеза затим конопац од харпуна са кочића, провуче га кроз рибљу шкргу, намота јој га једанпут око кљуна и онда провуче конопац кроз другу шкргу, омота га још једанпут око кљуна и веза га двостуким чвором о кочић. Затим одсече конопац и врати се на задњи део чамца да привеже реп. Првобитна пурпурна и сребрна боја рибе постала је сада сребрнаста а пруге су јој биле исте бледољубичасте боје као и реп. Биле су шире од човечје шаке раширених прстију а очи рибе изгледале су укочене као огледало перископа или као светац у литији. | When he was even with him and had the fish’s head against the bow he could not believe his size. But he untied the harpoon rope from the bitt, passed it through the fish’s gills and out his jaws, made a turn around his sword then passed the rope through the other gill, made another turn around the bill and knotted the double rope and made it fast to the bitt in the bow. He cut the rope then and went astern to noose the tail. The fish had turned silver from his original purple and silver, and the stripes showed the same pale violet colour as his tail. They were wider than a man’s hand with his fingers spread and the fish’s eye looked as detached as the mirrors in a periscope or as a saint in a procession. |
| "Постојао је само један начин да је убијем", рече старац. Осећао се боље после гутљаја воде а глава му је била бистрија. Тешка је преко 1.500 фунти, таква каква је, помисли он. Можда још и тежа. Шта мислиш ако чиста мера износи две трећине њене тежине и то по 30 центи за фунту? | "It was the only way to kill him," the old man said. He was feeling better since the water and he knew he would not go away and his head was clear. He’s over fifteen hundred pounds the way he is, he thought. Maybe much more. If he dresses out two-thirds of that at thirty cents a pound? |
| "Не могу без оловке", рече он. У глави ми није све у реду. Али, чини ми се, да би данас велики Димаџо био поносан на мене. Није ме болела петна кост. Зато ме руке и леђа прописно боле. Хтео бих да знам како боли петна кост, помисли он. Можда нас и боли а да ми то не знамо. | "I need a pencil for that," he said. "My head is not that clear. But I think the great DiMaggio would be proud of me today. I had no bone spurs. But the hands and the back hurt truly." I wonder what a bone spur is, he thought. Maybe we have them without knowing of it. |
| Он причврсти рибу уз прамац и крму и поред средњег седишта. Била је тако велика да је чамац поред ње изгледао мали. Одсече парче конопца и привеза горњу вилицу рибе за шкрге да јој се уста не би отварала и да би пловила што лакше. Затим намести јарбол на мотку, у ствари његову куку, и затегну летве, а искрпљено једро се напе, чамац пође и он је полулежећи на крми, управљао према југозападу. | He made the fish fast to bow and stern and to the middle thwart. He was so big it was like lashing a much bigger skiff alongside. He cut a piece of line and tied the fish’s lower jaw against his bill so his mouth would not open and they would sail as cleanly as possible. Then he stepped the mast and, with the stick that was his gaff and with his boom rigged, the patched sail drew, the boat began to move, and half lying in the stern he sailed south-west. |
| Компас му није био потребан да одреди где се налази југозапад. Требало је само да осети пасат као и да види где једро вуче. Биће боље да избацим какву малу специјалну удицу и да покушам да ухватим нешто за јело и пиће. Али, удицу није могао наћи, а сардине се беху уквариле. Зато он извади куком мало жутог морског корова и тресао га је све дотле, док ситне гармеле, које су се налазиле унутра, не падоше на дно чамца. Било их је више него једно туце и оне су скакале и вртеле се као пешчане буве. Старац им откиде главе палцем и кажипрстом и поједе их, испљува њихове љуске и репове. Биле су врло танке али знао је да су врло хранљиве и укусне. | He did not need a compass to tell him where southwest was. He only needed the feel of the trade wind and the drawing of the sail. I better put a small line out with a spoon on it and try and get something to eat and drink for the moisture. But he could not find a spoon and his sardines were rotten. So he hooked a patch of yellow Gulf weed with the gaff as they passed and shook it so that the small shrimps that were in it fell onto the planking of the skiff. There were more than a dozen of them and they jumped and kicked like sand fleas. The old man pinched their heads off with his thumb and forefinger and ate them chewing up the shells and the tails. They were very tiny but he knew they were nourishing and they tasted good. |
| У боци је имао воде још само за два гутљаја, и он попи пола од тога када је појео гармеле. Чамац је добро једрио с обзиром на све тешкоће и он је крманио, ручицама под мишком. Гледао је у рибу и било је потребно да види само своје руке и додирне леђима дрво, да би му било јасно да се то све заиста догодило и да то све није био сан. У једном маху, када се при крају осећао врло мучно, учинило му се да је све само сан. И када је угледао како риба излази из воде и како, пре него што је пала, виси непомично у ваздуху, био је сигуран да је све то необично и није могао веровати. | The old man still had two drinks of water in the bottle and he used half of one after he had eaten the shrimps. The skiff was sailing well considering the handicaps and he steered with the tiller under his arm. He could see the fish and he had only to look at his hands and feel his back against the stern to know that this had truly happened and was not a dream. At one time when he was feeling so badly toward the end, he had thought perhaps it was a dream. Then when he had seen the fish come out of the water and hang motionless in the sky before he fell, he was sure there was some great strangeness and he could not believe it. |
| Онда му вид није био најбољи док сада види исто тако добро као и раније. Сада је знао да се ту налазила риба и да његове руке и леђа нису само сан. Руке ће брзо зарасти, мислио је. Добро су крвариле а слана вода ће их излечити. Слана вода овог залива је најбоље средство за лечење. Најважније је да ми се не помути у глави. Руке су учиниле своје и ми добро једримо. Устију затворених, и усправног репа пловимо као браћа. Тада му се у глави поче лако да мути и он помисли, да ли ме она вуче или ја њу. Да је ја вучем не би било ништа необично. Ни да се риба налази у чамцу, лишена свога достојанства, не би ни то било ништа необично. Али, они су пловили заједно, везани једно уз друго и старац је мислио, — нека ме вуче ако хоће. Бољи сам од ње само због свога лукавства а према мени она нема зле намере. | Then he could not see well, although now he saw as well as ever. Now he knew there was the fish and his hands and back were no dream. The hands cure quickly, he thought. I bled them clean and the salt water will heal them. The dark water of the true gulf is the greatest healer that there is. All I must do is keep the head clear. The hands have done their work and we sail well. With his mouth shut and his tail straight up and down we sail like brothers. Then his head started to become a little unclear and he thought, is he bringing me in or am I bringing him in? If I were towing him behind there would be no question. Nor if the fish were in the skiff, with all dignity gone, there would be no question either. But they were sailing together lashed side by side and the old man thought, let him bring me in if it pleases him. I am only better than him through trickery and he meant me no harm. |
| Пловили су добро и старац умочи руку у слану воду и трудио се и даље да му свест не мркне. Било је облака кумулуса и цируса изнад њих и старац је знао да ће поветарац дувати преко целе ноћи. Старац је гледао непрекидно у рибу да би био сигуран да је све то јава. Било је то један сат пре него што га је напала прва ајкула. | They sailed well and the old man soaked his hands in the salt water and tried to keep his bead dear. There were high cumulus clouds and enough cirrus above them so that the old man knew the breeze would last all night. The old man looked at the fish constantly to make sure it was true. It was an hour before the first shark hit him. |
| Морски пас се није појавио изнебуха. Дигао се из дубине кад је тамни облак крви потонуо и раширио се по мору добоком једну миљу. Испливао је тако брзо и тако одлучно да је разбио површину плаве воде и обрео се на сунцу. Онда се спустио у море и омирисао крв и почео пливати у правцу чамца и рибе. | The shark was not an accident. He had come up from deep down in the water as the dark cloud of blood had settled and dispersed in the mile deep sea. He had come up so fast and absolutely without caution that he broke the surface of the blue water and was in the sun. Then he fell back into the sea and picked up the scent and started swimming on the course the skiff and the fish had taken. |
| Каткад би изгубио траг. Али би га опет нањушио или само наслутио и онда је пливао брзо и без оклевања правцем којим га је траг водио. Био је то врло велики мако, морски пас, грађен да плива брзо као најбржа риба у мору, и све на њему је било дивно осим чељусти. Леђа су му била плава као и леђа рибе сабљарке, трбух сребрнаст, а кожа глатка и лепа. У свему је био грађен као и риба сабљарка, сем огромних чељусти, које су биле чврсто стегнуте док је брзо пливао испод саме површине, а високо непокретно леђно пераје му је парало воду као нож. Иза затворених дуплих усана његових чељусти, свих осам редова белих зуба су били савијени унутра. Нису имали облик пирамиде, као у већине морских паса, личили су на људске прсте, згрчени попут канџа. Били су дугачки скоро као старчеви прсти и са обе стране ивице оштри као сечиво. Била је то риба створена да се храни свим морским рибама, чак и оним брзим, јаким и тако добро наоружаним да им ниједан други непријатељ не би могао наудити. Морски пас је сад брзао, осећајући јачи мирис а његово плаво леђно пераје парало је воду. | Sometimes he lost the scent. But he would pick it up again, or have just a trace of it, and he swam fast and hard on the course. He was a very big Make shark built to swim as fast as the fastest fish in the sea and everything about him was beautiful except his jaws. His back was as blue as a sword fish’s and his belly was silver and his hide was smooth and handsome. He was built as a sword fish except for his huge jaws which were tight shut now as he swam fast, just under the surface with his high dorsal fin knifing through the water without wavering. Inside the closed double lip of his jaws all of his eight rows of teeth were slanted inwards. They were not the ordinary pyramid-shaped teeth of most sharks. They were shaped like a man’s fingers when they are crisped like claws. They were nearly as long as the fingers of the old man and they had razor-sharp cutting edges on both sides. This was a fish built to feed on all the fishes in the sea, that were so fast and strong and well armed that they had no other enemy. Now he speeded up as he smelled the fresher scent and his blue dorsal fin cut the water. |
| Кад га је старац угледао како се приближује знао је да је то морски пас који не зна за страх и који чини тачно оно што хоће. Он спреми харпун и причврсти уже, гледајући како се морски пас приближава. Уже је било кратко, јер је недостајало парче које је одсекао да би њиме везао рибу. | When the old man saw him coming he knew that this was a shark that had no fear at all and would do exactly what he wished. He prepared the harpoon and made the rope fast while he watched the shark come on. The rope was short as it lacked what he had cut away to lash the fish. |
| У старчевој глави било је сад све потаман, осећао се одлучан, али с мало наде на успех. Било је сувише лепо да би могло да траје, помисли. Бацио је поглед на велику рибу, истовремено посматрајући како се морски пас приближава. Можда је све само сан, помислио је. Не могу га спречити да ме нападне, али ћу можда успети да га савладам. Дентусо, помисли, проклет да си! | The old man’s head was clear and good now and he was full of resolution but he had little hope. It was too good to last, he thought. He took one look at the great fish as he watched the shark close in. It might as well have been a dream, he thought. I cannot keep him from hitting me but maybe I can get him. Dentuso, he thought. Bad luck to your mother. |
| Морски пас брзо приђе задњем делу чамца и кад нападе рибу, старац му виде разјапљене чељусти и чудне очи и чу како му шкљоцнуше зуби кад их забоде у месо баш изнад репа. Глава морског пса била је изнад воде, а и леђа су се појављивала и старац је чуо како чупа кожу и месо велике рибе баш кад му заби харпун у главу, у тачку где се пресеца линија између његових очију са линијом која му иде право од носа. Тих линија није ни било. Постојала је само тешка, зашиљена плава глава и велике очи и шкљоцаве, насртљиве страшно прождрљиве чељусти. Али, било је то место где се налази мозак, и старац је ту погодио. Погодио је својим млитавим, искрвављеним рукама забадајући харпун свом својом снагом. Погодио је без икакве наде, али одлучно и с мржњом. | The shark closed fast astern and when he hit the fish the old man saw his mouth open and his strange eyes and the clicking chop of the teeth as he drove forward in the meat just above the tail. The shark’s head was out of water and his back was coming out and the old man could hear the noise of skin and flesh ripping on the big fish when he rammed the harpoon down onto the shark’s head at a spot where the line between his eyes intersected with the line that ran straight back from his nose. There were no such lines. There was only the heavy sharp blue head and the big eyes and the clicking, thrusting all-swallowing jaws. But that was the location of the brain and the old man hit it. He hit it with his blood mushed hands driving a good harpoon with all his strength. He hit it without hope but with resolution and complete malignancy. |
| Морски пас се преврте, а старац виде да су му очи беживотне, и онда се обрте још једанпут, заплићући се о две замке конопца. Старац је знао да је морски пас био готов, но овај то није хтео признати. Затим, полеђушке, шибајући репом и шкљоцајући чељустима, морски пас запара водом као јуришни чамац. Вода је побелела на месту где би му реп ударио, а три четвртине његовог тела било је потпуно изван воде кад се уже затеже, задрхта, а онда прекиде. Морски пас је лежао један час мирно на површини и старац га је посматрао. Затим је полако тонуо. | The shark swung over and the old man saw his eye was not alive and then he swung over once again, wrapping himself in two loops of the rope. The old man knew that he was dead but the shark would not accept it. Then, on his back, with his tail lashing and his jaws clicking, the shark plowed over the water as a speedboat does. The water was white where his tail beat it and three-quarters of his body was clear above the water when the rope came taut, shivered, and then snapped. The shark lay quietly for a little while on the surface and the old man watched him. Then he went down very slowly. |
| "Откинуо је око четрдесет фунти", рече старац гласно. "Однео је мој харпун и цело уже, и сад моја риба опет крвари, па ће намамити и друге." | "He took about forty pounds," the old man said aloud. He took my harpoon too and all the rope, he thought, and now my fish bleeds again and there will be others. |
| Овако унакажену рибу није радо посматрао. Чинило му се да је морски пас нападајући рибу насрнуо на њега самог. | He did not like to look at the fish anymore since he had been mutilated. When the fish had been hit it was as though he himself were hit. |
| Но ја сам убио морског пса који је напао моју рибу, помисли. То је био највећи дентусо кога сам икада видео, а Бог ми је сведок да сам их видео огромне. | But I killed the shark that hit my fish, he thought. And he was the biggest dentuso that I have ever seen. And God knows that I have seen big ones. |
| Све је ишло сувише добро да би и даље тако потрајало. Дивно би било да је све ово био сан, да нисам уопште ни уловио рибу и да се сада налазим у кревету на хартији од новина. | It was too good to last, he thought. I wish it had been a dream now and that I had never hooked the fish and was alone in bed on the newspapers. |
| "Али човек није створен за поразе", рече он. "Човек може бити уништен али не и побеђен." Ипак ми је жао што сам убио рибу. Приближује се рђаво време, а ја чак немам ни харпун. Дентусо је свиреп и окретан и јак и интелигентан. Али ја сам био интелигентнији. Можда и не, помисли он. Можда сам био само боље наоружан. | "But man is not made for defeat," he said. "A man can be destroyed but not defeated." I am sorry that I killed the fish though, he thought. Now the bad time is coming and I do not even have the harpoon. The dentuso is cruel and able and strong and intelligent. But I was more intelligent than he was. Perhaps not,, he thought. Perhaps I was only better armed. |
| "Не разбијај главу, старче", рече гласно. "Једри овим правцем па куд пукло да пукло." | "Don’t think, old man," he said aloud. "Sail on this course and take it when it comes. |
| Али ипак морам размислити. То је све што ми је остало. То и безбол. Како би се великом Димаџу допао начин на који сам јој пробио мозак? Није то велики подвиг, помисли он. Свако би то могао учинити. Али, да ли су моје руке биле исто тако хендикепиране као када боли петна кост? Не знам. Никада нисам имао муке са петом, изузев што ме је убола бодљикава роја када сам пливајући на њу нагазио, после чега ми се одузела нога и наступио неподношљив бол. | But I must think, he thought. Because it is all I have left. That and baseball. I wonder how the great DiMaggio would have liked the way I hit him in the brain? It was no great thing, he thought. Any man could do it. But do you think my hands were as great a handicap as the bone spurs? I cannot know. I never had anything wrong with my heel except the time the sting ray stung it when I stepped on him when swimming and paralyzed the lower leg and made the unbearable pain. |
| "Мисли на нешто весело, старче", рече он. "Сваког минута си ближи кући. Пловиш брже после губитка од четрдесет фунти." | "Think about something cheerful, old man," he said. "Every minute now you are closer to home. You sail lighter for the loss of forty pounds." |
| Знао је сасвим добро шта се све може одиграти кад зађе у унутрашњи појас струје. Али, ништа му друго није преостајало. | He knew quite well the pattern of what could happen when he reached the inner part of the current. But there was nothing to be done now. |
| "Сетио сам се", рече гласно. "Привезаћу нож за једну дршку од весла." | "Yes there is," he said aloud. "I can lash my knife to the butt of one of the oars." |
| То и уради, па стави ручицу од крме под мишку а сита од једра под ногу. | So he did that with the tiller under his arm and the sheet of the sail under his foot. |
| "Сада, ето, и даље сам само злехуди старац", рече. "Али не више обезоружан." | "Now," he said. "I am still an old man. But I am not unarmed." |
| Дунуо је свеж поветарац и он је добро једрио. Гледао је само у предњи део рибе и у њему опет бијесну искра наде. | The breeze was fresh now and he sailed on well. He watched only the forward part of the fish and some of his hope returned. |
| Глупо је не надати се. Поред тога, сматрам то за грех. Не размишљај о греху, помисли он. Има довољно проблема и без греха. А и онако за све то немам разумевања. | It is silly not to hope, he thought. Besides I believe it is a sin. Do not think about sin, he thought. There are enough problems now without sin. Also I have no understanding of it. |
| Немам разумевања а нисам сигуран да у то и верујем. Можда је грех убити рибу. Мислим да је то грех, мада сам је убио да би одржао свој живот и да би се нахранило много света. Онда је све грех. Не размишљај о греху. Сувише је касно, а и постоје људи који су плаћени за то. Нека они лупају главу о томе. Рођен си да будеш рибар као што је и риба рођена да буде риба. Сан Педро је био рибар као и отац великог Димаџа. | I have no understanding of it and I am not sure that I believe in it. Perhaps it was a sin to kill the fish. I suppose it was even though I did it to keep me alive and feed many people. But then everything is a sin. Do not think about sin. It is much too late for that and there are people who are paid to do it. Let them think about it. You were born to be a fisherman as the fish was born to be a fish. San Pedro was a fisherman as was the father of the great DiMaggio. |
| Али, волео је да размишља о свим стварима у које је био уплетен и, с обзиром да није имао шта за читање а није имао ни радио, размишљао је много па тако продужи да мисли о греху. | But he liked to think about all things that he was involved in and since there was nothing to read and he did not have a radio, he thought much and he kept on thinking about sin. |
| Рибу ниси убио само због тога да би уживао и да би је продао на пијаци, помисли он. Убио си је из поноса и због тога што си рибар. Волео си је живу, а волиш је и мртву. Ако је волиш, није грех убити је. Или је онда још већи? | You did not kill the fish only to keep alive and to sell for food, he thought. You killed him for pride and because you are a fisherman. You loved him when he was alive and you loved him after. If you love him, it is not a sin to kill him. Or is it more? |
| "Сувише размишљаш, старче", рече гласно. | "You think too much, old man," he said aloud. |
| Уживао си док си убијао дентуса. Он живи од живих риба као ти. Он није лешинар или најобичнија лутајућа гладница као неке ајкуле. Он је леп и поносит и не зна ни за какав страх. | But you enjoyed killing the dentuso, he thought. He lives on the live fish as you do. He is not a scavenger nor just a moving appetite as some sharks are. He is beautiful and noble and knows no fear of anything. |
| "Убио сам га у самоодбрани", рече старац гласно. "Убио сам га по пропису." | "I killed him in self-defense," the old man said aloud. "And I killed him well." |
| Уосталом, помисли он, сви се међусобно убијају, овако или онако. Рибарење ме исто толико убија као што ме и одржава у животу. Дечко ме одржава у животу. Не смем самог себе сувише разочарати. | Besides, he thought, everything kills everything else in some way. Fishing kills me exactly as it keeps me alive. The boy keeps me alive, he thought. I must not deceive myself too much. |
| Он се наже преко ограде и одсече парче рибљег меса са места где је ајкула загризла. Сажвака га и примети да је доброг квалитета и укуса. Било је чврсто и укусно као сточно месо али не и црвено. Није било жилаво и био је свестан да ће га продати по најскупљој тржишној цени. Али, није постојала никаква могућност да се оно сачува због мириса који се ширио водом и старац је знао да се приближује рђаво време. | He leaned over the side and pulled loose a piece of the meat of the fish where the shark had cut him. He chewed it and noted its quality and its good taste. It was firm and juicy, like meat, but it was not red. There was no stringiness in it and he knew that it would bring the highest price In the market. But there was no way to keep its scent out of the water and the old man knew that a very had time was coming. |
| Поветарац је дувао равномерно. Окренуо је мало једра према североистоку и по томе је старац знао да неће јењати. Он погледа преда се али не опази ни једро, ни труп, ни дим никаквога брода. Видео је само како летеће рибе с обе стране чамца јуре ка прамцу, и жуте мрље морског корова. Није чак приметио ни једну једину птицу. | The breeze was steady. It had backed a little further into the north-east and he knew that meant that it would not fall off. The old man looked ahead of him but he could see no sails nor could he see the hull nor the smoke of any ship. There were only the flying fish that went up from his bow sailing away to either side and the yellow patches of Gulf weed. He could not even see a bird. |
| Пловио је два сата, одмарајући се крај кормила и жваћући с времена на време по које парче меса од марлина да би се освежио и оснажио, а онда виде прву од две ајкуле. | He had sailed for two hours, resting in the stern and sometimes chewing a bit of the meat from the marlin, trying to rest and to be strong, when he saw the first of the two sharks. |
| "Ау", рече гласно. Та реч се не може превести, а можда је то само јек што се и нехотице измами човеку кад осети како му руке прикивају за крст. | "Ay," he said aloud. There is no translation for this word and perhaps it is just a noise such as a man might make, involuntarily, feeling the nail go through his hands and into the wood. |
| "Галанос", рече гласно. Видео је сада како се иза првих указују и друга пераја и утврдио је да су то ајкуле са штапастим устима, троугластим перајима и репом којим су махале као метлом. Њушиле су и беснеле и биле избезумљене од глади, губиле се, у својој раздражености, и опет проналазиле мирис. Али су се стално све више приближавале. | "Galanos," he said aloud. He had seen the second fin now coming up behind the first and had identified them as shovel-nosed sharks by the brown, triangular fin and the sweeping movements of the tail. They had the scent and were excited and in the stupidity of their great hunger they were losing and finding the scent in their excitement. But they were closing all the time. |
| Старац учврсти једра. Затим узе весло на коме је био причвршћен нож. Подиже га што је могао лакше, јер су му руке услед рана биле осетљиве. Затим их рашири и стеже да би их учинио што савитљивијим. Стегну их снажно да би их привикао на бол, да не би касније отказале, и затим стаде да посматра ајкуле које су се примицале. Сада је могао видети равне, широке лоптасте главе и њихова беличаста широка грудна пераја. То су биле одвратне ајкуле, непријатног мириса, исто толико лешинари колико и убице, а када их је морила глад гризле би весла или кормило чамца. Те ајкуле имале су обичај да прегризу ноге и пераја корњача када би ове спавале на површини воде а у стању су да, морене глађу, нападну и човека на мору, чак и када није мирисао на рибљу крв, чак и када на њему није било рибље слузи. | The old man made the sheet fast and jammed the tiller. Then he took up the oar with the knife lashed to it. He lifted it as lightly as he could because his hands rebelled at the pain. Then he opened and closed them on it lightly to loosen them. He closed them firmly so they would take the pain now and would not flinch and watched the sharks come. He could see their wide, flattened, shovel-pointed heads now and their white tipped wide pectoral fins. They were hateful sharks, bad smelling, scavengers as well as killers, and when they were hungry they would bite at an oar or the rudder of a boat. It was these sharks that would cut the turtles’ legs and flippers off when the turtles were asleep on the surface, and they would hit a man in the water, if they were hungry, even if the man had no smell of fish blood nor of fish slime on him. |
| "Ау", рече старац. "Галанос. Дођи Галанос." | "Ay," the old man said. "Galanos. Come on galanos." |
| Оне дођоше. Али нису дошле као што је мако дошао. Једна се искрену и нестаде је под чамцем а старац је осетио како се чамац заљуља кад је напала рибу. Друга је посматрала старца својим жутим очима и онда се муњевито приближи разјапљених, полуокруглих чељусти у намери да загризе рибу тамо где је већ била начета. | They came. But they did not come as the Mako had come. One turned and went out of sight under the skiff and the old man could feel the skiff shake as he jerked and pulled on the fish. The other watched the old man with his slitted yellow eyes and then came in fast with his half circle of jaws wide to hit the fish where he had already been bitten. |
| Указаше се јасно линије, једна на врху танине главе друга на леђима где је мозак прелазио у кичмену мождину, и старац у то место жаби нож причвршћен на весло, па га извуче и затим га поново жаби у ајкулине жуте очи, сличне мачјим. Ајкула пусти рибу и склизну с ње, и гутала је док је умирала оно што је успела одгристи. | The line showed clearly on the top of his brown head and back where the brain joined the spinal cord and the old man drove the knife on the oar into the juncture, withdrew it, and drove it in again into the shark’s yellow cat-like eyes. The shark let go of the fish and slid down, swallowing what he had taken as he died. |
| Чамац се још увек љуљао, јер је друга ајкула наставила комадање рибе и старац подиже ручицу једра како би се чамац нагнуо у страну и приморао ајкулу да изрони. Кад је угледао ајкулу, старац се наже преко ивице и навали на њу. Погодио ју је у само месо, а кожа беше чврсто затегнута и нож једва прође кроз њу. Од ударца га нису заболеле само руке, већ и леђа. Али, ајкула се појави поново и старац је погоди тачно по средини пљоснате главе, у тренутку када су јој се уста појављивала из воде, устремљена на рибу. Старац извуче сечиво и убоде је тачно у исто место. Она је још увек висила зубима закаченим за рибу и старац је тада убоде у лево око. Ајкула је и даље висила. | The skiff was still shaking with the destruction the other shark was doing to the fish and the old man let go the sheet so that the skiff would swing broadside and bring the shark out from under. When he saw the shark he leaned over the side and punched at him. He hit only meat and the hide was set hard and he barely got the knife in. The blow hurt not only his hands but his shoulder too. But the shark came up fast with his head out and the old man hit him squarely in the center of his flat-topped head as his nose came out of water and lay against the fish. The old man withdrew the blade and punched the shark exactly in the same spot again. He still hung to the fish with his jaws hooked and the old man stabbed him in his left eye. The shark still hung there. |
| "Нећеш", старац рече и зари јој оштрицу између кичме и мозга. То је сад све изгледало врло једноставно и он осети како јој пуца рскавица на кичми. Старац обрну весло и жаби јој нож међу шкрге да их расцепи. Зареза још једном сечивом и када се ајкула одлепи, рече: "Иди, галано. Потони једну миљу дубоко, иди да видиш своју пријатељицу, или ти је она можда мајка." | "No?" the old man said and he drove the blade between the vertebrae and the brain. It was an easy shot now and he felt the cartilage sever. The old man reversed the oar and put the blade between the shark’s jaws to open them. He twisted the blade and as the shark slid loose he said, "Go on, galano. Slide down a mile deep. Go see your friend, or maybe it’s your mother." |
| Старац обриса оштрицу ножа и остави весло у страну. Затим нађе ручицу и једра се затегоше и чамац је понова пловио ранијим правцем. | The old man wiped the blade of his knife and laid down the oar. Then he found the sheet and the sail filled and he brought the skiff onto her course. |
| "Мора да су јој појеле четвртину тела и најбољи део меса", рече гласно. "Камо среће да је све ово само сан и да је нисам никада уловио. Жао ми је, рибо. Сад је све пропало." Он ућута и више није хтео ни да погледа у рибу. Искрвављена и опрана водом, сад је она имала боју сребрне подлоге огледала али су се њене пруге још могле видети. | "They must have taken a quarter of him and of the best meat," he said aloud. "I wish it were a dream and that I had never hooked him. I’m sorry about it, fish. It makes everything wrong." He stopped and he did not want to look at the fish now. Drained of blood and awash he looked the colour of the silver backing of a minor and his stripes still showed. |
| "Нисам се смео отиснути тако далеко, рибо", рече он "и због себе и због тебе. Жао ми је, рибо." | "I shouldn’t have gone out so far, fish," he said. "Neither for you nor for me. I’m sorry, fish." |
| "Па, ето", рече самом себи. "Погледај сад како је нож везан. Да ли су везе још читаве. Потом руку доведи у ред, јер ће се још многе ајкуле појавити." | Now, he said to himself. Look to the lashing on the knife and see if it has been cut. Then get your hand in order because there still is more to come. |
| "Боље би било да уместо ножа имаш камен", рече старац, пошто је испитао везе на дршци од весала. "Требало је да собом понесем бар један камен." Требало је понети много штошта, помисли он. Али ниси понео, старче. Сада није време да мислиш о ономе што немаш. Мисли шта можеш учинити са овим чиме сада располажеш. | "I wish I had a stone for the knife," the old man said after he had checked the lashing on the oar butt. "I should have brought a stone." You should have brought many things, he thought. But you did not bring them, old man. Now is no time to think of what you do not have. Think of what you can do with what there is. |
| "Дајеш ми много добрих савета", рече гласно "уморио сам се од њих." | "You give me much good counsel," he said aloud. "I’m tired of it." |
| Држао је ручицу од крме под мишком и квасио је обе руке у води док је чамац одмицао напред. | He held the tiller under his arm and soaked both his hands in the water as the skiff drove forward. |
| "Сам Бог зна колико је ова последња одгризла", рече он. | "God knows how much that last one took," he said. |
| "Сада је много лакша." Није желео да мисли о искасапљеној доњој страни рибе. Знао је да је сваки ајкулин трзај значио кидање меса, и да риба оставља сада за собом траг свим ајкулама, широк као друм преко мора. | "But she’s much lighter now." He did not want to think of the mutilated under-side of the fish. He knew that each of the jerking bumps of the shark had been meat torn away and that the fish now made a trail for all sharks as wide as a highway through the sea. |
| Била је то риба, довољна да исхрани човека преко целе зиме. Не мисли о томе. Само се одмарај и труди се да опет оспособиш руку да брани оно што је остало. Мирис крви с моје руке не значи ништа према овој силној маси у води. Осим тога, оне и не крваре много. Озледе нису тако страшне. Крвављење ће можда онемогућити да ми се лева рука поново згрчи. | He was a fish to keep a man all winter, he thought Don’t think of that. Just rest and try to get your hands in shape to defend what is left of him. The blood smell from my hands means nothing now with all that scent in the water. Besides they do not bleed much. There is nothing cut that means anything. The bleeding may keep the left from cramping. |
| О чему сад да размишљам? помисли он. Ни о чему. Хајде да не мислим, па тако да сачекам друге ајкуле. Зашто све то није био сан? Али ко зна? Може се окренути и набоље. | What can I think of now? he thought. Nothing. I must think of nothing and wait for the next ones. I wish it had really been a dream, he thought. But who knows? It might have turned out well. |
| Следећа ајкула имала је штапасту њушку. Пришла је као свиња валову, ако уопште иједна свиња има уста тако широка да би се кроз њих могла провући глава. Старац је пусти да загризе у рибу а онда јој жаби у мозак онај нож што је био на веслу. Али, ајкула се трже уназад и нож се преломи. | The next shark that came was a single shovelnose. He came like a pig to the trough if a pig had a mouth so wide that you could put your head in it. The old man let him hit the fish and then drove the knife on the oar don into his brain. But the shark jerked backwards as he rolled and the knife blade snapped. |
| Старац се намести крај крме. Није чак ни пратио како велика ајкула тоне полако у воду, испочетка у свој својој величини, затим нешто мања и онда сасвим ситна. Тај призор је увек фасцинирао старца. Али, сада је био шлеп за све то. | The old man settled himself to steer. He did not even watch the big shark sinking slowly in the water, showing first life-size, then small, then tiny. That always fascinated the old man. But he did not even watch it now. |
| "Остала је још кука за рибе", рече он. "На жалост неће ми користити. Имам и два весла и ручицу од крме и кратку батину." | "I have the gaff now," he said. "But it will do no good. I have the two oars and the tiller and the short club." |
| Сад су ме победиле, помисли он. Сувише сам стар да ударам по ајкули док не умре. Али, ипак ћу се борити докле год имам весла и кратку батину и ручицу од крме. | Now they have beaten me, he thought. I am too old to club sharks to death. But I will try it as long as I have the oars and the short club and the tiller. |
| Он загњури поново руку у воду да би је овлажио. Дан се ближио крају и он је видео само море и небо. Ветар је сада дувао јаче и он се надао да ће се ускоро појавити копно. | He put his hands in the water again to soak them. It was getting late in the afternoon and he saw nothing but the sea and the sky. There was more wind in the sky than there had been, and soon he hoped that he would see land. |
| "Уморан си, старче", рече он. "Уморан си у души." | "You’re tired, old man," he said. "You’re tired inside." |
| Ајкуле га нису нападале све до сумрака. | The sharks did not hit him again until just before sunset. |
| Старац је видео како се приближују тамна пераја уз широки траг који је остављала риба у води. Чак нису ни њушкале за трагом. Ишле су право према чамцу пливајући једна поред друге. | The old man saw the brown fins coming along the wide trail the fish must make in the water. They were not even quartering on the scent. They were headed straight for the skiff swimming side by side. |
| Он стисну ручицу од крме, подеси једро да му чамац плови брже и испружи руку према маљу. То је било у ствари држаље сломљеног весла, у дужини од две и по стопе. Захваљујући дршци могао се њом послужити ефикасно једном руком те је сад зграби десном шаком, стеже је још чвршће, док је посматрао како се ајкуле приближују. Обе су биле галанос. | He jammed the tiller, made the sheet fast and reached under the stem for the club. It was an oar handle from a broken oar sawed off to about two and a half feet in length. He could only use it effectively with one hand because of the grip of the handle and he took good hold of it with his right hand, flexing his hand on it, as he watched the sharks come. They were both galanos. |
| Пустићу прву да добро захвати и онда ћу је ударити поврх уста или право по глави, помисли он. | I must let the first one get a good hold and hit him on the point of the nose or straight across the top of the head, he thought. |
| Обе ајкуле се приближише заједно и кад спази ближу од њих, разјапљених чељусти, спремну да загризе у сребрни бок рибе, замахну маљем снажно и удари јако и праскаво преко широке ајкулине главе. Осети еластичну чврстину кад ју је маљ клепио. Осетио је такође и чврстину костију, па је удари још једном по њушци кад је склизнула са његове велике рибе. | The two sharks closed together and as he saw the one nearest him open his jaws and sink them into the silver side of the fish, he raised the club high and brought it down heavy and slamming onto the top of the shark’s broad head. He felt the rubbery solidity as the club came down. But he felt the rigidity of bone too and he struck the shark once more hard across the point of the nose as he slid down from the fish. |
| Друга ајкула се губила и појављивала, и сада се опет појави разјапљених чељусти. Старац је могао да види парче рибљег меса како виси са крајева њених чељусти, пошто је малочас већ била загризла у рибу а сад затворила уста. Он се стушти на њу и удари је само по глави и она га погледа и кидаше сад рибу нешто спорије. Старац је удари поново маљем у тренутку кад се откачила да би прогутала свој плен и осети само да је ударио у нешто тешко, чврсто, еластично. | The other shark had been in and out and now came in again with his jaws wide. The old man could see pieces of the meat of the fish spilling white from the corner of his jaws as he bumped the fish and closed his jaws. He swung at him and hit only the head and the shark looked at him and wrenched the meat loose. The old man swung the club down on him again as he slipped away to swallow and hit only the heavy solid rubberiness. |
| "Дођи, галано", рече старац, "дођи опет." | "Come on, galano," the old man said. "Come in again." |
| Ајкула навали и старац је удари баш кад је затварала чељуст. Треснуо ју је снажно, са највеће висине до које је могао да подигне маљ. Овога пута је осетио кости на дну лобање и удари опет у исто место, док је ајкула, лако ошамућена, кидала месо, да би затим склизнула са његове рибе. | The shark came in a rush and the old man hit him as he shut his jaws. He hit him solidly and from as high up as he could raise the club. This time he felt the bone at the base of the brain and he hit him again in the same place while the shark tore the meat loose sluggishly and slid down from the fish. |
| Старац је очекивао да ће се поново појавити, али се ниједна од ајкула више не указа. Затим виде једну како плива у круговима по површини. Пераја друге ајкуле није видео. | The old man watched for him to come again but neither shark showed. Then he saw one on the surface swimming in circles. He did not see the fin of the other. |
| Није сигурно да сам их убио. У своје време могао сам их убити. Али, тешко сам их повредио и ниједна од њих се не осећа добро. Да сам могао да се служим батином обема рукама, убио бих прву сасвим сигурно. Чак и сада, помисли он. | I could not expect to kill them, he thought. I could have in my time. But I have hurt them both badly and neither one can feel very good. If I could have used a bat with two hands I could have killed the first one surely. Even now, he thought. |
| Није хтео да гледа своју рибу. Знао је да је пола од ње уништено. Сунце је зашло док се борио с ајкулама. | He did not want to look at the fish. He knew that half of him had been destroyed. The sun had gone down while he had been in the fight with the sharks. |
| "Ускоро ће се смрачити", рече он. "Тада ћу видети светлост са Хаване. Ако нисам одмакао далеко на исток угледаћу светлост са неке од нових плажа." | "It will be dark soon," he said. "Then I should see the glow of Havana.. If I am too far to the eastward I will see the lights of one of the new beaches." |
| Немогуће је да се сада налазим одвећ далеко. Надам се да се нико није сувише забринуо због мене. Наравно, само се дечко може забринути. Али, сигуран сам да се узда у мене. Многи од старијих рибара ће се забринути. А остали такође, помисли он. Добри су људи у мом месту. | I cannot be too far out now, he thought. I hope no one has been too worried. There is only the boy to worry, of course. But I am sure he would have confidence. Many of the older fishermen will worry. Many others too, he thought. I live in a good town. |
| Више није могао да говори с рибом јер је била превише упропашћена. Тада му нешто сину у памети. | He could not talk to the fish anymore because the fish had been ruined too badly. Then something came into his head. |
| "Пола-рибо", рече он. "Бивша-рибо. Жао ми је што сам се тако далеко отиснуо. Упропастио сам нас обоје. Али, убили смо многе ајкуле, ти и ја, и упропастили многе друге. Колико си их укупно убила, стара рибо? Није ти тек онако то копље на глави." | "Half fish," he said. "Fish that you were. I am sorry that I went too far out. I ruined us both. But we have killed many sharks, you and I, and ruined many others. How many did you ever kill, old fish? You do not have that spear on your head for nothing." |
| Волео је да размишља о риби и о ономе шта би урадио с ајкулом да је имао одрешене руке. Требало је да одсечем кљун па да је њиме треснем, помисли он. Но, нисам имао секира, а и ножа није било. | He liked to think of the fish and what he could do to a shark if he were swimming free. I should have chopped the bill off to fight them with, he thought. But there was no hatchet and then there was no knife. |
| Али, да сам га имао и да сам га могао прикачити за весло, какво би то тек било оружје! Тада бисмо се заједнички могли борити с њима. Шта ћеш радити ако дођу нове? Шта можеш да радиш? | But if I had, and could have lashed it to an oar butt, what a weapon. Then we might have fought them together. What will you do now if they come in the night? What can you do? |
| "Бори се", рече он. "Борићу се док не умрем." | "Fight them," he said. "I’ll fight them until I die." |
| Али, сада у ноћи без трачка светлости, у присуству ветра и равномерног лапарања једра, учуни му се да је већ можда и мртав. Он склопи руке и осети своје дланове. Нису припадали лешу, могао је да осети бол живота кад би их само отворио и стиснуо. Он наслони леђа на даску, сигуран да није мртав. Леђа су му то потврдила. | But in the dark now and no glow showing and no lights and only the wind and the steady pull of the sail he felt that perhaps he was already dead. He put his two hands together and felt the palms. They were not dead and he could bring the pain of life by simply opening and closing them. He leaned his back against the stern and knew he was not dead. His shoulders told him. |
| Треба да очитам све оне молитве које сам обећао да ћу изговорити наглас у случају да ухватим рибу, помисли он. Али сада сам сувише уморан да то учиним. Биће боље да узмем џак и да га пребацим преко леђа. | I have all those prayers I promised if I caught the fish, he thought. But I am too tired to say them now. I better get the sack and put it over my shoulders. |
| Лежао је покрај крме и управљао и мотрио не би ли се указала светлост на небу. Остала ми је половина рибе, помисли он. Можда ће ме срећа послужити да одвучем бар ову половину. Требало би да имам мало среће. Не, рече он. Ти си проиграо своју срећу чим си отишао тако далеко. | He lay in the stern and steered and watched for the glow to come in the sky. I have half of him, he thought. Maybe I’ll have the luck to bring the forward half in. I should have some luck. No, he said. You violated your luck when you went too far outside. |
| "Не буди луцкаст", рече гласно. "Мотри будно и крмани. Још увек ти срећа може доћи." | "Don’t be silly," he said aloud. "And keep awake and steer. You may have much luck yet. |
| "Баш бих је купио ако се уопште игде срећа продаје", рече он. | "I’d like to buy some if there’s any place they sell it," he said. |
| Чиме би је купио, упита се. Могу ли је купити изгубљеним харпуном и сломљеним ножем и двема лошим рукама. | What could I buy it with? he asked himself. Could I buy it with a lost harpoon and a broken knife and two bad hands? |
| "Можда", рече он. "Покушао си да је купиш осамдесет четвородневним крстарењем по мору. Требало је још мало па да је купиш." | "You might," he said. "You tried to buy it with eighty-four days at sea. They nearly sold it to you too. |
| Не треба да размишљам о бесмислицама, помисли он. Срећа је нешто што долази у разним облицима и ко је тај који ће је препознати? Ипак бих је узео у било каквом облику и платио највећу цену. Хтео бих да видим одсјај светлости, помисли он. Желим и сувише много ствари. Али, сад желим светлост. | I must not think nonsense, he thought. Luck is a thing that comes in many forms and who can recognize her? I would take some though in any form and pay what they asked. I wish I could see the glow from the lights, he thought. I wish too many things. But that is the thing I wish for now. |
| Затим, он покуша да се намести боље код кормила а по боловима је знао да није мртав. | He tried to settle more comfortably to steer and from his pain he knew he was not dead. |
| Он виде одсјај светлости града. Сада је морало бити око десет часова увече. Испрва је био једва видљив, као год светлост на небу пред месечево рађање. Затим виде како лебди постојано изнад океана, који беше немиран под све јачим ветром. Управљао је према светлости и мислио је да ће ускоро доспети до ивице морске струје. | He saw the reflected glare of the lights of the city at what must have been around ten o’clock at night. They were only perceptible at first as the light is in the sky before the moon rises. Then they were steady to see across the ocean which was rough now with the increasing breeze. He steered inside of the glow and he thought that now, soon, he must hit the edge of the stream. |
| Сада је све прошло, мислио је он. Напашће ме можда још једанпут. Али шта може учинити један човек у мраку без оружја? | Now it is over, he thought. They will probably hit me again. But what can a man do against them in the dark without a weapon? |
| Био је сад укочен и сломљен. И његове повреде као и сви пренапрегнути делови тела болели су га у ноћној хладноћи. Надам се да више неће бити потребе да се борим. Тако се жарко надам да се нећу више морати да борим. | He was stiff and sore now and his wounds and all of the strained parts of his body hurt with the cold of the night. I hope I do not have to fight again, he thought. I hope so much I do not have to fight again. |
| Али у поноћ се борио, и, овога пута, знао је да је борба узалудна. Дошле су у чопору и угледао је само линије које су њихова пераја правила по води и њихово фосфоресцентно светлуцање кад су се бацале на његову рибу. Ударао их је по главама и чуо је како се чељусти цепају и осетио је како се чамац љуља док су загризале под водом. Ударао је очајнички у све што је осећао и чуо, и онда осети како нешто зграби његов маљ и како га затим одвуче. | But by midnight he fought and this time he knew the fight was useless. They came in a pack and he could only see the lines in the water that their fins made and their phosphorescence as they threw themselves on the fish. He clubbed at heads and heard the jaws chop and the shaking of the skiff as they took hold below. He clubbed desperately at what he could only feel and hear and he felt something seize the club and it was gone. |
| Зграбио је ручицу од крме и почео је ударати и млатити њоме, држећи је обема рукама па је потом поново узмахивао и ударао. Али, сада су се приближавале самом кљуну чамца, и, наваљујући једна за другом и у групи, кидале су парчад меса које се видело како сјаји под морем и опет су се враћале истом месту. | He jerked the tiller free from the rudder and beat and chopped with it, holding it in both hands and driving it down again and again. But they were up to the bow now and driving in one after the other and together, tearing off the pieces of meat that showed glowing below the sea as they turned to come once more. |
| Дошао је, најзад, ред и на главу. И он је сада знао да је све свршено. Он завитла ручицом по ајкулиној глави, која је зарила зубе у масивну главу његове рибе, по глави која се није дала расцепити. Он замахну поново, затим још једном, па трећи пут. Чуо је како се ручица преломила и сад навали са њеним остатком на ајкулу. Осетио је како му ручица тоне у месо и како је знао да је она оштра махну њоме још једанпут. Ајкула се откачи и откотрља. То је била последња ајкула из чопора. Више није било ничег што би могле да поједу. | One came, finally, against the head itself and he knew that it was over. He swung the tiller across the shark’s head where the jaws were caught in the heaviness of the fish’s head which would not tear. He swung it once and twice and again. He heard the tiller break and he lunged at the shark with the splintered butt. He felt it go in and knowing it was sharp he drove it in again. The shark let go and rolled away. That was the last shark of the pack that came. There was nothing more for them to eat. |
| Старац је једва дисао и он осети необичан укус у устима, бакаран и сладак, и он се једног тренутка од њега уплаши. Али, то није трајало дуго. | The old man could hardly breathe now and he felt a strange taste in his mouth. It was coppery and sweet and he was afraid of it for a moment. But there was not much of it. |
| Он пљуну у океан и рече: "Једите то галанос. И сањајте о томе да сте убили једног човека." | He spat into the ocean and said, "Eat that, galanos. And make a dream you’ve killed a man." |
| Знао је да је сада коначно потучен, неповратно и виде да ће се сломљени остатак ручице моћи ужљебити у отвор кормила и да ће се њиме моћи доста добро управљати. Огрну рамена џаком и даде чамцу правац. Једрио је сада лако и у њему није било никаквих мисли нити осећања. Сада је све прошло и једрио је чамцем што је боље и савесније могао како би дошао до свог пристаништа. У току ноћи ајкуле су наваљивале на костур, те је изгледало као да су купиле мрвице са какве гозбе. Старац није обраћао пажњу нинашта друго изузев на крму. Приметио је само како сада чамац лако и добро плови, када се крај њега не налази велики терет. | He knew he was beaten now finally and without remedy and he went back to the stern and found the jagged end of the tiller would fit in the slot of the rudder well enough for him to steer. He settled the sack around his shoulders and put the skiff on her course. He sailed lightly now and he had no thoughts nor any feelings of any kind. He was past everything now and he sailed the skiff to make his home port as well and as intelligently as he could. In the night sharks hit the carcass as someone might pick up crumbs from the table. The old man paid no attention to them and did not pay any attention to anything except steering. He only noticed how lightly and bow well the skiff sailed now there was no great weight beside her. |
| Добар чамац, помисли он. Добар је и неоштећен изузев ручице. То се да лако надокнадити. | She’s good, he thought. She is sound and not harmed in any way except for the tiller. That is easily replaced. |
| Могао је да осети да је сада ушао у струју и да види светлост дуж колонија на обали. Знао је где се налази, и стићи кући сад је било врло лако. | He could feel he was inside the current now and he could see the lights of the beach colonies along the shore. He knew where he was now and it was nothing to get home. |
| Ветар је бар наш пријатељ, помисли он. Затим додаде, понекад доиста. Па и пучина, са свим нашим пријатељима и непријатељима. И кревет, помисли он. Кревет ми је пријатељ. Заправо само кревет. Кревет, то ће бити велика ствар. Није страшно кад је човек побеђен, помисли он. Никада нисам ни помислио да се пораз отрпи тако лако. А шта те је потукло? | The wind is our friend, anyway, he thought. Then be added, sometimes. And the great sea with our friends and our enemies. And bed, he thought. Bed is my friend. Just bed, he thought. Bed will be a great thing. It is easy when you are beaten, he thought. I never knew how easy it was. And what beat you, he thought. |
| "Ништа", рече гласно. "Испловио сам сувише далеко." | "Nothing," he said aloud. "I went out too far." |
| Када је упловио у малу луку светла са Терасе беху угашена и он је знао да се сви налазе у кревету. Ветар је био све јачи и сада је дувао снажно. И поред тога, било је мирно у луци и он отплови до уске камене обале под стеном. Никога није било да му помогне и он зато усидри чамац доста далеко од уобичајеног места. Затим се искрца и привеза чамац за стену. | When he sailed into the little harbour the lights of the Terrace were out and he knew everyone was in bed. The breeze bad risen steadily and was blowing strongly now. It was quiet in the harbour though and he sailed up onto the little patch of shingle below the rocks. There was no one to help him so he pulled the boat up as far as he could. Then he stepped out and made her fast to a rock. |
| Изнео је јарбол и око њега омотано једро и све је добро везао. Затим је пребацио јарбол на раме и стао да се пење. Тек је тада осетио сву тежину умора. Он заста за тренутак и осврну се уназад и виде у одблеску уличне светиљке, како велики реп рибе стрци иза прамца. Виде белу линију кичме и тамну масу њене главе са истуреним кљуном и свом осталом голотињом. | He unstepped the mast and furled the sail and tied it. Then he shouldered the mast and started to climb. It was then he knew the depth of his tiredness. He stopped for a moment and looked back and saw in the reflection from the street light the great tail of the fish standing up well behind the skiff’s stern. He saw the white naked line of his backbone and the dark mass of the head with the projecting bill and all the nakedness between. |
| Продужио је да се пење и при врху паде и остаде тако неко време лежећи, с јарболом преко леђа. Он покуша да се усправи, али било је сувише тешко и седе ту с јарболом на леђима и гледаше у правцу друма. Једна мачка прође с друге стране идући за својим послом и старац је посматраше. Затим посматраше само друм. | He started to climb again and at the top he fell and lay for some time with the mast across his shoulder. He tried to get up. But it was too difficult and he sat there with the mast on his shoulder and looked at the road. A cat passed on the far side going about its business and the old man watched it. Then he just watched the road. |
| Најзад скиде јарбол и устаде. Затим узе јарбол и пребаци га на леђа и продужи да се пење путем. Морао је да застаје и седа пет пута док је дошао до своје колибе. | Finally he put the mast down and stood up. He picked the mast up and put it on his shoulder and started up the road. He had to sit down five times before he reached his shack. |
| У колиби, он наслони јарбол о зид. У мраку нађе боцу воде и попи неколико гутљаја. Затим леже на кревет. Навуче ћебе преко рамена и онда преко леђа и ногу и заспа лицем окренутим новинама, раширених руку и дланова извинутих нагоре. | Inside the shack he leaned the mast against the wall. In the dark he found a water bottle and took a drink. Then he lay down on the bed. He pulled the blanket over his shoulders and then over his back and legs and he slept face down on the newspapers with his arms out straight and the palms of his hands up. |
| Спавао је кад дечак провири кроз кључаоницу. Дувало је тако снажно да рибарски чамци нису могли испловити а дечак је спавао до касног јутра и онда навратио до старчеве колибе, како је по обичају чинио сваког јутра. Дечак виде да старац дише и онда угледа старчеве руке и поче плакати. Отишао је сасвим тихо да му донесе мало кафе, и плакао је силазећи. | He was asleep when the boy looked in the door in the morning. It was blowing so hard that the drifting-boats would not be going out and the boy had slept late and then come to the old man’s shack as he had come each morning. The boy saw that the old man was breathing and then he saw the old man’s hands and he started to cry. He went out very quietly to go to bring some coffee and all the way down the road he was crying. |
| Многи рибари су се скупили око чамца и гледали у оно што је било везано уз њега и један је стојао у води, заврнутих панталона мерећи костур неким канапом. | Many fishermen were around the skiff looking at what was lashed beside it and one was in the water, his trousers rolled up, measuring the skeleton with a length of line. |
| Дечко не сиђе доле. Био је ту раније, а један од рибара водио је, уместо њега, бригу о чамцу. | The boy did not go down. He had been there before and one of the fishermen was looking after the skiff for bun. |
| "Како му је", довикну неки рибар. | "How is he?" one of the fishermen shouted. |
| "Спава", одговори дечко. Није марио што ће га видети уплаканог. "Нека га нико не узнемирава!" | "Sleeping," the boy called. He did not care that they saw him crying. "Let no one disturb him." |
| "Има осамнаест стопа од њушке до репа", узвикну рибар који је мерио. | "He was eighteen feet from nose to tail," the fisherman who was measuring him called. |
| "Верујем", рече дечко. | "I believe it," the boy said. |
| Он оде до Терасе и заиска кафу. | He went into the Terrace and asked for a can of coffee. |
| "Топлу и с пуно млека и шећера." | "Hot and with plenty of milk and sugar in It. |
| "Још нешто?" | "Anything more?" |
| "Не треба. Касније ћу видети шта ћемо јести." | "No. Afterwards I will see what he can eat." |
| "Каква је то риба", упита власник. "Таква се риба још никада није видела. Обе оне рибе, које си јуче упецао, биле су такође лепе." | "What a fish it was," the proprietor said. "There has never been such a fish. Those were two fine fish you took yesterday too." |
| "До врага са мојим рибама", рече дечак. И он поче поново да плаче. | "Damn my fish," the boy said and he started to cry again. |
| "Хоћеш ли нешто да попијеш", упита власник. | "Do you want a drink of any kind?" the proprietor asked. |
| "Не", рече дечак. "Реци да не узнемиравају старца. Вратићу се опет." | "No," the boy said. "Tell them not to bother Santiago. I’ll be back." |
| "Реци му да ми је врло жао." | "Tell him how sorry I am." |
| "Хвала", рече дечак. | "Thanks," the boy said. |
| Дечак понесе шољу топле кафе до старчеве колибе и седео је поред њега све док се није пробудио. Једном му се учинило да се буди, али старац поново паде у тежак сан и дечак оде преко друма да позајми мало дрва како би загрејао кафу. | The boy carried the hot can of coffee up to the old man’s shack and sat by him until he woke. Once it looked as though he were waking. But he had gone back into heavy sleep and the boy had gone across the road to borrow some wood to heat the coffee. |
| Најзад се старац пробудио. | Finally the old man woke. |
| "Не дижи се", рече дечак. "Попиј ово." Он усу мало кафе у чашу. | "Don’t sit up," the boy said. "Drink this." He poured some of the coffee in a glass. |
| Старац је узе и попи. | The old man took it and drank it. |
| "Потукле су ме, Манолине", рече он. "Истински су ме потукле." | "They beat me, Manolin," he said. "They truly beat me. |
| "Риба те није победила." | "He didn’t beat you. Not the fish." |
| "Није, заиста. То је било тек касније." | "No. Truly. It was afterwards." |
| "Педрико се стара о чамцу и алату. Шта ћеш урадити са главом?" | "Pedrico is looking after the skiff and the gear. What do you want done with the head?" |
| "Нека је Педрико одсече и употреби за вршке." | "Let Pedrico chop it up to use in fish traps." |
| "А кљун?" | "And the spear?" |
| "Узми га ако желиш." | "You keep it if you want it." |
| "Узећу га радо", рече дечак. "А сада морамо размишљати о осталом." | "I want it," the boy said. "Now we must make our plans about the other things." |
| "Да ли су ме тражили?" | "Did they search for me?" |
| "Наравно. Обалске патроле и авиони." | "Of course. With coast guard and with planes." |
| "Океан је велики а чамац мали и тешко га је видети", рече старац. Опази како је пријатно кад се може говорити с неким уместо са самим собом. "Недостајао си ми", рече он. "Шта си уловио?" | "The ocean is very big and a skiff is small and hard to see," the old man said. He noticed how pleasant it was to have someone to talk to instead of speaking only to himself and to the sea. "I missed you," he said. "What did you catch?" |
| "Једну првог дана, једну другог дана и две трећег." | "One the first day. One the second and two the third." |
| "Врло добро." | "Very good." |
| "Сада ћемо опет рибарити заједно." | "Now we fish together again." |
| "Не. Нисам срећне руке. Више немам среће." | "No. lam not lucky. I am not lucky anymore." |
| "До ђавола са срећом", рече дечак. "Понећу собом срећу." | "The hell with luck," the boy said. "I’ll bring the luck with me." |
| "Шта ће рећи твоја породица?" | "What will your family say?" |
| "Не тиче ме се. Две сам ухватио јуче. Одсада ћемо рибарити заједно, јер имам још много да научим." | "I do not care. I caught two yesterday. But we will fish together now for I still have much to learn." |
| "Морамо набавити једно добро убојито копље и увек га носити собом. Сечиво можеш направити од блат-федера неког старог форда. Наоштрићу га у Гуанабакоји. Треба да буде оштро и нежарено јер ће се иначе преломити. Мој нож се сломио." | "We must get a good killing lance and always have it on board. You can make the blade from a spring leaf from an old Ford. We can grind it in Guanabacoa. It should be sharp and not tempered so it will break. My knife broke." |
| "Набавићу други нож и избрусити га. | "I’ll get another knife and have the spring ground. |
| Колико дана ће дувати овај тешки бриса?" | How many days of heavy brisa have we?" |
| "Можда три, можда више." | "Maybe three. Maybe more." |
| "За то време ћу све довести у ред", рече дечак. "Гледај да ти руке буду опет у реду, стари." | "I will have everything in order," the boy said. "You get your hands well old man." |
| "Знам како ћу их излечити. Ноћас сам испљувао нешто необично и осетио сам да се нешто прекинуло у мојим грудима." | "I know how to care for them. In the night I spat something strange and felt something in my chest was broken." |
| "Гледај да и њих доведеш у ред", рече дечак. "Лези, стари, а ја ћу ти донети чисту кошуљу. И нешто за јело." | "Get that well too," the boy said. "Lie down, old man, and I will bring you your clean shirt. And something to eat." |
| "Донеси све новине које су изашле док сам се налазио на мору", рече старац. | "Bring any of the papers of the time that I was gone," the old man said. |
| "Мораш се брзо опоравити јер има пуно ствари које треба да научим, а ти ме можеш поучити у свему. Како си се напатио!" | "You must get well fast for there is much that I can learn and you can teach me everything. How much did you suffer?" |
| "Много", рече старац. | "Plenty," the old man said. |
| "Донећу храну и новине", рече дечко. "Одмарај се, стари. Купићу маст за твоје руке." | "I’ll bring the food and the papers," the boy said. "Rest well, old man. I will bring stuff from the drugstore for your hands." |
| "Не заборави да кажеш Педрику да му глава припада." | "Don’t forget to tell Pedrico the head is his." |
| "Не. Нећу заборавити." | "No. I will remember." |
| Када је дечак изашао и упутио се изгаженом стазом преко коралних стена, поново заплака. | As the boy went out the door and down the worn coral rock road he was crying again. |
| Тога поподнева, на Тераси се налазило неко друштво туриста, па посматрајући море преко празних кантица за пиво и мршавих barracudas, нека жена виде крупну, дугу белу кичму са огромним репом, који се љуљао тамо-амо на таласима, док је источни ветар непрекидно дизао велике таласе, пред улазом у луку. | That afternoon there was a party of tourists at the Terrace and looking down in the water among the empty beer cans and dead barracudas a woman saw a great long white spine with a huge tail at the end that lifted and swung with the tide while the east wind blew a heavy steady sea outside the entrance to the harbour. |
| "Шта је оно?" упита келнера и показа на дугу кичму велике рибе која је сада била само олупина што је чекала само на то да нестане заједно са осеком. | "What’s that?" she asked a waiter and pointed to the long backbone of the great fish that was now just garbage waiting to go out with the tide. |
| "Тибурон", рече келнер "једна ајкула." Мислио је да ће тиме објаснити све што се догодило. | "Tiburon," the waiter said. "A shark." He was meaning to explain what had happened. |
| "Нисам знала да ајкуле имају тако лепе и фино изрезане репове." | "I didn’t know sharks had such handsome, beautifully formed tails." |
| "Ни ја нисам знао", рече њен сапутник. | "I didn’t either," her male companion said. |
| Горе у колиби на старчеве очи поново се навукао сан. Спавао је још увек с лицем загњуреним у постељу, а дечак је седео крај њега, посматрајући га. Старац је сањао о лавовима. | Up the road, in his shack, the old man was sleeping again. He was still sleeping on his face and the boy was sitting by him watching him. The old man was dreaming about the lions. |